Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju
Samo za šegu, šalu, brate, ne da je bilo zezanje ili za još nešto?
Molim da mi se objasni.
Prostim rečima, plava sam.
I dokle ćemo mi da gledamo samo svoja posla a u stvari ne radimo ništa?
I da li su korisnici društvenih mreža svesni koju mogućnost imaju – da kažu, to još uvek nemaju svi.
I zašto je samokolektivna kritika tako strašna?
Nismo ni najbolji, ni bogom dani, ni najpametniji, ni jedini na ovom svetu. Ali, možemo da budemo bolji, kudikamo bolji ako izadjemo iz svojih ličnih interesa.
Zašto toliko društveno umreženih ljudi cenzurišu sami sebe? Plaše se odbacivanja, ispadanja iz mase, ispadanja iz kolektivnog?
Samo mišljenje niko ne može da zabrani, samo kukavice ne izgovaraju svoje mišljenje.
Ako je toliko lepo i ako društveno umreženi nemaju šta da kažu na bilo šta što je van Srbije, i što ne dotiče njihov život, kažite gde je ta livada da i ja uberem jedan buket i zadenem ga na vr’ glave, žmurim i pravim se srećnom, koji, bre, svet, šta ja imam sa svetom. I da me boli uvce što Madjarska nema more, Bosna neće nikad u EU, Kinezi odaju poštu Guglu a Haićani pogodjeni zemljotresom.
Šta mi hoćemo da brendiramo, prirodne lepote ili nešto drugo?
Pitanja posmatrati odvojeno, veze nemaju jedno sa drugim a mogu da imaju veze.
Mahlat RT @Mahlat Prostim rečima, plava sam.
Znas kako… ubacis u neki prostor milion ljudi i milion kompjutera.
Onda dvoje od tih milion urade sjajnu stvar za covecanstvo.. koju, bez tih kompova tesko da bi mogli.
Preostalih 999.998 persona, koji su se za’ebavali po farmvillu, lajali i lajkovali krene da vristi od srece, kako su upravo oni mocni, najvidjeniji i najbrojniji korisnici te tehnologije, koja nam je unapredila zivote!
Ima ih toliko i toliko i mnoze se, ovoliko puta su kliknuli, dve hiljade miliona puta su se videli i TRT@Mrt-ovali!
Ono dvoje vrednih uglavnom cute. Snasli bi se i ovako i onako.. ako nista drugo, sami bi vremenom sastavili dva kompa za svoje potrebe.
Naravoucenije: kao i u offline zivotu, od milion korisnika net-a 999.998 su pernate netadzije od cijeg perja i kokodakanja tesko sagledavamo osnovne informacije.
Dvoje je vazno, ali njihov cvrkut necete lako cuti.
Pa ni mi nemamo more 8)
Pa jeste, 999.998 njih su out, ali- nije jabuka izmislila gravitaciju, nego Njutn. Važno-nevažno su ponekad relativne vrednosti.
p.s. reko’ sam’ da se javim da redovno čitam
Umorna sam i ne mogu da se trošim samokritikama u mreži, dovoljno sama sebe kritikujem.
Prosto neću da me zanima, ne mislim da ne mogu promijeniti ništa, naprotiv, ali nemam dovoljno volje ni želje..
Korisnici mreža znaju koliko mogućnosti imaju, ali oni uglavnom ne izlaze iz okvira vlastitih interesa, bilo kakvih.
Ne znam o čemu se konkrtno radi, osim da stvarno nikad nećemo ući u EU, al imamo mrvu mora 😉
@Borsky:
Problem jeste sto ne mozes da dodjes do informacije o tome sta je to toliko vazno, od silnih twitova o tome koliko su vazni sami Twitterasi i Bejsfukeri koji u tome ucestvuju.
Nikako da skontam vaznost same radnje oko kojih se tol’ka buka dize.
Npr. prati me 25.000 ljudi, sutra, danas me prati 28.000 i dvojica samo sto nisu, treci dan i ta dvojica resila da prate!…
Nakon x dana… ma, sta ti uopste radis?
Al’, sto da ne.. prate VB, prate farmu, sto da se ne prate i medjusobno… sta bi drugo pa radili? 🙄
Nisam mislila samo na Twitter, mislila sam uopsteno.
Twitter je tek najdrasticniji primer, gde se dovodi do usijanja sva ta histericna komunikacija, takoreci niokocega.
