Usadim ti predrasudu

Pa se ti posle bakći sa njom kako znaš i umeš.

Neko tako doživi nešto, shvati nešto, otkrije veliku istinu i krene, kao misionar, da je raznosi po bližoj ili daljoj okolini. Posle je sve stvar matematičke progresije.

Predrasude uglavnom uništavaju živote sve po onim narodnim – Kad vidiš da ćeš da padneš ti sedi; Ne trči pred rudu; Čovek se uči na tudjim greškama; Sa kim si takav si …

Sve nekako i može da se promeni ali predrasude nikako, prenose se s kolena na koleno, kao junačke pesme. Uz ono – lepo naš narod kaže… Sediš, kontaš i skontaš da je narod lupio i svi ostali živi al’ gajiš tog crva u sebi, nisi najpametniji, šta ako su u pravu, šta ako pogrešiš.

I tako mnogi žive pokušavajući da se ne ogreše o tudje postavke životnih pravila, nešto slično onoj Marfijevoj – Sve što je lepo u životu ili je nezakonito, ili nemoralno ili goji. Mnogih zabrana u zakonima nema, ali eto, dovoljno je da zabraniš sam sebi, učiniš pa se samokažnjavaš i samomučiš, neka veća kazna ti i ne treba.

Retki nemaju predrasude, oslanjaju se na sebe i sami stiču iskustva. Mnogi su predmet raznoraznih predrasuda koje ih lome sa nadom da će ih polomiti, nešto slično kamenovanju, olako bačene reči i mišljenja, što da ne, može mi se, ja tako mislim a ti se uopšte ne uklapaš u moje mišljenje.

Sa predrasudama, ruku pod ruku ide Fama, to je ono krilato čudovište sa bezbroj očiju i jezika koje su zbog unošenja razdora i panike bogovi proterali medju ljude a ovi je jedva dočekali. Gaje je i ne daju joj da umre. Bilo bi mnogo dosadno.

Malobrojni ne brinu šta će drugi misliti o onome što rade, moja lična predrasuda je – kako god da izgleda neko sa strane će mu dodati svoj detalj i tako većini nije problem sa kim sede za istim stolom nego šta o tome misle oni koji to posmatraju. Nešto slično onome kad se zaljubite pa svoju ljubav treba da inicirate u svoje društvo i pojedete se živi šta će sudije o tome reći. Po pravilu imaju zamerku, jednu od najglupljih – da vas vole i obožavaju i da su na prvi pogled videli da vas taj neko ne zaslužuje, održe vam životno predavanje i slude kako svako svakoga ima po zasluzi samo vi nikako da nadjete nekog valjanog.

Za ovo je vezana predrasuda da ljubav dodje i prodje a prijatelji ostaju što je čista glupost. Vi nikada ne treba svoja prijateljstva da rizikujete svojim ljubavima a pri tom vam niko ne objasni zašto prijatelji rizikuju prijateljstva i mešaju se u vaše odluke kad lepo vidite da svaki prijatelj ima svoju ljubav. Al’ jebi ga, prijatelji neće moći da spavaju ako se razočarate. Kad se desi da vam je potrebno rame za plakanje postajete mnogo naporni i dosadni i uvek imaju preča posla dok vas to ne prodje. Prijateljstva ne padaju na ispitima samo kad se peva. U svim ostalim situacijama treba obratiti pažnju.

Sve ovo, to oko predrasuda, je prilično remetilo moj život, remeti ga i dandanas, ja se kao pravim luda a od svega toga sam prilično nepristupačna, nemam volje da slikam neke slike, bezuspešno je. I ujedem povremeno, kad mi baš dosadi da mi govore – nisi po JUS-u sa’ ćemo da te prekrojimo i napravimo da budeš taman.

