Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju
I mnogo voli da lajkuje. I da se priključuje grupama podrške.
Pošto mi je malopre na Twitteru zamereno što dan počinjem s kofom ’ladne vode 🙂 a ja samo krenula sa ozbiljnim vestima pa poče neko sitno ogovaranje na moje oči 🙂 sa’ću i ja da ogovaram a bogami i da kritikujem.
Usputno zapažanje Mahlat –
Tri drugarice se kod četvrte spremaju za izlazak, lete majice i brushalteri na sve strane, sudaraju se u gaćicama i onda u sobu uleti drugaricin brat koji ne zna da isprži jaja ili ne može da pronadje telefon koji u tom trenutku garantovano leži ispod gomile isprobane garderobe, one tri počnu da vrište i sakrivaju se jedna iza druge jerbo su negližirane, jelte, a nije lepo pred drugaricinim bratom. I dok ih ovaj zblanuto posmatra koji im je djavo, zašto vrište, sestra mu saopšti ja de som, konj, budala, da nauči da kuca, da crkne gladan i da je više ne bruka sve gurajući ga iz sobe dok one tri i dalje vrište i kriju se jedna iza druge i na kraju mu zalupi vrata i na ta vrata sve četiri naguraju fotelju ili neki veći komad nameštaja.
Mučenik ispred vrata ostane da se čudi da l’ su ove tri vrištalice iste one koje na fejZbuku imaju profile gde postavljaju same sebe u donjem vešu raznoranih boja, stručno uslikane u ogledalu, napućene kao da su radile ko pčelarske pripravnice, počeše se po glavi, uloguje, osmehne i njihove profile prosledi ortacima sa propratnom porukom – Brate – ovo je trenutno uživo kod švece u sobi.
Toliko o svesti prosečne fejZbuk korisnice koja zna da nekako treba da se proda samo da je sramota uživo, od komšiluka i celog sveta, na internetu može, komšinica iz prizemlja nema profil na FB i ne može da je ogovara. To što se na internetu smeši polugola nije važno, to je ponašanje krda, sve je lakše u grupi.
Ponašanje krda ili grupe je karakteristično po tome što ne moraju svi da misle već samo jedan. Ostali ga slede. Da l’ ovaj jedini koji misli to radi ispravno nema veze, važna je zabava i ’’nemoj se izdvajaš’’.
Prosečan fejZbuk korisnik ima miša sa kojim je potpuno srastao i koji je nastavak njegove pameti i ko šta radi on lajkuje.
Neko napiše da će za tri dana da bude smak sveta, da će plate još smanjiti, da su putevi nikakvi, da se negde deca kolju, vest da je neko premlatio ženu i u roku od pet minuta njih 386 and 326 others like this.
Sa grupama podrške za uhapšene kriminalce svih fela, od onih koji su pokušali da ubiju, dilera, ostrašćenih nacionalista i raznih mrzaca je situacija mnogo bolja, tu njih 1686 and 7 288 others like dis.
Prosečan fejZbuk korisnik ili nema pameti ili je mnogo pametan pa zna da mu pamet uopšte nije potrebna i takvom bih, da mogu, otela miša i naterala ga da ga pojede s razumevanjem – što si bre lajkovao, aj’ sad ko Bart Simpson sto puta da napišeš na zidu. Da i nama bude jasno.
Druga grupa fejzbuk korisnika su Čvorovići. Oni znaju da zidovi imaju uši a internet i oči. I pametni su, znaju da pamet može da košta a dug jezik koji progovara kroz tastaturu i lajkuje kroz miša može debelo da košta. A uglavnom je na radnom mestu gde mu je zabranjeno da se loguje što podrazumeva da ne sme ni da lajkuje a naročito da se priključuje nekim grupama – kad se ipak uloguje da gvirne. A čuli su da je pri MUP-u organizovano specijalno odeljenje koje će malo pratiti kriminalce, one organizovane, a malo internet korisnike, one neorganizovane, da vide kakvo im je rasploženje i je l’ laju protiv samoupravljanja i narodnooslobodilačke borbe a naročito protiv nedodirljivih. Neće da rizikuju radno mesto, ugled u društvu, što kafanskom što internet, platu, miran san, sve nešto što nemaju al’ vole sebe da lažu. Rizikovaće dostojanstven život i budućnost svoje dece jer kad sistem zajaše on ne pušta. I voli da mamuza no malo njih kapira da su uzjahani i da trče bez cilja.