Inace, formiranje grupa je, u nacelu, vrlo problematican koncept.
Ako nesto vec nije skroz javno, ili skroz prvatno… sto su cisti i posteni modeli…onda je potreban kriterijum po kome se grupa formira. U dobrim soc.grupama to bude neki konkretan projekat… to je retko.
U masovno rasirenim varijantama, kriterijum je licna selekcija “odabiranih i zasluznih” (snobovski model) ili im se podmetne neka igrica oko koje se zamajvaju i klikcu (varijanta “zabavi glupana”) 🙂
@drnch Twitter je na trenutke i u nekim slučajevima histerična, nadmena, prepotentna, bezobrazna i haotična potreba za „Ja kapiram i idem dalje, bolje i više – a ti si još mali(čitaj glup)“ – ali sa druge strane fenomenalno smišljen način za promotivne poduhvate, brzo online informisanje i blic izveštavanje sa bilo koje tačke Sveta. Elitizma t.j. formiranja „zaslužnih grupa“ koje predvode gore opisani i klanova je bilo i uvek će biti ali tu su bezopasni i bezbojni likovi, koji nigde ne umeju da „izađu“ sami pa se posle nekog vremena sami izgube i utope u boju zidova ili tapeta. 😕
I sam sam u početku bio dosta skeptičan ali, Biz Stoun je ipak kreirao čudo koje još uvek nije na svom konačnom obliku. 🙄
Drhch, Twitter kao i bilo koja druga drustvena mreza, jelte, ima svoja pravila i ja nemam sustinski nista protiv toga, prihvatam, onaj ko ih je stvorio najbolje je mislio i nemam ja tu sta da dodajem ili oduzimam.
Pitam se zasto vecina ne koristi mogucnosti koje ima.
Posle dugog, prilicno dugog, otpora prema Twitteru sam se ukljucila i licno mi se dopada, dodjem do informacija do kojih bih tesko dosla sama lutajuci po netu.
Na grupe nesto i ne obracam paznju, svako neka se grupise po volji.
Moja pitanja su bila, sta bilo ko negde trazi ako ce biti samo nemi posmatrac, kako na netu tako i sa ove druge strane.
Ne razumem ni jednu ni drugu. Ovu virtuelnu narocito.
Nije mi vazno Ko vec sto Niko, ili Retki, nikoga nista ne interesuje.
Potrebno mi je da vidim kretanje, pomak sa mrtve tacke, ne priznajem ovo sto je Dolly napisala – nemam dovoljno volje i zelje.
Mozes da se cujes – cuj se, pa i ako shvatis da si pogresio, pa sta, bar znas gde je greska.
Ja stalno ‘vadim oci’ onima koji govore da su na internetu samo istomisljenici a ponekad pocnem da verujem.
Nema akcije, nema reakcije. Najgora varijanta.
A vidim da moze drugacije.
Borsky, ajd’ da ti verujem za to svracanje 😉
ne dobih jos uvek odgovor sem da drustvene mreze sluze za samopromociju.
Sta bude kad se neko dovoljno promovise? Uziva u slavi ili vuce za sobom? Ili je misija gotova?
Evo samo da znas da te i ja citam redovno 🙂 samo se ne javljam tako redovno. Ti si kriva za to jer si rekla da ne volis da ti komentarisu oni sto misle isto pa ja (jbg) najcesce nemam sta da dodam. Napisi neki kontra tekst 😉
Ama, nisam pitala ko me cita redovno, sad cu da poludim 😉
tad sam, valjda, rekla slicno ovome 🙂
@Mahlat: Ko svoju slavu „overi“ tek na društvenoj mreži je baš završio misiju-kad bi se zezali … to treba uraditi mnogo ranije, barem ja tako mislim.
Ne znam da li termin „dovoljne promocije“ ima veze sa stvarnim životom. Toga nikad dosta- nadam se da se slažeš?
Stvarno ne mogu da kažem da se slažem a ni da se ne slažem, uopšte mi nije najjasnije to oko samopromocije…
mnoto toga mi nije jasno i lepo tražih objašnjenje
Kada odem da popijem kafu, nije mi bitno što je kafić pun. Ne obraćam pažnju na njih. Ili čitma novine ili razgovaram sa prijateljem sa kojim sam došao. Tako sam isfiltrirao twitter, fb i rss. Naravno da funkcioniše, samo je bitno da znaš šta hoćeš.
