Zašto treba uvesti esperanto u srpske škole

Znate ono kad se nađete u Bosni, strogo morate da vodite računa, ako vam se pije kafa, na kom jeziku ćete je naučiti. Jerbo, kad izgovorite kafa, kava ili kahva, vi ste sebe nacionalno, teritorijalno i politički prostrli k’o na tacni. Ako se tu nađe neki baksuz koji može biti bilo koje nacionalnosti, odmah može da izbije kurcšlus, e, onda kreće rasprava na bilo kom jeziku, svi se razumeju. A i ako krene tuča. I pominjanje ratova, ubijanja i klanja, svi se razumeju, važno je samo čiji će nos stradati.

Čudo jedno, neko će se praviti da vas ne razume kad naručite kavu, kahvu ili kafu, ali savršeno dobro razume ako mu kažete – more, jebem li ti – kevu, mater, majku, nanu… Ili – zaklaću te! Ili – idi u svoju Srbiju, Hrvatsku, rodno selo u Bosni pa pij šta ti duša ište, ovde ne može!

Sve ovo može da se desi i u Hrvatskoj, jedino još nisam čula, videla, prisustvovala u Srbiji, Srbi valjda nisu još nacionalno osvešćeni. A može i u Sloveniji, meni tamo u restoranu nisu hteli da posluže hleb jer to nemaju, imaju samo kruh.

E sad… meni je svejedno da li će taj hleb biti hleb, kruh, kruv, pogača, somun, svako ima pravo da čuva svoj jezik, ali mi je vrlo važno što neće da me razume. Jer to ne pokazuje da čuva svoje, već da je idiot, ko god bio, od Vardara pa do Triglava.

Elem, kao što znamo, jezik je deo identiteta jednog naroda i treba ga čuvati i negovati. I jezik vam je vrlo zeznuta stvar, recimo, reč rat se izgovara isto i i na hrvatskom i na bošnjačkom i na srpskom, samo je različito razumemo. Neko kao neprolazno stanje, neko kao prolazno, neko kao suštinu života, neko kao sranje posle kojeg se niko nije opametio a  ni dupe, još uvek, nije obrisao.

Jutros pročitah dva teksta – Bukvar pun novih slova i Vreme ili vrijeme jezičkih podela. Da ne prepričavam za budućnost svih nas je veoma važno da li ćete sutra nekome reći – Ja ću da ti jebem majku ili ja ću ti jebati mater, u trenutku kad nekome hoćete da uradite ono što jebati mater podrazumeva.

Od svega me je šokirao podatak da se u maloj, nerazvijenoj, bezglavoj Srbiji  nastava odvija na 18 i slovima – OSAMNAEST manjinskih jezika, odnosno jezika naroda i narodnosti, i da će sa crnogorskim jezikom to biti ravno 19.

Mi havas nenion kontraŭ da se u Srbiji govore svi svetski jezici koji postoje, i treba da se govore, i treba ih čuvati i negovati, ali, oprostite, ovo je takva glupost jer srpska deca tu istu mogućnost nemaju u bivšim zemljama. Jer je normalno da se školuješ na jeziku zemlje u kojoj živiš, koja god zemlja da je u pitanju, jer jezik tog naroda treba da poznaješ i znaš a ne da se praviš blesav i misliš da će tvoja deca do kraja života živeti u selu u kom si ih rodio, jer treba da se razumeš sa drugim ljudima, jer sam srela puno ljudi koji žive na 40 kilometara od Beograda i koji ne znaju ni reč sprskog. Al’ bi da rade, da imaju prava, izvin’te, na kom radnom mestu? Hoću li ja razumeti gospođu Mađaricu ako bude radila na nekom šalteru, recimo u banci? A neće da govori srpski jezik jer je Mađarica i jer ima pravo da misli i govori isključivo na svom jeziku. Neću i ne moram, ali morala bih da živim u Mađarskoj.

Prema tome, svi oni koji žive u Srbiji treba da neguju svoj maternji jezik, ali moraju da znaju i srpski jezik.

Hoćeš da se školuješ u državi Srbiji, u srpskoj školi, ima da učiš i slušaš nastavu na srpskom! Isto kao svi Srbi bilo gde u svetu, na nekom tamo jeziku države koju mrze ali u kojoj žive.

Ima da me razumeš, ako me razumeš, a ne da se praviš blesav, a iskreno, ja bih najviše volela da mogu sve njih da razumem, samo ne mogu, nisam toliko nadarena. Da mogu, hvalila bih se time.

Dakle, 19 jezika u srpskim školama je čista naiconalističkaa zajebancija! A i zajebancija srpskog školstva koje ne mrda sa mrtve tačke. Od nje neko profitira a običan narod, onaj što ne misli, rašta bi mislio kad to uvek treba da radi neko drugi, nema nikakve koristi.

Sutra, kad ta ista deca upišu fakultete neće imati nastavu na svojim manjinskim jezicima već na srpskom! Pa ako ga budu razumeli moći će nešto i da nauče. Ili će ova država otvarati fakultete na manjinskim jezicima u svim selima u Srbiji? Ova država koja nije sposobna ni običan Dom kulture da otvori?

Zato, pod hitno, u srpske škole treba uvesti nastavu na esperantu, isključivo, za sve.

Jer, kad već izmišljamo, neko se već dosetio pa izmislio ovaj jezik koji je trebalo da bude drugi međunarodni jezik da bismo se svi razumeli. I kad su ga smišljali nije smišljan sa idejom da zatre ostale jezike već da uživamo u kafo (esperanto)a ne da se zajebavamo sa kafom, kavom ili kahvom.

Kako god da je nazovete, piju je ljudi koji se ne razumeju iako isti jezik govore.

No, evo nam u školama 19 jezika, među njima o bošnjački koji se razlikuje od bosanskog, kako će to da izgleda niko živi ne zna, kod nas je sve na nivou eksperimenata koji uglavnom ne uspevaju.

Ako mi posle čitanja ovog posta u komentarima budete jebali mater jer nisam politički korektna, molim da bude na jeziku koji razumem.

Mislim, to očekujem od onih koji se ponose time što nešto ne znaju i neće da znaju. To ne postoji nigde sem u Srbiji

(Ilustracija: FreeDigitalPhotos.net)