Prateći zimus grupu podrške jednom uhapšenom čoveku, neću da napišem kome, što je valjda trebalo da znači – pustite čoveka nije on jedini kriminalac ove zemlje ili nešto još gluplje, videh da se grupa povećavala za 500 do 1000 članova dnevno.
Grupa Peticija za ostavku ministra zdravlja Tomice Milosavljevića se od juče sa famonznih 120 članova povećala na 223!
I ne bi mi ovo smetalo da nema bar jednog komentara, bilo gde, da gos’n ministar časno i odgovorno obavlja svoj posao, da situacija u zdravstvu nije ovakva kakva jeste što svi možemo da vidimo još na šalteru.
Mnogo je, bre, Čvorovića u ovoj zemlji. Problem je što je onaj Čvorović stvarno verovao. Ovi neće da se mešaju, oni znaju da sa jednom flašom viskija mogu da kupe zdravlje. Kakve peticije i FB grupe. A prasence! A koverta! Nema lekara koji to ne voli. A i ko drugi da bude ministar!
Pa Čvorovići, nije daleko dan kad će vam Danice ljuštiti krompir pod svetlošću crvene sijalice. Al’ šta vas briga, to je atmosfera. Tako i treba onima koji se bave čobanima budalama.
Za one koji žele da se uključe u sutrašnju akciju, uputstva će biti objavljena u toku dana.
Čvorovićima lep dan želim uz pesmu – Joj nemoj Mile, ništa politički…
(slika pozajmljena sa www.vukajlija.com)
Prvo priča o fejsbuku kako je za retardirane, a onda ispoljavaš frustraciju kako se nije dovoljno ljudi učlanilo u tvoju grupu podrške?
Cela akcija je osuđena na propast. Internet i blogeri nemaju dovoljno moći da dopru do nekih medija, a kamo li do vlade i ministara. Ne nadajte se zvaničnom odgovoru.
Nisam rekla da su retardirani nego da ne misle. Da mislim da su retardirani (inače odvratna reč) ne bih ovo ni pisala.
Neka je akcija osudjena na propast, mi smo bar pokušali.
Vlast uvek računa da blogeri, narod, organizacije nemaju moć, ovi pa stvarno žive ubedjeni da ne mogu ništa da promene i tako vreme teče.
Ja sa tim ne moram da se pomirim i mogu bar da kažem.
Politicko organizovanje blogera? 🙄
Ne, hvala!
Kad smo kod nalepnica, Babi Pupuska je moja asocijacija za blog-revolucionare!
„Vlast uvek računa da blogeri, narod, organizacije nemaju moć, ovi pa stvarno žive ubedjeni da ne mogu ništa da promene i tako vreme teče.
Ja sa tim ne moram da se pomirim i mogu bar da kažem.“
Bravo!!!
Uostalom, ovako postavljena stvar jeste i pitanje savesti.
Čvoroviću, nema veze sa politikom.
Usput, “Lako je bilo Če Gevari, on je iza sebe imao narod a ne ovu bagru kao ja“, hvala na asocijaciji
inače, revolucionari bilo koje vrste uvek izazivaju takve asocijacije, ne bi se inače nazivali revolucionarima.
A kad blogeri budu želeli politički da se angažuju osnovaće stranku. Iskreno se nadam da se to neće desiti da ne bi upali u jednoumlje kako se to inače u strankama dešava.
U pauzi izmedju dva jurcanja samo da javim da sam ziva. U pauzi se i pridruzih. Moramo bar da pokusamo!
Sestro slatka, rascerecise me poslom. ne znam gde bijem vise.