Npr. ovaj blog planiram da izbacim iz RSS-a več neko vreme, jer uglavnom pročitam prvi red i odustanem. Ali evo ovaj post me je zainteresovao. I bilo bi mi krovo da nisam pročitao.
E to je ono što (nije)dobro u nama, što mislimo da se jede sve što leti.
Naravno da nas zanima sve i svašta u životu, ali kad ukapiramo da je nemoguće pratiti dešavanja 6 mlrd. ljudi …. spasićamo se.
Prvo, nisam se ja zalila ni na koga, niti mi iko smeta, u skoli su nas ucili da citamo do razumevanja, nekoliko puta dok nam ne postane jasno i nije mi uopste namera da se bavim nekim filtriranjem bilo cega, komentarisala sam nezainteresovanost i opstu apatiju. I jos kojesta sto ocigledno nije procitano.
Ovaj blog odmah izbacite, potrositi neko vreme na citanje samo jednog reda je stvarno gubljenje vremena.
Profesore, pomeli su Vas komentari, kao kad deca sapucu na casu a Vi nemate pojma sta odgovara dete koje ispitujete.
Ne jede se sve sto leti ali se ocigledno zvace.
Pa da dobro ste primetili. Nisam mislio ništa loše sa mojim komentarom, taman posla. Samo sam pokušao na ličnom primeru da obajsnim kako ja doživljavam društvene mreže.
A to za učionicu ste lepo objasnili i baš se to dešava 🙂
Kao i za svaku smislenu akciju, i na društvenim mrežama za neku konkretnu je neophodan pokretač. Nisam od te fele, al’ odlično umem da pratim korak i uposlim se. Šta god da je u pitanju. Tačno je da nismo dovoljno angažovani, u pravom smislu te reči, ali dajmo se onda organizirat’.
FB sam otovrila ‘bem li ga više koje godine, jače sam ga aktivirala tek kad sam počela da promovišem klub ljubitelja pozorišta, odnosno kuću za koju sam radila. Divan je to prostor da se, nenapadno, efektno, plasiraju informacije koje će biti i korisne, i zanimljive.
Sad se tamo uglavnom samo zezam. Twitter nalog imam dugo takodje, ali ja ništa ne umem da sročim u ono malo karaktera, pa to ti je. Da se razumemo, ovo nije pravdanje nego samoanaliza. Blog mi je opet jako ličan, a delom i poligon za sopstveno flertovanje sa onim stvaralačkim delom sebe, nikad ili retko korišćen je angažovano. Smatram da je dosta zezanja, takodje, ali oko konkretnih ideja treba da se okupi više ljudi, pa kad se male ruke slože…
Ja bih svakako volela.
Već sam nekoliko puta pomenula Mahlat i Dedi da ovoj vrsti angažovanih blogova fali KOLABORACIJA na iste teme. Umesto 100 postova sa po 10 komentara u proseku, o temi npr. „bezobrazno povecanje plata u EPS,Telekom,i sl.“ ili o temi: „apel za opstanak Petnice“ ili sta god je aktuelno, treba nam jedan koncentrator. Zašto – i ne treba objašnjavati. Samo da podsetim da je na FB grupi „spasimo Petnicu“ u par dana 4000 i više ljudi dalo svoju podršku. Onda je ministar naprasno prestao da priča o ukidnju iste, makar privremeno. Da bi nešto tako imali, potreban je dogovor motivisanih blogera. Dotad, imaćemo ovo isto što i sada-nizove odličnih,dobrih i ostalih blogova koje nećemo uspeti da propratimo. Bojim se samo da se „sistem“ ne seti prvi, jer masa ljudi koja visi po net-u i koja izmiče standardnim medijskim ispiranjima mozga je upravo ono što verovatno brine taj isti „sistem“, a kao što znamo, on nikad ne sedi skrštenih ruku, a najmanje želi da bloguje…
@Šapke http://www.twitlonger.com/
Šapke, ni ja nisam od onih koji pokreću više sam od onih koji primete.
Da ponovim u vezi Twittera, uopšte nisam mislila na Twitter, samo sam upotrebila twit fazon da ovo kažem, na Twitteru se još i nešto čuje.
