Zašto me fascinira Grappolo group

Već pisah, ali da dodam. Prvenstveno zbog toga što retko hvalim i što je mene teško zadovoljiti kao klijenta. A ne zanovetam.

Dakle, pozovete ih i dobijete informaciju u sitna crevca.

Sutradan odete. Ko god vas sretne osmehe se i kaže ’’izvolite’’.

Onaj sa kojim ste prethodnog dana razgovarali seća se da je i on razgovarao sa vama, što vam ne pada na pamet, mislim, mi smo navikli da se ne sećaju ako sa jednog šaltera odete na drugi pa se vratite.

Ono što želite da kupite košta isto kao juče, to jest, onoliko koliko su vam rekli prethodnog dana što vas opet iznenadi jer je uobičajeno da je cena apreko noći porasla, da onaj ko vam je  rekao nižu nema pojma, da je nov, da ste ludi, gluvi i blesavi, svakako da niste u pravu.

Dok čekate da sve ti što kupujete prodje kroz sistem, neki minut i po, telefon neprekidno zvoni, službenik se javlja sa molbom da onaj tamo sačeka trenutak što vas opet fascinira jer znate kako šizite kad zovete neku firmu a tamo se niko ne javlja, i to ume da traje celo radno vreme.

Dobijete račun, simboličan poklon, savet da se javite ako budete imali problema i krenete na šalter magacina da podigete to što ste kupili.

Odlazak od jednog do drugog traje koliko da sidjete niz nekoliko stepenika. Tamo vas već čeka spakovano ono što ste kupili. Inače, uobičajeno je da u takvim magacinima nema nikoga, ili da čekate pola sata da pronadju ono što vam treba jer nemaju pojma gde im šta stoji.

Dovoljno, nadam se. Ovo je moje treće iskustvo sa njima, nisam danas naletela na nekoga ko je izuzetno ljubazan, oni su jednostavno takvi. Usput, fontana koju imaju u hodniku radi, teče voda, ništa posebno pomislićete, ali samo malo razmislite u koliko holova ste ušli gde iste ne funkcionišu jer to kad jednom stane  teško je  pokrenuti ponovo, isto kao kad nuklearna elektrana prestane da radi. Pretpostavljam.

Idući ka kući, čovek kao što sam ja, normalno, razmišlja zašto to ne može svuda tako. I koliko je veliki problem da na svom radnom mestu ljudi obavljaju svoj  posao.

Usput, meni je, kao klijentu,  potpuno nevažno koja firma je u pitanju, koliko je velika, računam da i u najobičnijoj pekari ljudi žive od toga što rade, pa bih ovo isto napisala da sam doživela i u nekoj pekari.

Inače, ja u većini slučajeva imam nagon da išamaram radnike, zovem vlasnike i dižem uzbunu, ne zbog toga što mi se niko nije klanjao, niti to tražim nego zbog toga što me ili ne vide, ili su neljubazni ili me tretiraju kao stoku.

Mala prodavnica na Banjici – ulazim, kažem – Dobar dan, ona ćuti. Posle dva minuta je pitam nešto, ona je već uspela da otvori neku kesu i da počne da gricka grickalicu za dokolicu. Samo sam izašla napolje da je ne ubijem.

Tržni centar ’’Banjica, prodavnica ’’Dve šmizle’’. Deset minuta sam se obadala unutra, u tri metra kvadratna i svih deset minuta je mala plava čavrljala telefonom o tome kako je bilo prethodne noći u nekom klubu. Izašla. Prošetala. Vratila se. Taman za kvaku, ona otvara, izlazi, zaključava vrata ispred mog nosa i seda u baštu kafića udaljenu dva metra, huknu i reče –  Vreme je da popijem kafu. Ja došla kući, rešila da im pišem sitnu knjigu i odustala s mišlju da me više videti neće.

Moj lični savet svima koji imaju više maloprodajnih mesta a ne umeju da nadju normalnog prodavca, ili ne mogu da ih kontrolišu – radnike treba plaćati na procenat. Pa koliko osmeha, toliko para, dok se ne dokažu. Jer, verujte mi, ja ponekad kupim nešto što mi nije neophodno samo zbog toga što je prodavačica bila toliko ljubazna da me je sramota da ne kupim.

O tome da mi u jednoj radnji jedna već tri meseca govori da nema pojma jer je nova da vam ne govorim, toga ima na svakom koraku. I to im je najbolje opravdanmje – Znate, ja sam nova. Ma nemam pojma, i neću da znam, što te nisu obučili pre nego što su te namestili ovde.

Da li je teško raditi kao što rade u Grappolo group… Izgleda da jeste. Mora biti da se sve ono što košta ispod 1.000 dinara prodaje samo. Brendovi, tako nešto. Kad bi se zezali.

Ja, kao kupac, tražm samo jednu stvar, da mi se kaže ono što i sama kažem – dobar dan, hvala, dovidjenja… I da znaju šta prodaju i čemu služi. I da sede na tim nekim radnim mestima  zbog mene, nas, a ne da mi dolazimo tamo zbog njih.  I da moraju da budu dobri radnici, šta god da prodaju.

Od igle do lokomotive.

Zato sam tvitnula ovo i ovo.