Narod nazivaš bagrom, a opet očekuješ podršku? Mahlat zamolio bih te da malo iskuliraš jer ako ovako ekstremistički nastaviš izgubićeš i podršku ovo malo ljudi. Sad bih iskreno voleo da mogu da povučem moj potpis sa peticije.
Komentar htedoh da postujem kod Varagica, ali sam se uzdrzao. Sad kad vidim da se i cutanje ocenjuje kao greh (ko nije s nama, taj je protiv), da probam da rekonstruisem.
Kriterijum za vanrednu smenu drzavnih funkcionera je dokazana, licna umesanost u neku aferu ili evidentno odstupanje od programa i ciljeva, deklarisanih na pocetku mandata.
Za istrazivanje i procesuiranje afera i kriminogenih radnji nadlezni su razni organi gonjenja. Ici na blog sa takvim kvalifikacijama, organizovano, bez prethodnog obracanja njima ne smatram pravilnim.
Za ocenu ispunjenja deklarisanih ciljeva, nadlezne su drzavne institucije a pre svega Vlada. Nase je da je u tome podrzimo ili ne (p)odrzimo na narednom biranju. Ovakvim akcijama se takav sistem stavlja van snage. Jel’ to ideja? Koja se sistemska alternativa nudi i ko je nudi?
Blog(er) moze, i treba, da isprica konkretnu pricu, ili predstavi stav autora po nekom pitanju, ma kakav bio. Ali, koriscenje tog medija za organizaciju smene je vec politika, pa se onda se otvaraju pitanja platforme, ciljeva, ovlascenja i svaceg drugog.
Zbog toga ne volim da me neko pljuje i lepi mi nalepnice reakcionara, tek zato sto ne bih da se bavim politikom po nedefinisanim pravilima, ili pak sto smatram tragikomicnim da budem Pupuska!
Miloše, ne nazivam ja nikoga bagrom, kad nazivam, bilo kako, napišem jasno, to je asocijacija na komentar Čvorovića, (replika iz filma) to jest, ono što je rekao, napisah da mi je to prvo palo na pamet i stavih pod navodnike, iskuliraj ti pre nego što mi nešto imputiraš.
Tvoj potpis na peticiji nije za mene, razgraniči to, već za nešto sasvim drugo, meni lično ne činiš uslugu svojim potpisom. Ja ne tražim za sebe nikakvu podršku, tražim nešto za sve nas, onog trenutka kad si potpisao peticiju složio si se ne sa mnom nego sa svima koji misle da ministar zdravlja ne radi svoj posao kako treba. Izdvoj mene iz toga.
Čvoroviću, hvala na objašnjenju. Ne mislim tako, to – “ko nije sa nama, protiv nas je“, ono što meni smeta je kad neko neće da iskaže stav, bilo za bilo protiv, napisah to da nisam pročitala ni jedan komentar da ministar svoj posao radi kako treba i da je situacija u zdravstvu ako ne dobra onda bolja nego što je bila..
Znaš, ima ona – možda se vi ne bavite politikom ali se politika bavi vama. E zbog toga nam se sve ovo i dešava.
Da ponovim, za mene sve ovo nema veze sa politikom i šta god da sam pisala o ministru zdravlja nigde nisam pomenula koje stranke je član, može da bude bilo koje, za mene je nevažno, važno mi je samo kako radi svoj posao i iznad svih njegovih izjava bode mi oči ona da on nije odgovoran za resor kojim ministruje.
Dakle, problem je što je on član jedne političke stranke pa samim tim moje nezadovoljstvo ima političku konotaciju. Ja to ne posmatram tako.
Takodje sam naglasila da nisam član ni jedne političke stranke i da sam opozicija i opoziciji jer me ne interesuje ni vlast ni fotelja koja to prati već da sam gradjanka, obična gradjanka koja je nezadovoljna.
I još nešto, “politika je kurva“ i pravila su joj vrlo nedefinisana pa dok mi definišemo dobijemo tragikomediju od života.
Usput, zbog čega si se uzdržao na Varagićevom postu?
I jedna molba – ko god misli da potpisivanjem peticije ili učlanjenjem u grupu meni čini neku uslugu – nemojte kad vas molim.