Jutros sam bunarila po svojoj administraciji, redovna jutarnja aktivnost uz kafu kad na sva usta i sve po spisku Google – u, kako, bre, ovakve uputiš baš na mene. Upit od koga mi se digla kosa na glavi – ’’udata a traži k***c’’. Dakle, kurac je ružna reč i sramota je napisati je čak i ispred samog sebe, a možda će i Google da pocrveni. I to manje više, ko nema ne ume ni da napiše, ali udata a traži… Živo me interesuje kako to traži i iz kojih gestova je to pročitao, mislim ja nikad u životu nisam rekla – daj mi, a drugo to udata… bolje da umre, udala se šta ima da živi, ima status i to je dovoljno. A često od braka ostane samo status i onaj drugi je oženjen i ima neko svoje parče života al’ njemu pripada, muško je. Ova em ima status, em decu, em mora da čuva dobar glas, seks je tu višak. I to prljav višak, piše se sa zvezdicama.

I tako mi jutros padoše predrasude na pamet –

Sve su žene kurve – nisu izmislili muškarci nego njihove mame, one mame koje se nikad ne mire s činjenicom da sinčić voli još neku ženu, ljubavlju koja nema blage veze sa ljubavlju prema mami.

Još ni jednom nisam čula da je neki muškarac izgovorio da su žene kurve čak i ako misle tako, žene izgovaraju svaki čas, uglavnom zato što neka druga ima ono što misle da njima pripada, od cipela – misliš da ih je sama kupila, do muškaraca – kako li ga je zavela, kurva jedna, pogle’ kakva je.

Svi su muškarci isti, što bi rekao onaj – seko, da to nije malo previše iskustva, pa ja nemam šta da dodam.

Muškarci samo na jedno misle. Koje? Zna se… Odma ga otpiši kao kretena i teraj svoju priču on te ionako ne prati.

Šta će žena sama u kafani? Pa čeka švalera, nikad prijateljicu, nikad jer je došla da popije piće, nikad jer je to mesto koje je izabrala da malo razmisli. Neko će joj već poslati piće, da ne čeka uzalud.

Ovo nije za dečake, ovo nije za devojčice… Ne ide da ti tako… misliš, kažeš, uradiš… muškarci ostavljaju žene, žene čuvajte muškarce, šta ćete kukavne ako ih izgubite, ćuti i trpi misliš da je negde bolje, nemoj šta će o tebi da misli, ne daj mu neće te voleti kao pre, tvrdi pazar, ne veruj mu, lažu kad zinu, ne ostavljaj ga nikad samog, ne priznaj, šta god da uradiš ima iza toga ono jer…

Jer je neko tamo prošao ko bos po trnju kad je mislio da može da jebe ježa u ledja i ide mimo utabanih staza, mi mu lepo trasirali a on pogle’. Čak i ako si prošao stazom olako, nepovredjen, ma ko će ti verovati. Stići će te sopstvena glupost kad tad.  Tako je rečeno.

Ne dajte se predrasudama.

Razmislite šta je predmet vaših predrasuda i progutajte reč pre nego je pusite – nisi u pravu, nemoj, pazi, znaš kako kaže naš narod… ona je, on je, to je… A ja sam baš kako treba!

Ma nije moguće!

Uradite šta god vam padne na pamet i vidite da li se ujutru osmehujete ili vas boli glava. Ako je ovo drugo nemoje više.

Al’ da vas ne boli glava zato što je nekoga, pre dvesta godina već bolela – e to nije normalno. I nije moguće.

Bolje da vas boli zbog učinjenog nego neučinjenog.

Usput, prijateljstvo je, ono – ruku u vatru, u po’ dana, u po’ noći, vreme, krv  – precenjeno.

To samo možete da dobijete od ljubavi.

Svi ostali će vas saslušati. Ako imaju vremena, naravno. I ako im ne dolaze gosti.

Polovinu prijatelja sam izgubila kad sam rešila da rodim a ne udam se. Postala trinaesto prase. Drugu polovinu kad sam se samoživo udala za muškarca mladjeg od sebe, jebo te, nije u redu, pred njim je život a predamnom smrt, šta ću ako se zaljubi, ako me ostavi, sedi gde jesi, razmisli šta će biti ako bude a lepo možeš da sprečiš.

Javljaju se u bledim tragovima. Tek da se najedu.

Dobro ih nahranim.

Još uvek mi govore da se pazim.

Ne pazim se. Živim. Što kako hoću, što u tudjim predrasudama.