Pravo na komuniciranje

Ili – Internet je fundamentalno pravo čoveka.

Ili – Rumenka, iz fundamenta da si sela i napisala šta misliš. Ako misliš. Ako ne misliš koji će ti Internet.

Ili – ako je Internet fundamentalno pravo čoveka onda je mišljenje fundamentalna obaveza.

Ili – ako spojiš ova dva fundamenta može nešto da ispadne, ako ne spojiš džaba ti fundamenti.

Ili – još jednom da citiram Miljenka Jergovića:

„Meni su blogovi super, očigledno je Internet proizveo jednu fascinantnu komunikacijsku civilizaciju. Ne razumem prigovore ljudi koji kažu da su blogovi puni banalnosti i da ljudi tu svašta lupetaju. Naravno da ljudi tu svašta lupetaju, ali svašta lupetaju i na književnim promocijama i na sednicama parlamenata. Tako da, narode, radite blogove i komunicirajte o bilo čemu.“

E, sad, po onoj – razni ljudi razne ćudi – neko će obratiti pažnju na reč “komuniciranje“ neko na “lupetanje“, svako po ličnom afinitetu i sposobnostima. Neko u svemu vidi komuniciranje, neko lupetanje.

Neko je svestan toga da ne može da promeni svet ali da može da radi na sebi, neko se rodio savršen, nema šta više na sebi i u sebi da doradi pa se baci na menjanje sveta. Kako ga menjaju može se videti – ode svet u bestragiju, što više prava to se više glupost umnožava.

Ovo vam je vrlo prosto – date ljudima po komad drveta, neko će praviti Buratina, neko će ga odmah baciti u vatru. Što da misli kad ne mora, osnovna namena drveta je da se ogreješ.

Drugarica blogerka Mahlat, pod punom materijalnom, krivičnom i moralnom odgovornošću izjavljuje da nije baš sigurna da je internet fundamentalno pravo čoveka jer medju korisnicima interneta ima više onih koji lupetaju nego onih koji komuniciraju, odnosno, ko ne ispunjava svoju fundamentalnu obavezu ne može imati fundamentalno pravo.

Hoću reći, da ja klasifikujem pre bih odvukla kablove do nekog Milisava na vr’ neke planine, jednog od onih što zavije cigar duvana, još nosi opanke i razgovara sa prirodom ako nema nikog drugog, nego što bih te iste kablove približila mnogima koji su skinuli opanke i sišli sa planine, to jest, od seljaka imaš šta da čuješ od seljačine nemaš ama baš ništa.

Kaldrma ne znači da je neko u opanak uselio pamet kao što korišćenje interneta, što da ga ne koriste kad imaju fundamentalno pravo, znači da svi umeju da komuniciraju. I tu je osnovni problem – glup nije svestan da je glup.

Ili, gluperde, zatrovaste ovaj Internet, dosta mi vas je!  Zatrovali ste, tako umnoženi i ispranog mozga sve čega ste se takli, ostalo nam je ovo parče paralelnog sveta koje nam pomaže da ostanemo zdravog razuma i gde možemo da se sklonimo od vas trovača. Dok vam neko ne provali da i vi imate  pravo jer od vas ograničenih ima više koristi od onih koji koriste svoju fundamentalu obavezu i misle.

And now, drugarica blogerka Mahlat se jutros probudila, protegla, skuvala kafu i posadila svoju cenjenu blogersku zadnjicu ispred monitora gde su je dočekali komentari da joj je blog nikakav i da bi trebalo da prestane da piše. I nije se uzbudila kao što je umela ranije jer je drugarica Mahlat u medjuvremenu blogoporasla i shvatila da je pamet ipak privilegija.

No, sledeći komentar osobe “kakva, bre, moderacija, sa’ću ja ovo da poteram sa još dva, tri“ je:

muslimanu jedan kako te nije sramota da pišeš ova sranja?
vrati se na Kosovo odakle si, ne pljuj po KG! Sta tebe boli k…c dal ce KG da ima krst ili nece…

Dakle, veliko pravoslavno srce neke osobe koja jedva čeka da na ulasku u Kragujevac nikne krstača, to praštajuće srce puno ljubavi za sve ljude, bilo koje vere i nacije, sledbenik deset božijih zapovesti u sopstvenoj interpretaciji u nedostatku argmenata šta će krstača na obilaznici kad ta obilaznica nije groblje, vadi jedinog keca iz rukava, koristi svoje fundamentalno pravo da komunicira plitkoumno i pokušava da me uvredi sa ovim “muslimanu“.

Nažalost, drugarica blogerka Mahlat, od kad zna za sebe ne deli ljude po pripadnostima već isključivo po pameti pa stoga nije uvredjena a iza spornog teksta stoji od prvog do poslednjeg slova.  Isto bi mislila i da je sa Kosova i da je na Kosovu pošto njeno mišljenje nije geografski odredjeno.

Sreća pa da na Inernetu ne možete da zauzmete mesto inače bi očas posla ostali bez prava. A onaj koji podržava to da imate fundamentalno pravo na korišćenje Interneta, isto podržava jer je svestan toga da što se više njih “istrese“ na internetu manje će ih nositi transparente na ulicama.

Pravo na komuniciranje i pravo na korišćenje interneta nije se odnosilo na to da pojedini iz sebe puste ono najniže.

Neverovatan je talenat obezvredjivanja na ovim prostorima.

I kad sam već kod prava – imate puno pravo da mi otpevate nešto ispod bloga.

Iskoristite svoje pravo.

Mi ostali ćemo se baviti i obavezama.

Ko ne zna da komunicira i ne zna da koristi Internet – pitajte, ima onih koji znaju.