Zaboravili ste svoj password???

More, i ime ću da zaboravim!

Ako mi bude palo na pamet da menjam ovo dotrajalo ime i prezime tražiću da mi ime bude password a prezime neki pin cod. Uopšte više ne vidim razlog da se zovem kako se zovem. Niko me i ne pita.

Mogu na primer da se zovem – tecnipuder 4892, ili admin 3681, ili alapaca 6823, mogu da biram.

Elem, imam neki tunjav profil na fejsu i danas onako šašava reših da otvorim jedan fin i pregledan sa sve onim slikama od pelena na ovamo, da napišem šta volim i da počnem da pijateljujem sa znanima i neznanima, sa bivšim momcima k’o i svi ostali. Registrovah se i u roku od pet minuta zaboravih password. Počeh da kombinujem, da muvam , da eliminišem, ma pojma nemam.

Sinoć se registrovah na nekom forumu, čim vidim dolaske odande znam da me neko ogovara, ajd’ danas da vidim kako teče stvar – mućak, pojma nemam koji mi je password. Upitaše me hoću li nov – ma jok, zaboraviću i taj.

Gde god krenem treba mi neki password, lepo nemam snage više da pamtim. A ni mesta, brate, puna mi glava.

Pin cod-ove stalno mešam pojma nemam koji su mi od telefona a koji od kartica pa povremeno uporno hoću da dignem pare sa telefona a da telefon aktiviram na bankomatu. I za jedno i za drugo me puste da pogrešim po tri puta pa onda za aktiviranje telefona moram da ukucam puk cod zbog čega obično moram da prevrnem celu kuću i obavezno pre toga nadjem sve što mi ne treba a što mi je trebalo pre deset dana al’ ga nije bilo. Na bankomatu mi ne traže puk al’ zato me bankomat samo belo pogleda što ga mučim, uradi jedno gooolpsrrrrk i proguta onu karticu. Posle molim, cvilim, pišem zaheve i šaljem mejlove, dokazujem da je kartica moja a da sam ja – ja, vrate mi je tek kad im se popnem na glavu i pripretim vešanjem na Terazijama. I još me posmatraju k’o poslednjeg kretena koji nije mogao da upamti četiri broja.

Zbog tih pin cod-ova sam nekol’ko puta pravila reeeed do granice, zaglavim na kasi, kombinujem, ma jok. Onda telefoniram ljubimcu koji mi, ako je na času, dva’estri puta odbije poziv pa kad se smiluje da se javi ja se prvo derendžam što se ne javlja, mogubredaumiremboliteuvo, štosenejavljašudavićute, tek kad počnu iza mene da kašlju, kažem šta sam htela – kojijebrepinzaovujebenukarticu!!!

Hazbend, umilno, da ne preseče onu decu što ga pažljivo prate, pita – Za koju – siti se ispričamo dok se ne objasnimo.

Kad god podjem u kupovinu on me pita – je l’ znaš pin – ma znam al’ samo dok mi ne pritreba. Kad treba da ga ukucam ja obavezno permutujem brojeve, nema sile da ubodem iz prve.

I šta će mi ime i prezime? Lepo treba da se zovem po blogu i prezivam po kreditnoj kartici.

Kako je krenulo uskoro ću početi da se zbunjujem kad me upitaju kako se zovem. Mislim, toliko retko koristim ime da više nisam sigurna.

mahlat 2463… ili mahlat 6898… tako nešto!