I žene su ljudi!

Čitavog svog života čitam kako su Francuzi nacija sa najmanje srčanih oboljenja jer piju vino. Jer su vinski kulturni. Logično, dođeš do zaključka da treba da piješ vino da bi ti srce što duže trajalo.

Pre neki dan pročitah kako žene koje piju vino imaju milion više mogućnosti da obole od raka materice. Znači, da sam Francuz mogla bi da pijem vino i da čuvam srce, pošto nisam moram da ga ne pijem da bih sačuvala matericu. Vino deluje lekovito na srce samo u Francuskoj. I još ponegde. U Srbiji deluje na matericu.

To što oni koji proizvode vina kažu da ono utiče pozitivno na pamćenje, da umanjuje stres i produžava mladost mora da je tačno. Al’ meni će sve to da zaobiđe i da mi urniše matericu.

Usput, ja sam žena, naučnici su odavno utvrdili da žene nisu ljudi. Ljudi mogu da piju i da uživaju. Žene ne smeju jerbo alkohol bilo koje vrste utiče na reproduktivnost, jelte, ubrzava starenje i ubija ionako malobrojne ćelije rezervisane za pamet.

Mogu da biram. Il’ da budem čovek koji će uživati u alkoholu, da se pravim k’o da nemam matericu kao i svi ostali ljudi koji piju il’ da ostanem žena da ne pijem, ne uživam i kad budem umirala umrem sa neoštećenom matericom.

Obimno višegodišnje naučno istraživanje je utvrdilo da ne treba da pijem vino. Ni jedno naučno istraživanje nije utvrdilo da će muškarcima od prevelikog ispijanja piva otpasti mooda.

Neko drugo naučno istraživanje je došlo do zaključka da muškarci mnogo konzumiraju pivo i da od tog piva imaju pivski stomačić, podočnjake i izgled nasukanog kita. I imaju problema sa potencijom. Meni sve to neće da se desi. Ja treba da pijem bar dve čaše piva dnevno. To pivo će pomoći da izbacim kamen iz žuči. Nemam ga? Šta ima veze! Treba da pijem preventivno jer će pivo u korenu saseći svako zrnce koje ima ambiciju da postane kamen u mojoj žuči. I mogu da pevam jer ako pijem pivo ima da me boli uvo što neko ima problema sa potencijom.

Muškarci treba ujutru na prazan želudac da popiju čašicu rakije. Utiče na krve sudove, radni elan i uvrnut pogled i biće im lepo. Ako ja uradim to isto ujutru ima da budem nesposobna da živim jer to kod mene utiče na zdravorazumsko rasudjivanje pa mogu neki uvrnut pogled da protumačim k’o da će da me prosi i obeća kućicu u cveću. Odma’ ću da raširim noge a posle će da me grize savest.

Muškarci treba da piju voćne sokove. Ne zato što je to zdravo nego da ostave utisak sportskih tipova – zdrav, čvrst i prav. To obećava. Ja ne treba da pijem sokove da bih ostavila utisak žene koja je pametna i vodi računa o svom zdravlju nego da bi mi sise što duže ostale čvrste. Naročito sok od ananasa. Sve dok ne požutim. Ako ’oću sise nema da uživam u životu. Da čuvam sise da bi u njima uživali drugi.

Godinama se sunčam u toplesu. To odma’ da sam zaboravila jerbo sam to radila naopako. Ne treba sise da izlažem suncu jer ću dobiti nešto na njima. Il’ će mi izrasti treća. Ali, treba donje intimne delove da izlažem suncu. Znači, treba da obučem gornji deo kupaćeg a svučem donji i tako da se pojavim na plaži. I da delujem zdravo svima koji pomisle da sam udarena u glavu.

Ako muškarci pred prvi seksualni odnos sa novom partnerkom imaju frku kako će se pokazati treba da popiju nešto žestoko. Da se opuste. Ja pred prvi seks sa najnovijim partnerom da ne pijem nikako jer neću moći da se opustim i obratim pažnju na radnju. I on može pomisliti da imam problem sa alkoholom. Ja to isto da pomislim za njega ne treba nikako. Treba da ga pitam hoće li još jednu. Ako mu se slučajno desi da mu se ne digne da imam razumevanja i da mu kažem – Nije to ništa, dešava se – da mu ne nabacujem traume. Nije to što je pio nego zato što me mnogo želi pa u toj želji i izgoreo.