Ti treba da se uključiš!
mmiljana
vreme je da ih debelo zabrinemo…
Borsky, ume ona i u 140 i to vrlo precizno ali nije na odmet ni da zna za twitlonger kad ima potrebu da se ‘razmahne’
Mahlat, pogledaj ovo ! To je ono o čemu sam pričala. Žena je rekla, bila ubedljiva, što je najvažnije pogodila suštinu problema o kome priča i pojavili su se odmah komentari tipa: „odoh odmah kod frizera!“. Neka ih bar polovina zaista i ode, misija je ispunjena. E, sad, kad bi postojala Kolaboracija blogova, onda bi svakako i Ti (ja, kogod…) imala da mnogo toga dodaš, pa bi se napravio jedan kružok o vrlo važnoj temi: „kako da se u 40. osećamo kao u 20-tim, ako već ne možemo i da izgledamo baš tako…“ Mogu samo misliti koliko bi bio uticajan takav sajt.
Procitala sam vec, neko je linkovao
taj neki sajt, o čemu god, bi možda bio uticajan, pre toga treba da pobedimo sujetu, prestanemo da se razilazimo tek da ‘komšiji crkne krava’, shvatimo da sami, pojedinačno, ne značimo ništa i krenemo…
procitala sam ovo sinoc i bacila se u razmisljanje. moram da podjem od sebe, tako mi lakse. od pojedinacnog, ka posebnom 🙂 e! prvo, sto se tice misljenja. naravno da se cesto ne slazem sa necim sto procitam, ali sam nekako izgubila poverenje u konstruktivnu raspravu po blogovima. uvek to neko shvatilicno i tu dodje do „vratimimojekrpiceilutkice“ situacije. mene je to sve pocelo da zamara, pa kad procitam nesto sa cime se ne slazem, lepo odem dalje, a procitano mi ostane kao neka tema za razmisljanje. sto se tice drustvenih mreza, nemam pojma. fb koristim za promociju nekih stvari, tj hajd’ da kazem ideja u koje verujem i koje su mi vazne. u meri u kojoj mislim da je to pristojno jer kapiram da ne zele bas svi moji prijatelji da neprekidno slusaju kad je gde koja akcija, zurka, priredba za neku tamo decu koja su meni bitne, a njima su, eto, neka tamo deca. recimo. drugih ideja nemam, niti ideala. politicki sam potpuno nepismena, imam samo svoje misljenje, ali su mi potpuno nepoznati mehanizmi te vrste izrazavanja. mislim da svako ko ima nekakve ideale ili ideje treba da ih promovise na ovaj nacin, u tom smislu mi se recimo izdvaja borska ekipa blogera, oni su potpuno profi. blog mi je oaza, na njega sam zalutala potpuno slucajno, neznajuci sta je to uopste i jos nisam pocela da ga posmatram kao sredstvo, vec iskljucivo kao nesto gde praznim svoju hipofizu. toliko. jesam promasila temu?
od pojedinacnog ka opstem, shvatila si iako sam lupila… 🙂
Nisi promasila, dala si objasnjenje 🙂
@Borsky Hvala, zatrebaće sigurno. 😀
@Mahlat: Umem kad se ooopako skoncentrišem, eve, pokušavam :*
Čas ćeš ti to 😀
Pre par dana si imala priliku da vidiš kako lajavi pojedinci koriste twitter i FB.
U jednom slučaju protiv uznemiravanja i atakovanja na ljudske slobode, a u drugom protiv lopova i krađe!
I videla si sama koliko je ljudi „priteklo u pomoć“.
Fora je u tome što je to nekima već viđeno, dugo su ovde, a ne vide da je sve više onih tek došlih, koji moraju biti edukovani i kojima se moraju objasniti pravila ponašanja.
Ukoliko ih sad ispustimo (to ti k’o sa malom decom, vaspitavaš ih od kad se rode) ništa nas neće razumeti, nećemo ih naterati da stave prst na čelo i na narednim izborima će uz grand paradu izabrati na primer čika velju da završi klinički centar gde će moći besplatno da se leče …
Elem, kad vidiš reakcije, ima ih toliko malo da smo se ovako virtuelno sveli na isturena odeljenja, i kad vidiš da se retko ko nekome zamera, osim ako mu baš ne ide na živce, a ne treba mu uopšte u životu, onda lepo odeš na farmu i gajiš životinje.
