Videla žaba da se konji potkivaju pa i ona digla nogu

Živa duša, šta ćete.

Jedva sam se dovela u red al’ bolest vam ’nako dobro dodje da se edukujete u svim pravcima. Saznala sam sve o lancu ishrane u prirodi, kako preživljavaju jadni polarni medvedi, kako foke onako trapave uspevaju da imaju seksualni odnos i da delfini to rade samo par sekundi al’ po nekoliko puta što danju, što noću, kad god nemaju druga posla. Oko foka sam se pojela živa, sve sam mislila sa’ će neka da izgubi glavu, toliko to komplikovano izgleda. Ti vam se filmovi sve prikazuju oko 3 sata ujutru, sve po zakonu valjda, pošto se pominje seks koji se u stvari ne vidi, sve ono za šta su rekli – e, oni se sad pare – ja mislila da se kolju. Pomislih da onda te emisije mogu da se prikazuju i u nekom normalnijem terminu pa se prisetih da su ti termini rezervisani za kolektivno zatupljivanje naroda koje je odobrila RRA.

Nego skrenuh s teme u želji da javim svima onima koji su brinuli kako sam i obećali da će da me izvedju medju svet k’o one tetke preplašeno i obrukano Zone Zamfirovo. Dakle, ako izuzmem kašljanje na normu, dobro sam i obrazovanija sam nego što sam bila. I kako rekoh, to nema veze s onom žabom što je podigla nogu.

Žaba vam je kompletno rukovodstvo na čelu sa ceremonijal majstorom. I nisam htela ni da gledam ni da slušam, kunem se, ali bio je zemljotres, ja se jadna nasadim ispred televizora da vidim šta je sa onim jadnim narodom tamo koji spava pod vedrim nebom ali moram prvo da odgledam gde je bio, šta je radio i da l’ je češlj’o kosu na prirodno voljeni vodja. Sve sam mislila da l’ će bar jednom da deluje kao glumac po Stanislavskom, ono uživeo se u ulogu, ušao u lik i proživljava ga il’ će i dalje da izgleda kao što izgleda – teatralno. I izgleda teatralno. Znači, stanje redovno.

I sad, kako da vam kažem, ja ću da napišem a vi me posle mrzite koliko god hoćete, ja jednostavno sebi ne mogu da dozvolim da neko, šta god da saopštava u ovoj zemlji, to saopštava s predubedjenjem da sam glupa, davno nisam pročitala ništa u čemu se vidi da perdsednik, vlast i mediji to saopštavaju misleći da sam pametna. Vi kako se osećate ne znam. Meni je samo dosadilo da me na brojnom stanju vode kao ovcu. Malo bih da me vode kao misleće biće, da zastanu i kažu – ček’ bre, ovo je stvarno sramota.

Dakle, predsednik je bio u Vukovaru. I izvinjavao se tamo. I nemojte da pomislite da imam nešto protiv toga, vreme je da se neke stvari razjasne, nazovu pravim imenom, utvrde krivci, oda pošta žrtvama i sa jedne i sa druge strane, da se smire strasti ekstremnih nacionalista.

Normalno, ovde se odmah neki pobunili kad će neko u ime Hrvatske da dodje da se izvinjava, kao da Srbija nema žrtve. Koliko ima onih koji jedva čekaju da krenu na Kosovo da brane svetu srpsku zemlji i koliko ima onih koji pate što Srbija nije do Tokija i čekaju da im u onom dvorištu u Požarevcu nikne nikne nov Milošević i ne čudi me. Normalno je i zbog toga što kad Tadić ode tamo da bude patetičan a jeste patetičan, patetičan je kad zine, šta god da kaže, automatski priznaje da Srbi jesu krivi. Kao što jesu. Ali, znate šta je nenormalno? To što ovde godinama protestuju po parkovima ratni vojni invalidi i što taj čovek i ne zna da su tu, njemu iza ledja, ili neće da zna, i što ja godinama čitam kako nisu baš sigurni da je bio neki rat i da nije dokazano da je bio, šta znaš, možda su ti ljudi pretekli još od Drugog svetskog rata, ovde je svako čudo moguće. Država nema para da im isplati dnevnice za ono u šta ih je na silu vodila i hvatala kao zečeve na ulicama ali će da pomogne izgradnji Vukovara. Tako se raspiruje strast onih koji sede ovde i osećaju se kao poslednja rupa na svirali.