Muškarci su lovci. Žene su plen. Ako muškarac na prvom sastanku nasrne na mene treba da znam da muškarci teško obuzdavaju svoju seksulanu želju i da se ponosim što sam poželjna. Al’ da ne dam! Treba da optrčim još šes’ krugova k’o ona kokoška, da ne pomisli da sam laka roba i da se s dvodecenijsim i još malo više seksualnim stažom ponašam k’o ovca. To će da ga napali. A i poštovaće me. A želju će da utoli s nekom drugom ako mu je zapelo. Ni tad ne smem da pijem, moram da ostanem trezna da bih se kasnije u mraku svoje sobe prisetila kako me je pogledao, šta je mislio, koje ga uvo svrbelo i koliko puta mu je zvonio mobilni što o njemu mnogo govori. Ako procenim da je vredan truda da ga ne zovem nikako. Mnogo je lepše biti plen nego lovac. Utvrdili naučnici. Da kuliram i budem sigurna da ni jedna druga neće da mu natrči na nišan.

Na prvom sastanku da budem opuštena. Da se smešim i da dišem. K’o da sam na porodjaju. Da govorim telom ako smislim šta ’oću da kažem. I da pustim njega da vodi konverzaciju. Ako sam imala prilike da se prethodno raspitam za koji klub navija, koji mu je omiljen sport, omiljena grupa, vrsta muzike, da klimam glavom i eventualno prozborim – I ja isto!

Da mi nikako ne padne napamet da pričam ružno o svojim bivišim muškarcima. Misliće da ću tako i o njemu kad me bude ostavio. Da pričam sve najbolje da on vidi kako sam svetska ženska. Ako on bude pričao ružno o svojim bivšim devojkama treba da znam da muškarci nisu skloni ogovaranju i zlim mislima nego da je baš bilo tako, da mu je neka aspida zagorčala život i da imam razumevanja, majčinski da se postavim i kažem – Ako, samo se ti isplači.

Ako on slučajno pomene da je nešto volela i njegova bivša da ne reagujem. Muškarcima je vrlo teško da se prešaltuju na drugi kolosek. Treba im vreme. Ja da se prešaltujem još dok sam birala koje gaće da obučem jer je ženama to lakše a i muškarci ne vole kad ih uporedjuju.

Ako mi baš padne na pamet i zapne da tokom prvog sastanka imami seks dobro da vodim računa šta ću obući. Nikako gaće sa rol kragnom da ne misli da sam zatucana. Ali nikako ni nešto preterano seksi da ne pomisli da mi je samo seks u glavi. Ja na njegove gaće da ne obraćam pažnju jer je muškarcima to nebitno. Ako se pojavi u gaćama sa pokemonima da znam da je u duši dete a ako ima gaće sa tasmanijskim djavolom da znam da ispod njih čuči aždaha.

Da ponesem kondom jer svaka savremena žena mora da ima kondom u tašni. Al’ da ga ne vadim nego da čekam da on izvadi svoj. Pristojnije je a možda će i njegova boja više da mi se svidi.

Ako seks ne bude nešto naročito, kome je uspelo na prvom sastanku, da znam da će drugi put biti bolje. Praksa čuda čini.

Posle svega toga da ga ne pitam kad ćemo se videti sledeći put nego da idem kući i buljim u telefon. Ako se on danima ne javi to je zato što je on, jelte, čovek s obavezama. A možda čeka da se ja javim. Al’ to da ne radim po cenu života jer će pomisliti svašta.

Ja da ne mislim ništa. Nije predvidjeno scenarijem.

Ni na prvom sastanku.

Ni životno.

Da slušam i čitam šta su naučnici i psiholozi utvrdili i da nosim podsetnik u tašni.

Da se ponašam kao ovca a osećam kao žena.

Ako to nisam naučila ne treba da uživam u životu.

Nikako ne smem da se opustim.

Nisam ja čovek nego žena.

Ima da budem zdrava i poštena.