Nahraniš, napojiš, posadiš neko drvo, neku boraniju, grašak, cveće, sve ti to rodi, pa ti prodaš pa zaradiš pare i vidiš kako stvari baš fino funkcionišu, i poželiš odmah da postojeći model predložiš ministarstvu poljoprivrde. Možda nešto i ukapiraju i pokrenu ovaj narod na smislenu i svrsishodnu proizvodnju.
Zoran je potpuno u pravu. Dobro ga poznajem i znam o čemu priča. Svako treba da bude pre svega iskren prema sebi i da tačno zna šta voli da čita, piše, radi …
Na taj način pronalazi i istomišljenike sa kojima može da diskutuje, svrsishodno i da možda i promeni i unapredi svoje znanje pa i žvot.
U tom smislu je neophodno formiranje grupa.
Ni FB, ni twitter neće smarati nikoga ako u svoju listu za praćenje ili prijatelja bude imao samo ljude sličnih interesovanja, sve dok budu jurili broj prijatelja i onih koje prate ili koji ih prate, ništa neće biti ni od kakvog posla a 85% će se osećati spamovano.
Ostavio mi danas neki lik komentar na tragovima, uvredljiv, tipa „ima samo 3 dobre pesme, ali to je OK, i sam naslov ukazuje na to da poezije ima u tragovima“.
Namera je diskreditacija.
Stigao sa konkurencije.
Ali i da nije povezan sa konkurencijom i da je ostavio takav komentar ne vidi:
-da je jasno stavio do znanja da nema nameru da ikome ukaže, ako je stručan, na greške. Nije došao da pokrene u ljudima najbolje, već najgore.
Samom izjavom da ima 3 dobre pesme, i tri dobra pesnika, ne shvata da daje potvrdu da ima nade da ćemo čitati dobra književna dela i da će ova zemlja biti bogatija za 3 nova pesnika.
Moja misija je i sa jednim dobrim uspela.
Tamo pišu ljudi koji nemaju gde.
-došao je da popljuje a ne da stvori, niti da pokaže kako on radi bolje, niti da predloži kako treba raditi da bi bilo bolje … iz off moda savremeno društvo mu omogućilo da svoja sranja i svoje komplekse plasira gde poželi.
I onda shvatiš da se zapravo protiv takvih boriš u offmodu i off i onlajn, i da zbog naše dezorganizovanosti ti bahati prelaze iz offmoda u online i počinju da uništavaju sve redom.
Što se mene tiče, jedino još što mogu da uradim je da sve pogasim i odem …
I na kraju, pravo na izbor ima svako od nas!
Gle, u online svetu se desava prilično, ne mogu da kažem nedopustivih stvari ali, recimo, nepristojnih i neprihvatljivih i vrlo su očigledne. Ne mogu da shvatim da se olako prelazi preko toga, jeste da je najlakse isključiti se ali šta se time dobije. Neko mora da reaguje i neko mora da upozori.
Razgovor izmedju istomisljenika ne može da rodi bogzna šta, niti može nešto ekstra da podstakne na akciju, niti se meni ekstra svidja da samo klimam glavom, mislim šta tu novo saznam.
Ali, ja sam zaista ovim postom samo postavila pitanje zašto se ćuti, u vezi svega, to mi nije jasno. To me buni, ne mogu da sad objašnjavam šta me podstaklo, predugo bi bilo, kad budem bila spremna napisaću post.
O onima koji ostavjaju komentare kakav si dobila na Tragovima nema se šta reći. Internet je za mnoge, već sam pisala o tome, samo mesto gde mogu da puste životinje iz sebe i ništa više.
A što se tiče Zoranovog komentara, ja ga ne poznajem, prvi put vidim bilo kakav njegov komentar i recimo da je deo njjgovog komentara ok a da mi se deo uopste nije svideo, ne zato što on mene sad hoće da izbaci odavde ili odande, izbaci me brate, nego zbog sličnog što si već rekla, došao si ovde da mi objasniš kako već dugo čitaš samo dva reda a onda se usudjueš da daš bilo kakav komentar. Izbaci i gotovo. Vrlo prosto. Ili pročitaj pa daj kritiku.
I, na kraju, znaš kad ja pišem o trenutno srpskom stanju, onome šta se dešava i narodu koji ćuti, ćuti i onima kojima je uvek neko drugi kriv. E, sve što mislim o offline dešavanjima mislim i o online, potpuno isto. Meni nema nikakve razlike, ćak ovde mi je nekako lakše jer ne pratim gestikulaciju, poglede već samo pratim reči.
