Kao da meni nikad ne padne na pamet da se skinem gola i vičem – Okrečite Beograd!

Od kako sam postala svesna sebe, davno beše, ja, jadna, treba svakodnevno da vodim računa da ne obrukam starog babu, širu familiju, one koji me poznaju, a bogami i one koji me ne poznaju, oni su najstrože sudije, i kasnije, ono što sam rodila. Vodim računa da se ne obučem naopako, ne budem mnogo glupa, ne budem mnogo pametna,  opravdano sedim tamo gde sedim, ja l’ posao, ja l’ kafana, imam umeren broj sekusalnih partnera da budem dostojna statistike, sve tako nešto.

To tako treba da se radi, kaže narod. A i stari babo, on je malo udaren u glavu pa mi skoro reko, idi, bre, presvuci se, vidi koliki ti je dekolte, sa’će da ti stigne muž s posla. Ja ga gledala kao da priča arapski, nije mi muž komšija nego mi je muž, ja, poštovani roditelju, pred njim  ponekad prošetam i gola.

U stvari, ja vodim računa da ne obrukam sebe i da se ujutru probudim a da ne moram sa sobom da se raspravljam, svadjam i opraštam sebi gluposti od prethodnog dana.

Pola mene ume da pomisli svašta i da ima sumanute ideje ali druga polovina koja je razumna, prisedne, rasprostre ideju po stolu, pa ako ne aminuje ništa od toga.  Dakle, mojim ponašanjem rukovode neke moralne ustrojene društvene norme koje nisam ja izmislila ali sam ih prihvatila. Još nešto što rukovodi mnome je da ne radim neke idiotske stvari ako nemam crno na belo da sam idiot, iako drugi govore da su idiotske stvari in u 21. veku..

E sad, ja mislim da sam ja jedno sasvim pristojno stvorenje ‘vako kad me pogledate i pijete sa mnom kafu ali imam dve neoprostive crne mrlje u biografiji, vanbračno radjanje i muža mladjeg jedanaest godina.

Svi oni koji se kao prave – tvoj život tvoja stvar, u stvari, na mali milion načina pokušavaju da mi dokažu da sam budala, sve do onog koji me terao da ‘’priznam da bih bila mnogo srećnija da sam se udala za oca moje ćerke.’’ Nisam priznala jerbo ne mogu da priznam nešto za šta nemam pojma kako bi izgledalo a uradila sam kako sam uradila zato što sam mislila da će izgledati kao Golgota.

Što se muža tiče nikako da objasnim kako me nije bilo sramota da ga uzmem nekoj mladjoj kojoj je pripadao po redu i poretku.

Elem, ne ‘vataju me pijanu i drogiranu u po noći, ne nagadja se s kim delim znoj i uzdahe, ne kradem, ne ubijam, po bulevarima se ne prodaju moji autorski filmovi, ništa što je moderno u ovo vreme, što si ludji ti si bolji.

E, u vezi sa tim sam htela nešto, koga god prozovu od ovih što su interesantni javnosti – je l’ vas sramota što ste to i to, uznemirila se nacija, on, češće ona, odgovori – Pa jeste malko, ali znate to sam ja, ja od sebe ne mogu da pobegnem!

Nacija vikne – Mašala! Bravo za tebe što si ti ti, jer smo i mi ti!  Bravo za tebe što imaš mooda, nama amputirali čim smo prohodali.

To htedoh da kažem… svi mi možemo da pobegnemo od onog ‘’ludog’’ sebe, ovi što su popularni ne mogu.

Kao da smo mi blesavi pa ne znamo da ne postoji nešto što ne može, ali to što ne može nije interesantno.

Nego, oni to da bi preživeli, teško vreme a meni, iskreno da vam kažem, jednako idiotski izgleda pornić zvezde u usponu i idiotska reklama dokazane zvezde koja glumi sokačaru kojoj veš neće biti beo ako usput i ne ogovara. I ona mora da preživi.

Samo mene niko ne pita kako preživljavam u ovo vreme a ne distribuiram porniće po bulevarima, ne povraćam po kafanama, ne pevam gola, ništa bre, fina sam.  I moram da gledam one koji nisu fini ali od sebe ne mogu ni makac. Bato, ja sam sisala vesla.

Kao da meni nikad ne padne na pamet da se skinem gola i vičem – Okrečite Beograd! Padne mi, bre, al’ umem da se zaustavim.

Al’ kad to uradi neko poznat oni to pretvore u umetnost, hepening, tako nešto. Mene bi odveli u Lazu.

Jedino mi žao što mnoge dobre ideje koje imam ne mogu da realizujem jer nisam poznata.

I tako propada ova zemlja.

Ako ste me razumeli…

A ja sam opasnost po društvo jer sam se usudila da rodim i udam se onako kako sam ja htela i usput nikoga nisam stvarno ugrozila.

Pa sam još i drska, neću da se izvinjavam.

Post iz edicije – kad popizdim ranom zorom.