Čarolija prve bračne noći…

… to je valjda ono – ne daš, ne daš, ne daš, ne daš… pa posle šta ti bog da. Mislim, ona koja nije probala nego živi u uverenju koje su joj nabile u glavu majka, babe, tetke, šira i uža rodbina, da su svi muškarci nevidjeni… ono… može posle prve bračne noći, te čarobne, samo da se slika.

To više ne postoji. Opametile se žene.

Ne bi meni ovo ni palo na pamet nego pročitah o čemu je pisala Mir Jam a vezano za ovu seriju ’’Ranjeni orao’’, moram pod hitno da se uključim u redovno gledanje da vidim ko je orao. To će valjda k’o u svakom trileru da bude na kraju. Obično na kraju saznaš ko je ubica.

Elem, rekoše kako je Mir Jam pisala o tome kako su se devojke čuvale za čaroliju prve bračne noći a da su ih naročito za to čuvali muškarci. Toliko su ih voleli i poštovali da ih nisu dodirivali do prve bračne noći, čuvali zajeb za kraj!

Bilo neko ludo vreme, bilo sramota da ne bude devojka nevina a nije bilo sramota da se sekira koliki će miraz da traži onaj što će da je prosvetli prve bračne noći i priredi joj čaroliju sa pratećim efektima. Mislim strašno! Em morala da bude nevina em morala da ima i miraz!

I ja sad nešto razmišljam, fala bogu što nije isto vreme, ja kako sam se kasno udala, do sad bi bila luda. Moglo je da se desi da ne smem ono, a da moram da spremam miraz pa bi tako, jadna, godinama sedela i sitan vezak vezla dok mi oči ne poispadaju.

Kod ove Anđelke, vidim, preskaču tarabe, svaku noć neki drugi, živi se polomiše, ona stoji čvrsta kano klisurine, ja bi, vala popustila, makar se nikad ne udala. More, i sad kad bi neko zbog mene preskakao tarabe ne garantujem da bi bila pametna. Ja srca ne bi imala da mu kažem da ide sad lepo kući da se naspava pa da dodje sutradan po belom danu, da ga svi vide ako ima poštene namere.

Nego, živo me interesuje, stvarno, ko je, bre, izmislio ovo da je prva bračna noć čarobna, to jest ono što se te noći dešava a ne mora može i po danu a i pre te prve noći. Šta je tu čarobno? Meni i dandanas, kad se setim te čarolije, dodje da krenem peške u potragu za onim što mi je pokazivao zvezde i da ga nokautiram.

I onda sam htela da ga ubijem kad me pitao kako je bilo. Otkud znam kako je bilo kad pojma nemam kako je trebalo da bude. Sad kad bi mi se pružila prilika slatko bi mu rekla da je bilo nikako!

Jedino što je tačno od svega je to da se prvi seks pamti. Ja inače pamtim sve trenutke kad sam mislila da belog dana više neću ugledati i da mi je smrtni čas kucnuo na vrata pa pamtim i taj.

Nego, kako rekoh, ne postoji to više da devojka mora da uđe u brak nedodirnuta, k’o od majke rodjena.

Al’ me živo interesuje zašto je onda u Beogradu prošle godine obavljeno preko 4 000 operacija vraćanja himena!

Pročitah kako je jedna uradila himenoplastiku kao poklon mužu za bogtepita koju godišnjicu braka! E što je ne sretnem slatko da se ispričamo. Da je pitam kako je bilo i da l’ je uspela da odglumi i ono da nema pojma o čemu se radi k’o što ja nisam znala šta me strefilo kad se to dešavalo.

Pa sad nešto razmišljam, bliži mi se godišnjica braka, nemam baš neke ideje, da l’ da naručim jedan orden za hazbenda jer ko mene izdrži ovoliko koliko je on, treba da dobije orden il’ da ga obradujem i uradim himenoplastiku. Pa da obučem belu spavaćicu. Pa ujutru da prostrem beli čaršav a ljubimac da naruči trubače. A nana da dodje da joj sednem u krilo i da mi turi u usta kocku šećera, k’o konju, da mi bude sladak život uz njenog sina.

Odo’ da na kvarno intervjuišem ljubimca da vidim kakvo je njegovo mišljenje.