NŽUZZM

Ili

Nezavisno žensko udruženje za zaštitu muškaraca

Kome ovo palo na pamet nek’ preuzme pos’o.

Ja malo gleduckala, ima bre da se radi. Prvo moramo da znamo šta ‘oćemo, kako ćemo to da sprovedemo u delo, kako ćemo da ih štitimo, k’o bele medvede i ostale ugrožene vrste il’ samo –‘nako, reda radi, kako će se to zvati, ko odgovoran, sve me mozak zaboleo.

Prvo da bi se osnovalo udruženje duševnih gradjanki treba da nas ima najmanje deset, i to punoletnih, i da imamo biračko pravo. Ovo poslednje mi baš nije jasno pošto je poznato kakve su žene kad biraju, one sve po lepoti pa nam je tako gos’n Tadić predsednik.

Ako odlučite da registrujete udruženje ono mora da ima ime, nešto kao Save the…, udruženje mora da ima prebivalište, mogu da ustupim blog, svrhu rada smislite, ja znam samo za jednu, ako ima još neka dojavite, nemam tol’ko pameti. Mora da se zna kolika će biti članarina i hoćemo li od nje da kupujemo viagru il’ kondome pa da njima ‘ranimo muškarce, pošto svaka ugrožena vrsta mora nečim da se ‘rani, jelte. Redovno moraju da se održavaju sastanci, mislim, moraju da se utvrde prava, obaveze i odgovornosti, k’o kod svakog udruženja.

Pošto je dat predlog da Električna bude predsednica, Šaptava počasna predsednica, ja se ponudila k’o zapisničarka. Zelena se pobunila i rekla da ja toliko umem da zabrljam zapisujući da to ne dolazi u obzir nego ona preuzima funkciju uredne zapisničarke – svako slovo na svom mestu.

Ja mislila, mislila, i smislila da ja samo mogu u tom udruženju da se bavim timarenjem. I žigosanjem. Mislim tako ide sa zaštićenim vrstama. Na’vataš ih, udariš im pečat na dupe ili im prozumbaš uvo i pustiš ih u prirodu da se množe a ti iz prikrajka posmatraš da l’ to ide kako treba il’ treba da intervenišeš.

Za drugo nisam sposobna. Ko što rekoh, ja padam na tužne muške poglede, kad mi se presamite i zauzmu položaj il’ me uzimaj il’ umirem meni odma’ pada inteligencija i vodila bi kući da okupam, nahranim i iskoristim. Kad mi kažu kako ih niko ne voli ja počinjem da volim za sve, skroz sam nemerodavna da utvrdim ko je stvarno nevoljen. Da mogu ja bi imala lični azil nego bi ljubimac pobesneo pa bi najverovatnije on poželeo lični azil, i on mi duševan čovek, na šta bi ja pobesnela.

Inače, ko se pri’vati ovog teškog posla da zna da mora da spašava ugroženu vrstu iz svih kriznih situacija, da mora da ih skida sa drveća kad se popnu pa ne umeju da sidju, da im vida rane, šprica ih kad pobesne, leči povredjenu sujetu, ima tu da se radi. Ja ću onaj lakši deo , kad su pitomi. Uopšte ne umem sa pobesnelima.

Već imam jednog pitomog. Walter me pitao hoću li da ga usvojim, ja odma’ pristala. Kad god pričamo meni je vreme da razvlačim picu, testo za pizzu, pa Walter skontao da bi mnogo lepo bilo da ga usvojim pa da razvlačim i za njega. Ako se sad ne juri sa vampirima garant’ se pakuje i kol’ko sutra će biti ovde.

Prijavio se i gos’n Radović kao primerak ugrožene vrste koji ima išijas, njega može da preuzme Zelena, ona ima iskustva sa masiranjem pa nek’ mu odglavi taj nerv koji se zaglavio od čekanja.

Dakle, treba nam još šest duševnih žena koje imaju biračko pravo da bismo registrovale udruženje.

Mora da se smislie oznake udruženja – pečat, amblem, neki bedž, kad na primer idem ulicom da može da mi padne na grudi neki ugrožen muškarac, da zna da sam ja jedna od nas.

Svaki muškarac koji se oseća ugroženo neka pošalje kratko pisamce ko ga ugrožava, što ga ugrožava, koliko dugo se oseća ugroženim, a stručni tim sastavljen od psihološkinja, pedagogica, neuropsihijatrica i ostalih ica će ga pregledati, uzeti anamnezu, odrediti nivo ugroženosti i proslediti specijalizovanoj duševnoj gradjanki koja će mu vidati rane. Posle šta mu bog da.

Ako prikupimo deset duševnih gradjanki i dokažemo da muškarci jesu ugrožena vrsta možemo da krenemo u Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samopupravu da se registrujemo. Pre toga moramo da uplatimo takse.

Duševna gradjanka koja ima biračko pravo zvana Mahlat. Izvol’te, upis dole.