Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju
Ko si ti, često me pitaju. Oh, da bi ste mogli da mi postavite tako drsko pitanje morali bi ste da se predstavite, ali ne imenom i pezimenom nego nečim što bih mogla da razumem.
Jer, iskreno rečeno, ja ne umem da se predstavim onima koje ne razumem.
Možda da probam, da nahranim vašu glad…
Recimo, ja sam jedna žila kucavica – živim.
Recimo, ja sam kap krvi zgrušana na površini rane i ako samo zagrebete noktom ponovo ću postati reka.
Recimo, ja sam misao koju osuđuju što se množi.
Recimo, ja sam stara, prašnjava, polica puna bespotrebnih uspomena.
Recimo, moja kičica je uvek spremna da nacrta masku.
Recimo… ako vam kažem ko sam da li ćete me i dalje voleti?
Ja hoću. Iskrena si i nemaš dlake na jeziku ….
Ima toga još, ali meni je ovo dovoljno.
Ma znam da si hipotetički pitala, ali sam svejedno ja morala da ti kažem.
Dobar post.
А што је важно да те воле?
Ја те никад нисам питао ко си. Видим ко си из твојих рукописа.
Konstantine, ovo je samo nastavak ranijih postova. Ja znam da sta god “ti“ kazes da jesi slika bude sasvim drugacija, ljudi vide samo ono sto zele da vide, uglavnom karikature, u stvari i ne interesuje ih ali vole da pitaju i kopaju.
Ti si ti,a ja sam ja,i nije mi bitno vise da bi te dovoljno voleo i citao i dalje .
Apsolutno mi je nebitno ako napises da se zoves Persa ili kako hoces vec. Ne znaci mi ni da napises ceo CV.
Ali mi znaci da dodjem kod tebe i po ko zna koji put procitam ono sto pises…Da nije tako, ne bi ni dolazio, a vidim i Baba se navukla…
Sumnjam da njoj znaci ko si.
Koga to toliko interesuje??? Pa nije ovaj blog info centar, pa da bas sve moraju ljudi da znaju…
Nek se zapitaju ko su oni???
ja znam ko si. znam kako dišeš.
kako odmahuješ rukom.
kako začudjeno gledaš kad ti postave glupavo pitanje.
znam kako voliš.
prepoznala sam te srcem.
iz onog što pišeš.
Prijatno!*
Ama, htela sam… necu da objasnjavam, nije ni bitno.
Domacico 🙂
Ja ne znam ni ko sam ja a kamo li ti .. 🙂
Ali si me toliko puta, toliko lepo nasmejala …
I zato ne pretvaraj se u ta liquid-na stanja, jer ako iscuris ko ce da pretače u reči tu misao koja se množi nadahnuta svim tim ‘bespotrebnim’ uspomenama i ko će da iscrtava te maske koje su sve sem maske i ko će bre da me vadi iz bedaka …
Dobro, tu je Deda, Furious, tu je Punky,Džejn, Atajlo a.k.a ‘ektar slova“, sto bi reko Punky i ostali ali svako od vas je jedan deo ove velike blog slagalice i ne bih zeleo da izgubim ni jedan deo.
ne komentarisem mnogo ali citam redovno. zato Mahlat – ne curi …
A i vi ostali takodje … 🙂
Meni se ovo jako svidelo!
Ne pokusavaj sebe objasniti, vazno da ti znas!
I ja hocu, ako ti je vazno, a ako nije i onda hocu! 🙂
voleće te oni koji te razumeju…šta će ti ostali? 🙂
… ti si vanzemlajac, onaj mali slatki zeleni…. ❓ zato te i pitaju ko si ti zapravo…. ? zato sto sebe ne mogu ili ne smeju… ali su dovolno drski, nevaspirani da pitaju…
mene zanima da li ti je stvatno stalo da te vole? jel ako nije, bravo sto si to naucila, a ako jeste, svaka cast na petlji da to priznas.
„Mene ne zanima koje planete zakriljuju tvoj mesec! Ja želim da znam da li si dodirnuo središte sopstvene tuge, da li su te otvorile izdaje života ili si se skvrčio i zatvorio iz straha od daljeg bola! Želim da znam možeš li sedeti sa bolom, sa bolom mojim ili svojim, ne meškoljeći se da ga prikriješ ili umanjiš ili zatreš. Želim da znam možeš li drugovati sa radošću, sa radošću mojom ili svojom; možeš li se prepustiti divljem plesu i dopustiti da te zanos preplavi do samih vrhova prstiju i ne upozoravati nas da budemo pažljivi, da budemo realistični, niti da se setimo svojih ljudskih ograničenja.“
Ovaj tvoj post me je naterao da potražim izvod iz fantastičnog teksta kojeg često mantram u sebi…mislim da te ovaj deo zapravo opisuje. ili te ja tako doživljavam. 😀
Magi, naravno da mi nije stalo, oni kojima je potrebno da me ogranice i definisu da bi mogli da me vole ne moraju, nije mi stalo. I ne znam odgovor na pitanje ko sam, ima li glupljeg pitanja.
Saptava, hvala na ovom divnom odlomku.
Kad sve saberem i oduzmem nema puno onih za koje mogu reci da me vole. Ljudi uglavnom izbegavaju neke dublje kontakte sa mnom jer im se ne udvaram na onaj prostacki nacin. I nije mi zao. Najzad smem sebi da dozvolim taj luksuz.
Postoji jedna disciplina koja se zove “ Art terapija „. U prevodu, sve sto naslikas moze da se strucno objasni. Strahovi, traume, zelje, pogled na svet, kazu sve. Tako ti je i sa pisanjem. Hteli nehteli, ispod ovih redova, uvek izviri nase JA, ono ogoljeno i istinsko. Dal se to nekom dopada ili ne, OK, al ako znas da citas znake prepoznaces coveka. Eto ja te prepoznajem, ne zato sto sam mnogo pametna, nego eto tako ituitivno se divim tvojoj hrabrosti, da zivis svoj zivot kako zelis. To je za postovanje.
„Cu te molim
Pre nego sto mi u kucu ulegnes
Istresi noge od kal’ golem
Konk s’m skoro prostrla s’s ponjave nove
I t’g dodji mi u sobu za gosti
Tam’ cu te cekam
Da se rodbinski izoratimo
Sve sto mi je na dusu d’ ti kazujem
Necu nista s’s mene u zemlju da otidne
Ja vikam ljudi smo z’ tolko“
Treba li objasnjenje?