I onda, na sve te pobune – kad će nama neko da se izvine, objave: Kad je mogao Vili Brant sebi da dozvoli istorijsko izvinjenje, može i Boris Tadić. Tol’ko! Ja bih odmah napravila anketu da vidim koliko njih zna ko je bio Vili Brant, kome se i zbog čega izvinjavao. Garantujem da polovina nema pojma, isto kao što nemaju pojma zašto se ratovalo, znaju samo da je odavde pa dokle god pogledaš trebala da bude Srbija al’ nekim istorijskom nepravdom nije.

I dok mi sve to svira kroz glavu moj bes nezadrživo raste. Nemam snage više za raznorazne igre ove vlasti sve sa ciljem da što duže ostanu u posedu svojih fotelja, nemam snage za laži, patetiku, neisreknost, ni za šta. Voljeni predsednik koji je rešio da udje u istorijske knjige uporno vežba troskok – ovo ću da preskočim, zabole me, a ovde ću da briljiram. Ne može. Ako se smatra pozvanim i odgovornim za ono što je nasledio mora da se smatra odgovornim za sve što je nasledio. I mora da počisti ispred kućnog praga pa tek onda da krene dalje.

Ništa ne vredi dok ovde još uvek 75% nacije izjavljuje da nikad ne bi otkrili gde je Mladić, samo da znaju jerbo je Mladić srpski heroj. Čudna zemlja, da manemo šta je radio i za šta je kriv, to bi navodno tek trebalo da se dokaže jerbo su svi nevini dok im se nesporno ne dokaže krivica, mene fascinira da je heroj neko ko se godinama krije.

Ali ja znam gde je Mladić i sad ću vam reći. Pre tri godine, a sve to ima veze sa onim – ovaj narod je glup, ko ih bre jebe, mediji su objavili da je Mladić na nekoj planini gde čuva stado ovaca a da i njega i to stado čuva ne znam koliko specijalaca. Zapamtila ja.

E, pošto me po svim pitanjima jako važnim za ovu zemlju vode kao jednu od ovaca koje čuva Tadić i zanemaruju da svako stado ima i crnu ovcu – Mladić vam je na toj planinčini, ajd’ sad lepo svi tamo i uhapsite ga. Ne dovedete li ga odande da odmah, po hitnom postupku, zamandalite sve medije koji su to objavili.

Inače, još jedna jako važna stvar, Vlada je u ime države i svih nas izdvojila 50 000 eura za pomoć Kraljevu. Portreti svih predsednika skupštine koštaju skoro 40 000 eura, euro gore, dole. I izgledaju da te bude sramota da nekoga tamo uvedeš, gospodja aktuelna predsednica koja na tom portretu izgleda kao pčelarska pripravnica, malo podbula, rekla da joj ne smeta, tako je video umetnik. Važno je samo da će tu da visi dok postoji skupština.

Zato sam ja sebi dala slobodu da mi predsednik liči na žabu. Tako ga vidi moja misleća glava. Je l’ ovo demokratsko društvo il’ nije?

Da ga poljubim ne bih ni u ludilu.

Zato što ovo nije bajka.

Inače, na jednoj fudbalskoj utakmici navijači su uvredili predsednika uzivkujući “Spasi Srbiju i ubij se, Boriseee, Boriseeee“. Javnost preneražena. Jel’te! Kad su ovo uzvikivali Miloševiću i Koštunici onda je bilo korektno? Uostalom, ako se dobro sećam, sudija je oslobodila optužbe one koji su verbalno rastrzali Brankicu Stanković na istom takvom stadionu objasnivši da kad ti neko kaže – bićeš mrtav – to ne znači ništa. Al’ jedan je car. Njemu niti smeš to da kažeš niti smeš da mu kažeš da je go. Ima se praviš šašav, to jest, da glumiš svoju ulogu ovce kako znaš i umeš.

E, ja neću!