Grupu nisam osnovala ja i ne predstavlja podršku meni a peticijom ja neću zameniti ministra ako dodje do njegove smene.
Mrzim kad moram da napišem glupost.
Uzdrzao sam se jer mi nije cilj da miniram pravdoljubiva nastojanja.
Sada hocu da zamolim da se pogleda i drugi ugao.
Afere se baziraju na aktivnostima koje zele da izigraju i zaobidju sistem.
Ove nicijative spadaju u grupu takoreci „ulicnih“, dakle, resenja pod pritiskom i takodje van institucija.
Nisam voljan da podrzim takvo, prakticno obovostrano ukidanje sistema.
On na kraju uvek bude ponovo uspostavljen, ali da se nesto razmontira bez jasne ideje sta se posle realno moze ocekivati, to je sto se mene tice preveliki hazard.
Dosta smo toga preko glave preturili, ocekujuci od hazardera brza i pravedna resenja.
To ustvari ne postoji. Postoji samo uporan, temeljan i postepeni tok ka boljem.
To sam spreman da podrzim.
Jel’ ima negde peticija za to?
Jeste hazard ali zar sve već nije hazard. Jeste, toliko toga smo preturili i ja nikada nisam očekivala boljitak preko noći iako ga svi obećavaju.
Znaš kako to ide, svi su svesni haosa i obećavaju da će biti bolje onda se dočepaju vlasti, teraju isto a obrazlože time da nisu pojma imali kakav haos vlada. Ma nije moguće! Mašina se popravlja deo po deo.
Nema peticije. Šta misliš da napišeš nešto o tome?
Još nešto, mislim da je ova Vlada očajna po svim pitanjima, da ne obrazlažem, često pišem o tome, a sami sebi, to jest, premijer je u ime Vlade, ocenio rad Vlade čistom peticom. I? Je l’ to petica?
Sa vlasti još niko nije otišao dobrovoljno. Otišli su ili što su izgubili izbore što mogu da reše prevarama ili pod pritiskom.
ne razumem delove ove rasprave: zasto treba da se pravdam zbog toga sto sam nezadovoljna stanjem u drzavi i radom pojedinih ministara, i da se pravdam zasto ne pripadam ni jednoj politickoj partiji i zasto pojedini misle da je u ovako dramaticnim uslovima resavanje problema moguce samo kroz institucije ?
ova Vlada da je htela da situaciju resava kroz institucije, ona bi to vec ucinila, dao bog imala je vremena za to !
ovo je situacija kuvane zabe: znate ono, kad zabu bacite u vrelu vodu ona iskoci, ali kad polako zagrevate vodu u kojoj je zaba, ona se malo po malo prilagodjava novonastaloj, po nju losijoj situaciji i na kraju ugine od vrucine, ali ne uradi ono sto bi je spasilo – ona ne iskoci !
tako i ovaj narod trpi sve gore uslove zivota iz pitajbogakojeg razloga i ne preduzima nista za zastitu sebe samog… na kraju krajeva, mi se ovde kockamo buducnoscu svoje dece, a na to nemamo prava
mi prosto nemamo prava vise da ne reagujemo, pa i kroz prostore na kojima ranije nije bilo politickih akcija, ceo nas zivot se sveo na politiku jer oni koje smo izabrali da se politikom bave umesto nas to rade toliko protiv interesa vlastitog naroda, da nam sami uskracuju pravo da ne reagujemo
Idem da spremim ljopate da bi cvorovici imali sta da rade,sad ce ugalj da im stigne 🙂
Zasto se namece polarizacija tipa: ili menjam ministra il’ ne radim nista?
Ministra menja onaj ko ga je postavio, po kriterijumima i na nacin kako se to radi.
Sve drugo je buka u modi.
A svako treba da radi ono sto je do njega na popravci uslova i usluga dobijenih od subjekata sa kojima se realno suocavamo.
Treba prijaviti policiji lokalnog doktora kad trazi mito. Kopija prijave moze na blog!
Treba na blogu pisati koliko se cekalo na preglede i kakav tretman se dobija u ustanovama. Sa konkretnim imenima, ako je iskustvo licno, ili sa navodjenjem izvora ako nije.