Izbor svako od nas ima, naravno, o čemu god da se radi ali i sama znaš da postoje oni koji misle da ga nemaju a da postoje i oni koji ne umeju da iskoriste to što ga imaju. To je ono.
Oko nezameranja na netu… to mi je već vrlo dugo smešno, tako je vidljivo, jebi ga ko da rizikuje.
Nisam sigurna da sam najbolje razumela tvoj komentar, prilično me zbunio, mislim ti možeš, uslovno ti, da se isključiš i gotovo. Šta sa onim off situacijama gde ne možemo da se isključimo…
A kako da promeniš te situacije u realnom životu?
Sam? – Nikako!
Nemoguće je.
Kada odlučiš da se priključiš nekoj grupi, misleći da će baš ta grupa moći da se izbori sa nekim problem, odmah nagomilaš još problema boreći se sa neistomišljenicima. Ne pričam samo o političkim partijama ili gupama već bilo kojim grupama.
ljudi beže od suštine.
Ono što je Zoran rekao, a nije morao, i nije imao nameru da te uvredi u to sam sigurna, pokušao da ti objasni da ga ono što ti pišeš nije interesovalo nije mogao u tom delu da učini ništa niti da učestvuje i da menja, da da svoj doprinos.
A, mi koji ga poznaejmo zanmo koliko radi, i šta radi.
I koliko je pozitivan.
E to je ono što svi treba da shvatimo. Kako od velikih informacija koje su nam dostupne da preuzmemo samo one koje nam mogu pomoći i koje su u našem domenu interesovanja, da bi dali najbolje što možemo za bolju komunikaciju u društvu, i uopšte za napredak društva.
Isključivanje? Naravno, kad si svestan da si dao sve to imaš, da ne možeš više, poštenije je otići nego zamajavati ostale da možeš i umeš a ne možeš.
ALi danas je došlo vreme kada je bitnija pozicija i titula od suštine. To možeš da menjaš samo na sebi, ne i na ostalima.
Ti govoriš o tome da svako može da napiše svoje mišljenje, i da ti je više muka da su svi saglasni sa tvojim mišljenjem, a reaguješ na prvi negativan komentar koji ti je ostavljen (napominjem negativan iz tvog ugla gledanja) na način na koji već jesi.
Ako si u pravu, i ako smatraš da Zoran greši, a verujem da nije jedini, ima ih još koji se ne oglašavaju a misle isto, ubedi ga da greši.
Ovo je samo jedan primer ali postaje pravilo, htedoh reći, da već jeste pravilo, retko ko će na prvu loptu priznati da greši. Treba to ponavljati više puta i opet je pitanje da li će neko promeniti svoj stav.
Možda i ja ne razmišljam kako treba, ali toliko sam pametna i toliko umem.
I verujem da nisam opet jasna, pokušala sam da ti odgovrim na pitanje „zašto svi ćute?“
Neće da se zameraju. Neće ljudima da bodu oči, jer ih većina neće razumeti na pravi način.
Pa jasnija si u svakom slucaju. Svako gleda da smesti dupe na najbolju i najisplativiju poziviju i to je to.
Sto se Zoranovog komentara tice, ponovo 🙂 ne gledam ono sto je napisao kao negativan komentar, sustinski ni jedan nije negativan, ne mogu negativnim da smatram ako se neko ne slaze sa mnom, ima drugacije misljenje, misli da gresim, to su misljenja suprotna mojim, negativni su mi samo oni koji su puni vredjanja, ni jedan drugi mi ne smeta i vec sam pisala da ja nisam ni najpametnija a ni bandoglava pa da nisam spremna da svoje misljenje korigujem kad mi se iznesu cinjenice a ne da se drzim jednog kao pijan plota.
On meni nije napisao nikakav komentar, mislim sto se nekog mog prethodnog pisanja tice sem to da vec vrlo dugo planira da me izbrise jer cita samo po jedan red. I sta si procitao? To nisam razumela a nije mi ni negativno niti me je nesto ekstra uvredilo.
Nemoj da se slozis sa mnom ali nemoj mi govoriti da ne citas ono sto pisen ali da se, eto unapred, ili ne slazes ili ti se ne svidja.
Problem sa komentarima je uvek bio to – mnogo reci sa malo reci, ja necu da citam tudje misli niti trazim da iko cita moje.
Svaka njemu cast i onome sto radi, ja nemam pojma i to uopste ne komentarisem.
