Home / Mahlat na sto načina / A onda mi je dupe postalo nevažno…

A onda mi je dupe postalo nevažno…

zivot Danima unazad me bole stopala. Naročito kad ono kao hoću da budem riba pa se popnem na štikle. Imam tako neki osećaj kao oni što imaju inicijaciju u svet odraslih pa trčkaju po žarenom ugljevlju i prave se da im nije ništa. I danas isporučim svoja stopala sa sve noktima ofarbanim u crno, hit sezone proleće/leto dve ’iljde deseto, sa sve prolećnim detaljem u vidu tek raspupelog cvetića na levom palcu, čika doktoru koji izgleda k’o sudija. Ljut nešto. I odma’ me iznervir’o jer me pitao je l’ sam tabanaš. Umilno saopštim da nemam pojma, nisam bila na regrutaciji. Kakve veze ima pita čika doktor, pa čula ja da one sa ravnim tabanima ne primaju u pešadiju da im ne bi ispale oči. Inače ne znam da l’ ima veze.

I tako, uglavnom me ispitivao i pokušao metodom eliminacije da utvrdi šta mi je – je l’ vas boli ovo, je l’ vas boli ono i na kraju sam umesto dijagnoze dobila pretpostavku. Pretpostavka je da to što se ja pravim luda da mi nije ništa ne sprečava moje telo da reaguje na godine koje nosim u cenjenoj mi zadnjici i da su najverovatnije počela da mi spadaju stopala. Prognoza – to što me bole stopala nije ništa, vrlo moguće, verovatno, stoposto, će u najskorije vreme početi da me boli i kičma. Da kupim uloške broj manje od broja koji nosim. Je l’ može to na japanke? Ne može. Ću kupim na jesen. Sve u svemu, to što mi spadaju stopala znači da se sležem ko’ tridesetogodišnja osmospratnica kojoj će prvi sprat da postane prizemlje. Tu počnem da se preznojavam – kako bre, je l’ to znači da mi se spušta i dupe, mislim logično je, al’ ovo nisam pitala, nije red da pitam za dupe kad sam došla zbog stopala. I tu upadnem u bedak, kuku ako mi se dupe uskoro bude vuklo po trotoaru neće ni štikle da mi pomognu.

E, a onda je čika doktor rekao da bismo mogli malo da se snimamo pa da imamo crno na belo. Onako ubedačena pobesnim – šta bre mi da se snimamo, šta pričaš sa mnom kao da sam maloumna, kad ću samo ja da se snimam! I odbijem. Ako utvrde da se stvarno sležem odma’ ću da trčim da kupim onaj drveni metar koji imaju u prodavnicama metraže i da nasedam na njega svaki dan da bih utvrdila za koliko milimetara mi je dupe bliže zemlji. Nisam luda. Odo’ napolje i praviću se da mi nije ništa. Neću odavde da trčim u knjižaru po fasciklu u kojoj ću da vodim ličnu istoriju bolesti, ono uputi, rezultati, saveti. Nije mi ništa. I ako dupe bude krenulo na dole neće se primeti bar u narednih godinu dana.

Išla ulicom i malo, malo, pa mi dupe padne na pamet, jebeš stopala, šta ću s dupetom, ne znam kakav mi izraz lica bio al’ ozbiljno sam se sekirala.

I tako idući i režirajući horor – na šta li ću da ličim, stignem do Doma sindikata. Onaj što peva Poželjelaaaa, žuteeee dunjeeee, stoji tamo, grebe po gitari i peva i dalje. I ja odmah zaboravih i da imam dupe a kamoli da spada. Ne zbog njega.

Na dvadeset metara od njega stoji čovek, znate ono – da ga vidite na ulici onako pomislili biste da je beskućnik , da stoji pored slika pomislili biste da je slikar. Stoji i tercira mu. Sa pristojne udaljenosti da se ovaj valjda ne nadrnda što mu upada u repertoar.

I to je odjednom bila slika koja me svu obuzela. Jer, ovaj je tako zanešeno pevao da ti za sreću ili tugu nije potreban svet, nikad ja čula tu pesmu. Imala sam utisak da je najusamljeniji na svetu i da je otkrio neku veliku životnu tajnu, da je u skladu sa svojom dušom, da zna nešto što mnogi ne znaju. Prosto je neverovatno da neko tako sam sebi peva. Lepo se videlo da ostatak tog sveta koji nije potreban za sreću ili tugu za njega ne postoji. Našao mir, u tom svom miruo naleteo na pesmu koja mu nešto znači i peva nasred ulice.

Bi mi neprijatno da stanem. Drugo je ono kad negde u belom svetu naletiš na majmuna koji svira vergl pa kao staneš da se oduševljavaš kako je majmun pametan pa baciš neku paru što oduševljava majmunovog vlasnika. Briga majmuna za tebe. Bi mi žao da ovom čoveku remetim njegov trenutak sreće ili tuge, šta god da je, kad sam lepo videla da je pomiren sa tim.

I zaboravih na sopstveno dupe. U stvari, pomislih – dobro, ako se baš spusti, daj bože da ostanem pametna, jebeš dupe, nek ide život. Ću da pevam. I da se pravim da razumem. Nije dupe najvažnija stvar na svetu, ionako je moje dupe uvek bilo važnije drugima nego meni.

I šta sam htela da vam kažem… da sam ja danas zapala u neku dupeću depresiju teško da bi me utešio kompletan konzilijum. Al’ ovaj čovek jeste. I možda ću za tri dana da ridam nad godinama koje su me stigle iako sam bežala od njih ko maratonac, sve varajući i pokušavajući da nadjem prečice a da niko ne priimeti al’ pokušaću da se setim ove slike.

Ako možete da razumete…

Mislim… lep život…

Pročitajte i

Priča o 55 godina

Tvoje godine tebi ne znače ništa.Znače samo drugim ljudima koji te po tome procenjuju i ocenjuju.Šta nije za tebe.Šta je sramota da radiš.Šta je sramota da kažeš.Gde je sramota da se pojaviš.Uopšte, ovi što misle da je njihova mladost samo njihova privilegija, tvoje godine procenjuju kao neku sramotu, kao da ti nikada  nisi bila mlada, kao da oni neće ostariti.

9 komentara

  1. D

    Odusevila si me! Dugo nisam procitala post napisan sa toliko humora, na krajnje ozbiljnu temu! Bas si me oraspolozila.
    Pozdrav!

  2. E draga moja kada neces da slusas, sada razmisljaj o dupetu. Da si svaki dan igrala bar po pola sata, onako, rekreacije radi, sada ti ono ne bi ni na pamet padalo. Batali se pesme pa se fataj u kolo ili u tango ili za sipku…pa ces da vidis.
    I tacno, nije ti nista.

  3. Šta da ti kažem Mahlat, trebala si prvo kod mene u ordinaciju na pregled, pomenute tegobe su moja specijalnost 😆

    Ne daj se..Mahlat 🙂

  4. DevojkaKojaCeka, pozdrav i tebi, nema na čemu :mrgreen;

    Elektra, pisah ja zimus o plesu oko šipke i smejah se što onaj tvrdi da to oslobadja, moraću da porazmislim o tome 😆

    Milko, ma ne dam se a neću ni da se okrećem jerbo kako god da se okrenem dupe će mi ostati pozadi .D

  5. That`s the spirit 🙂

  6. eee, kad bih i ja našla tako svoju pesmu kao taj….

  7. Šipka naravno, pa kad odemo u tu biblioteku da imamo i šta da gledamo… 😉
    Ova Elektra bre samo na neki blod navodi!

Ostavite komentar