Mitomane(motivejsn menadzere) uopste ne zanima ko je ministar zdravlja! Pre ih zanima ko je lokalni inspektor i sta ima na raspolaganju.
Koje poboljsanje u zdravstvu mozemo da zahvalimo bas licnosti bilo kog dosadasnjeg ministra?
Kad me bude zanimalo da se time bavim, pocecu od zakona koji je na snazi a zatim analizirati sugestije za promene koje je predlozilo njegovo ministarstvo.
Idem po kuke i motike, da uposlim Pupuske! 😆
„Kriterijum za vanrednu smenu drzavnih funkcionera je dokazana, licna umesanost u neku aferu ili evidentno odstupanje od programa i ciljeva, deklarisanih na pocetku mandata“
ovo zvuči kao citat (verovatno namerno) – a u suštini je čista glupost. Da je tako nikad ni jedan političar nebi podneo ostavku, što se ono kaže „iz moralnih razloga“. Problem je upravo u tome što je naša politička scena vrlo daleko od te situacije gde se ljudi osećaju MORALNO ODGOVORNIM za bilo šta. Naravno da bi bili odgovorni prvo moraju da budu moralni.- Pošto se to (nikada) neće desiti samo od sebe – na nama je da pomognemo, koliko ko može. Neki će nam objašnjavati zašto je to nemoguće, a drugi će zasukati rukave. Kao u uvek u životu.
Idi, bre, Čvoroviću 😆
‘vako
mi smo birali vlast, jelte, demokratski i onda kad god kažemo – ček, bre, polako,šta radite ovo – oni odgovore – vi /narod ste nas birali
kako izgleda prijaviti lokalnog doktora pisah, trenutno ne mogu da se setim koji je to post ali cu ti vrlo rado pokazati
ministar zdravlja, konačno, treba da bude nestranačka ličnost, stranačka… sve posle toga je logično.
Ovo sto si rekao da ćeš se pozabaviti sugestijama za promene koje je predložilo njegovo ministarstvo, bilo koje, znaš šta, kad ministarstvo predlaže to je u interesu ministarstva i ministara sa svitom, uvek, kao da će doživotno ostati na vlasti, zato nam se zakoni smenjuju više nego vlast.
Pusti kuke i motike, ovo ti bolje ide 😛
M. Ristić, ja namerno preskočih taj deo da se ne rasplinem 🙂
u anketi da li se osećaju moralno odgovornim za bilo šta i da li bi iz moralnih pobuda dali ostavku svi, do jednog , su odgovorili NE – niti se osećaju moralno odgovornima niti bi dali ostavku. Bilo to skoro na Blicu. Ja bila fascinirana…
Al’ imam razumevanja, pojedini pojma nemaju šta je moral, misle da je to – ko nije za sebe nije ni za druge 😆
Okasnih opravdano na ovu diskusiju, ali si to već lepo obavila… 😆
Zašto se ljudi pridružuju rapidnom brzinom grupama od malog značaja za zajednicu, a ovoj ne?
Odgovor je prost: strah. Od gubitka posla, od toga da će ga neko tužiti šefu, direktoru, ni od čega…svega tu ima.
Ja recimo imam nekoliko dobrih drugova koji su mi i prijatelji na FB i članovi stranke dotičnog gospodina. I ni jedan me nije ni pitao zašto radim to što radim. Zato što znaju zašto, i zato što ih je stid da se neargumentovano bore za ono protiv čega sene može boriti – protiv istine. I ja ih razumem što ćute, zaista, plaše se čime će decu prehraniti…kod nas je u toku štrajk zbog smene direktora gimnazije iz dotične stranke, jer je, dobar i pošten čovek, za školu i djake tražio novac od „državnih neprijatelja“. I na kraju od pritisaka pobesneo i izašao iz stranke. Pa ga smenili. I baš me briga, iskreno, iz koje je stranke Tomica. Da mi je bre otac rodjeni pitala bih ga samo jedno: kako te bre nije sramota, čoveče?