Zbrdazdolisan post o mirišljavim svinjama i još koječemu

U neka vremena kad nije bilo popularno ovo sa zaštitom svih mogućih životinja zaključno sa slepim miševima, ubiti slepog miša u Beogradu je kažnjivo delo, zadnja cena 1 600 dinara, ja kupila bundu. Crnu, dugačku. Kad se uzverem na štikle pa razmahnem s njom, osećam se damski. Doduše, imala sam ideju da se osećam i dramski, ono obučem ispod bunde korset i ništa, no nije se pružila prilika. Za tu dramsku radnju moram da imam ljubavnika, ljubavnik mora da ima ofis na vr’ nekog solitera, s pogledom na Dunav, i mora da mu bude rodjendan, gledala ja u filmovima al’ to je za neku drugu priču.

Pre nego što predjem na stvar da priupitam –  je l’ zna neko čime slepi miševi moj život čine kvalitetnim il’ da tamanim kao do sad, kad mi ulete u kuću, niko ne vidi? U stvari, njih tamani ljubimac, ja vrisnem, izletim napolje, navučem nešto teško na vrata i navijam. Ko izadje, pobedio je.

Elem,  bundu sve slabije nosim i sve mislim na tu živuljku što je preminula da bih ja imala prljave misli. Pored bunde imam i one krznene okovratnike sa sve očima i šapama, skoro sredjivah nešto, kad naleteh, umal’ me kap ne udari. Naježih se od glave do pete, lepo mi došlo da to negde sahranim i napišem – NN kuna, pala za modu.

To sam htela da vam kažem – promeniše mi svest o krznu, ne trepnuh.

Skoro mili padre klao svinju. More, nilskog konja, tolika je bila. On je rastezao za zadnje noge, pomoćnik koljača za prednje a koljač joj se primicao sa nekim buzdovanom sakrivenim iza ledja. Ja skakala na teras i naricala da su zlotvori, da ne kolju, skičah sa sve onom svinjom i pobegoh u kuću. Otac me posle pitao šta mislim da jedem, ja mislila, mislila i rekla – pa meso, k’o i do sad! A o’kle to meso? – upita moj padre. Pa iz mesare, bog te ubio!  Odakle bi bilo!

Gledao me malo i ućutao, mora da je mislio – bog te mazo, odakle mi ova blesava, mora da su je zamenili u porodilištu, još onda.

Znači, svest potpuno napredovala, nije lepo ubijati životinje. Sad, to što ja jedem meso, meso je meso, nema ni oči, ni uši, ništa, ne razmišljam odakle šnicla.

I tako mi pade na pamet da ću najverovatnije još da napredujem. U svest. Američku recimo.

Ja sam pušač. Stavljena na crnu listu. Tamo u Amerikama ste najveći zlotvor ako zapalite cigaretu u restoranu. Al’ u taj isti restoran možete mrtvi ladni da ušetate sa utokom, ne svidi vam se ručak i samo zaredite, od šefa sale do gostiju zaključno sa sobom. To je normalno  pošto vam je tamo – ako se i mrtav nisi našao u medijima, ko da te nije ni bilo, eto prilike da se nacija okupi oko predsednika i istog problema, mislim objave –  predsednik je  izašao na minus i sklopljenih očiju i pognute glave je ćutao, ćutao, ćutao, tugujući sa nacijom posle čega su svi zajedno zahvalili svom bogu, i zamolili ga da ih i dalje čuva tako progresivne. Obožavaju tu dramsku radnju s osvrtom na zajedništvo.

Zadnjih dana se tamo, posle atentata na Gabreijelu Gifords, što mi pomno pratimo, silno polemiše o tome da l’ Amerika ima nameru da otvori oči i malo reguliše onaj amandman o pravu naroda na naoružavanje.

Neće, normalno, nije isplativo. Al’ mogli bismo mi a ne ko guske u maglu.

Znate kako oni imaju one šašave zakone od pre Hrista, koje ne bi promenili ni za živu glavu, na primer da ne smete sa rodjenom ženom da imate oralni seks, trećeg utorka u mesecu, ako je mlad mesec i ako komšijsko kuče u tom trenutku pretrčava put?! E, to vam je to. Samo će nekomd a padne na pamet da je to u našem interesu. Ono kao il’ to il’ da isporučimo one za koje ne znamo gde su.

Kako smo krenuli, bićemo mi zapad jednog dana, sile nema. Da se ne sekirate. Samo dok ukapiramo šta je to otvorena demokratija, kao kod njih, pa kad otvorimo vrata i naš bog će nas da  pogleda. Nećemo da pušimo al’ ćemo da se ubijamo, samo da iskopamo one tandžare iz šljivara. To onda kad uslov za ulazak u Evropu i izlazak na pomorske puteve za svet bude bio – slobodno naoružavanje.

Skoro pročitah – koja je fora kad tamo, demokratski Amerikanci, naruče dupli čizburger, dupli pomfrit i dijet koka kolu? Pojma nemam, al’ njih naučili da ta koka kola neće da im izede jetru.

Znam da sam ovde svašta zbupala al’ oću da vam kažem – ima da bude normalno ono što je nenormalno, pazite šta vam kažem.

Po najnovijem, skoronajavljenom  i još neusvojenom zakonu, ako želite da imete psa sa tim će morati da se saglasi kompletna zgrada sa sve komšijama i rodbinom koja povremeno navraća. Za pištolj vas samo pitaju jeste li zdravi. Vi slažete da jeste i dobijete ga, mislim zdravom čoveku pištolj ne treba. On si ima mozak.

Hoću reći, stižu ti zakoni, jedan za drugim, i svi aminujemo, samo nam to falilo pa da delujemo kao uredjena država a a još nismo naučili da ne razapinjemo snežno bele gaće izmedju dva drveta u zajedničkom dvorištu. Niti da ne čuvamo davno preminulog stojadina na četiri balvana. Nemaš više auto al’ pripadajući deo parkinga ne daš nikome. Al’ zato ćemo svi imati jedoobrazne poštanske sandučiće iako niko živi više pisma ne šalje, samo nam služe za račune. A i to sve slabije, mi to elektronski. Znači, za flajere – pizza na kuću, pizza na ruke, majstor pod sudoperu i koliko košta kilo svinjetine u Maxi-ju.

I kad sam kod svinja, to jest mesa ’nema ’tice do prasice’, Kanadjani rade na stvaranju svinje koja ne smrdi. Kažu, mnogo lepo miriše meso al’ dok je živo, smrdi brate! Kako će to da izvedu, nemam mašte al’ posle će garant da je ukrste sa paunom. Da bude i lepa na oko.

A kad sam kod svega toga, mis’im kod nauke, – po najnovijim naučnim istraživanjima, nije lepo držati dijetu u trudnoći. A nije lepo ni povraćati, koliko god da vam je muka. Rodićete ne baš inteligentno dete, normalno kad ga morite gladju još u prenatalnom periodu.

Nauka utvrdila na babunima koji su relevantni kad su ljudi u pitanju. Ovo i da prihvatim, al’ kako mere inteligenciju buljavog mladunca babuna koji još visi na majci, ne mogu da dokučim.

Sve što mogu da zaključim je da je razlika izmedju čoveka i babuna vrlo mala. Samo u  fizičkom izgledu. Nemam drugo objašnjenje za sve ovo.

I tako… nama menjaju svest, babune će da kljukaju da im mladunci ne budu glupi…

Jednog dana će babuni od mene praviti kožni prsluk. Pazite šta vam kažem.

Dotle, čekam to svinjče što će da miriše na Chanel.

Očas ću se priviknem, samo ako bude dobra kampanja.