Ne pada mi na pamet da njemu, konkretno, objasnjavam gde gresi, nemam pojma, a, usput, ni on meni nije rekao gde gresim sem da mu nisam zanimljiva, odnosno moje pisanje ili sta je vec mislio.
Tamo gde sam mislila da je neko nesto pogresio vec sam rekla i uvek kazem. I uglavnom me posle toga izblate a vrlo fino to saopstim.
Ja sam ‘nepristojna’ da tako kazem samo na svom blogu i neke reci koristim samo na svom blogu.
u pravu si
i tako nisu nigde
gde god da se osvrnemo.
Jebi ga, mene to žulja i možda uopšte nisam u pravu i treba da gledam svoja posla.
I da, a mi je Zoranov komentar toliko smetao mogla sam da se pravim luda i ne pustim ga, to je prvi komentar i automatski je isao na moderaciju.
Zoran nije suština.
I ja sam mogla na tragovima da izbrišem komentar i da ga banujem i niko to ne bi video.
Ali nisam.
Oni koji ga budu pročitali razmisliće o njemu a neki će možda izvesti neki zaključak, prokomentarisati – neće niko.
Ponovo sam pročitala Zoranov komentar i opet kažem da je odličan.
Rekao je da treba da primećujemo samo ono što želimo i u meri u kojoj želimo.
Planirao je da izbaci ovaj bloga iz rss-a što jeste suština i njegovog kometara i tvog teksta. Ali nije. Zašto?
Poslednja rečenica u komentaru je takođe odlična!
Iskreno, mogu ja da čitam tekstove, i čitam, o PR-u o marketingu, ali me sve to ne zanima u toj meri da bih se uključila u diskusiju, ili da bih počela da učim.
I razmišljam da ih izbacim, recimo, iz reader-a, ali ne zato što su loši, ili nerazumljivo pišu, već što ja zapravo to ne umem da procenim.
I sad, da li je pametnije da to uopšte ne čitam i posvetim se samo onome učemu mogu aktivno da učestvujem ili da čitam sve, i da pratim sve zato što su u pitanju pametni ljudi i da disutujem iako pojma nemam niti imam konstruktovan predlog, komentar …
Mnogo je pametnih, ali je nemoguće pratiti sve.
Kad svi budemo usmerili svoju energiju na ono što nas zanima, biće više konstruktivnih komentara.
Meni je, na kraju, potpuno zanimljivo da samo ti i ja diskutujemo.
Da li ćemo saznati kome ne žele da se zamere?
Nećemo.
Pola i ne čita komentare nakon što ostavi svoj, jer ga ostavi da bi ti videla da je bio (no i o tome si već pisala).
Naravno da Zoran nije suština, samo sam htela da objasnim svoju reakciju.
Sve si ti u pravu, konačno i on, suštinski oboje, problem je valjda što ja ne mogu da se pomirim sa tim da nikoga ništa ne interesuje, ne što nekoga ne interesuje sve, ni mene ne interesuje baš sve, niti bih sve mogla da pratim.
Skoro mi je neko rekao da su na blogovima samo istomišljenici…
Ispada da tako jeste i da tako treba da bude.
To je ono što ja vrlo često pominjem kroz pisnje, o čemu god da pišem.
No, eto, u se i u svoje kljuse, svakom svoje, svima lepo, svi se postujemo i volimo, niko nema nikome sta da kaže sem u pravu si, super si ovo napisao/la.
Jebi ga, kad sam počela ništa nisam znala, tehnički mislim, napredujem, sad znam i ko mi je bio na blogu, koliko se zadržao, koliko puta vratio na istu stranu, uopšte ne mora da me obavesti.
Na kraju, sve u svemu, nema neke velike razlike izmedju on i off.
Mnogo često razmišljam o ovome, i iskreno mi je krivo što ljude ne zanima šta se dešava u našem „malom mistu“. (na primer)
Ali ljudi grade svoje priče i svoj život.
Ne zanima ih.
Nisu na netu zbog rešavanja problema u društvu, već zbog sopstvenog napretka i boljih pozicija.
Neki prave posao, sa živim parama.
Ti se ljutiš, i još uvek imaš snage za to … ja sam već nema, razočarana, besna i mnogo umorna … 🙁
E, pa draga moja, onda ce malo misto zauvek ostati malo misto ali ce u njemu svako imati neku poziciju.
Valjda…