Zemljotres Megan ili zašto je za ceo svet važno venčanje princa Harija i Megan

Tačno pre 82 godine, a to je za istoriju sveta, pa čak i za istoriju jedne porodice, kratak vremenski period, naročito kraljevske porodice, kralj Edvard VIII morao je da bira između ljubavi i prestola. Izabrao je ljubav, abdicirao u ime svog brata Džordža, oca kraljice Elizabete i zauvek napustio Britaniju. Kruna nije dozvolila da se kralj oženi ženom koja je dva puta razvedena, pretila je kriza vlade, oglasio se i narod, Edvard ih je jednostavno sve napustio u ime ljubavi.

Prošla je 61 godina, odnosno, pre 21 godinu, u saobraćajnoj nesreći u Francuskoj smrtno je stradala Ledi Dajana, zajedno sa svojim tadašnjim partnerom Dodijem al Fajedom. O Dajani, miljenici nacije koja se nije snašla u kraljevskoj porodici, nesrećnoj, željnoj ljubavi, napisanje su knjige, snimljeno more dokumentarnih filmova, a o samoj nesreći se spekulisalo i spekulisalo, jedna od priča je da je Dajana bila trudna, a da kraljevska porodica nije smela da dozvoli da prinčevi Vilijam i Hari dobiju polubrata ili polusestru koji bi bili muslimani.

Osam godina posle Dajanine smrti, njen bivši muž, princ Čarls venčao se sa svojom dugogodišnjom ljubavnicom Kamilom. Bilo je ovo prvo građansko venčanje nekog pripadnika britanske krune, kraljica nije dozvolila crkveno venčanje i po protokolu, istom nije ni prisustvovala.

Danas se desio kulturološki zemljotres u Britaniji, princ Hari, šesti u redu za presto, koga to previše ni ne interesuje, ali je ipak pretendent na krunu i ipak je član kraljevske porodice, oženio se ženom koja nema nimalo plave krvi, koja je razvedena i koja je afroameričkog porekla. Malo je crnkinja, jelte. I to je bilo prosto nezamislivo pre osamdesetak godina, pre dvadesetak i pre godinu dana kad se naveliko spekulisalo u medijima da kraljica neće pristati na ovaj brak.

Da bi ušla u kraljevsku porodicu, Megan je morala da se odrekne karijere, promeni veru, morala je čak da se odrekne mesta ambasadorke u UN za prava žena i rodnu ravnopravnost. Neće više nikada smeti da se fotografiše sa čašom vina u ruci, da se pojavi bosonoga, morala je da ugasi sve svoje naloge na društvenim mrežama, ubuduće će se oglašavati samo preko zvaničnog naloga krune, neće smeti javno da izražava ljubav prema Hariju, da daje autograme jer bi njen potpis mogao biti falsifikvan i još dosta toga, dug je spisak.

Kad je na sve ovo pristala i da Hari ne bi bio „potišten do kraja života“, kako su suptilno izjavili, kraljica je potpisala dozvolu za venčanje. Crkveno. Unuku je dozvolila ono što nije sinu.

Ljubav jeste pobedila i vremena se jesu promenila.

Britanci su pred ovo venčanje danima bili potpuno pozitivno histerični a venčanje su danas pratili milioni ljudi širom sveta jer je, kako mediji pišu, ovo venčanje kraljevsku porodicu približilo običnim ljudima.

U kraljevsku porodicu je ušla žena čija je pra pra baba bila robinja na plantažama pamuka u Džordžiji  i čiji se pra pra rođak, takođe rob, dobrovoljno borio u građanskom ratu jer mu je to garantovalo slobodu od ropstva.

Priču o Meganinoj porodici nazivaju bajkom od pamučnih polja do kraljevske palate.

Sigurno ste pročitali da Meganin otac nije pozvan na venčanje što je ublaženo pričom o operaciji srca, a sve jer je napravio stravičnu grešku i jednom tabloidu prodao fotografije, polusestra takođe jer je ružno pisala o Megan u svojoj knjizi, kao ni polubrat koji ima kriminalnu prošlost.

Do oltara ju je odveo princ Čarls, što je jedino pomalo tužno u ovoj priči.

Napravih ovaj ogroman uvod.

Kraljevska porodica ima strog protokol od kad postoji. Svaka promena izaziva ozbiljne poremećaje kako u samoj porodici, tako i u javnosti, ovo je svakako istorijsko venčanje – porodica je primila ženu koja ima crnačke gene i koja ima ropsko poreklo. I sve ovo nije bajka.

Paralelno sa ovom pričom u Srbiji i na ovim prostorima uopšte, još uvek je problem kad se Srpkinja zaljubi u muslimana, Hrvat u Srpkinju, Srpkinja u Albanca. Moj muž u mene.

Jer, znate, oni ratovi, pa ko je čijeg dedu ubio, pa ko je kome parče zemlje oteo, pa ko čiju vodu pije, pa nemamo istog boga…

Ovde još uvek očevi lupaju šakom o sto govoreći ko u njihovu kuću neće da uđe, ko treba da im sutra mesi slavski kolač i nastavi prezime, majke se hvataju za mesto gde im je srce – zar su tolike godine sinove čuvale da im sad neku, iz ko zna kakve familije, dovede u kuću, kad su ženska deca u pitanju, to je malo blaže, to je ionako negovano samo da promeni prezime jednog dana, ludo se rodilo pa ludo i ostalo.

Toliko je nesrećnih ljudi koji nisu umeli da se izbore za sebe. Sa svojim porodicama. Toliko je ljudi koji zbog ljubavi, koji su ipak izabrali ljubav, ne viđaju svoje roditelje.

Toliko je dece, skoro ljudi, kojima roditelji ne govore priče o ljubavi, već priče o vekovnoj mržnji.

Kruna je pristala, srbenda neće nikada. Ima da se zna ko s njim za istim stolom može da jede. Pa opet ona priča o njegovom plavokrvom prezimenu, on, bre, potiče ili od Nemanjića ili još od Tutankamona, teško je provaliti.

Zato je ovo venčanje veoma, veoma važno. Za ceo svet, za sve one koji uništavaju živote svojoj deci i koji bi radije da im deca budu nesrećna, ili kako bi kraljevska porodica rekla „zauvek potištena.“

Gledala sam danas venčanje.

I bila sam duboko ganuta, do suza, recimo, kao kad sam prvi put gledala Zgodnu ženu, modernu bajku u kojoj prostitutka postaje princeza.

Ja nisam bila prostitutka, niti imam neku mrlju u porodici, ali zato što me je izabrao moj muž, njegova porodica ga je emotivno razorila i ostavila mu ranu koja neće zarasti do kraja života.

Mene još uvek pojedini pitaju – a da li tamo u Zagrebu mojoj ćerki njena porodica pravi probleme jer je Srpkinja.

Psujem u sebi.

Poštujte tuđe ljubavi.

Zbog njih vam neće pasti kruna s glave.

Nije ni kraljici danas.

(Fotografija u  zaglavlju: donnamoderna.com)