Armirač betona bez posla volontirao bi…

Odmah po saznanju da sam prerano sebe penzionisala i da ću da crknem od dosade reših da kao nešto radim. Odluka ravna onoj da sam rešila da se prijavim za prvo putovanje na Mars. I da sam na čekanju. Nemam one o’zgo, one o’zdo, nikoga. Računam umem po nešto a imam i napismeno da to umem. A umem i ono što nemam napismeno.

Traženje posla mi se svelo na praćenje. Pratim šta se dešava pa ako mi se baš nešto svidi. Nije mi zapelo.

Svakog jutra dobijem mejl od Bestjobs sa latinskom izrekom za taj dan i srpskom mudrošću od pre Hrista.

Pre par meseci sam im poslala CV. I, kako rekoh, svakog jutra dobijem mejl – 318 novih poslova, 27 za vas… 28 novih poslova 11 za vas. Svakog jutra dobijam obaveštenje da mogu da se prijavim za PHP programera, vozača viljuškare i armirača betona! Ima par meseci. I svakog jutra zevam u ponude, nikako da se setim da l’ sam napisala da znam da vozim viljuškaru i armiram taj beton ili kako se to već kaže. Što se PHP programiranja tiče imam knjigu. Al’ ni to nisam napisala.

Doduše, napišu mi usput i da mogu da se odjavim ako nisam zadovoljna ili da im javim ako nađem posao biće presrećni. I ne odjavljujem se, eto, tek da vidim hoće li konačno naći tog armirača a i da ih usrećim ako se prijavim pa me prime da ja armiram.

Ovoj zemlji su toliko potrebni armirači betona da mi lepo dođe da se prekvalifikujem. Mogu i u zidara. Mogu i visak da držim. Mahlat, pomoćna radnica na gradilištu.

Dakle, ostalo mi je da volontiram. Da ne kradem bogu dane. Baš bi mi prijao neki lagan volonterski posao. Svi bi bili srećni i oni što me ne bi plaćali a boga mi i ja što nisam zaludna.

I sednem da napišem oglas – Žena, dobrodržeća, poštena, pije i puši, psuje, laje na zvezde i reži na prolaznike, pljuje po vlasti, volontirala bi na poslovima…

I stane mi mozak. Nemam ideju. Nemam ideju. Nemam ideju. I nađem.

U Švajcarskoj zapošljavaju volontere da maze mačke. Tri puta nedeljno po četiri sata. Pravi posao za mene. Ja je mazim, psujem, pljujem, ona pojma nema nego prede. Srećna ona srećna ja.

Nego, nemam vizu. Neće mi je ni dati. Ko bi mi poverovao da idem da mazim mačke.

Pa ako ima neko ovde ko nema posao a ko hoće da volontira kao mačka može da se prijavi.

Jedini uslov je da zna da prede.

Oboje da budemo srećni.