Ona

Često je gleda kao niže biće.

Prezire njene stavove.

Prezire njen život.

I onog kojeg je izabrala za muža.

Gnuša se svih njenih odricanja.

Gnuša se svih njenih prećutkivanja.

I njenih ćutanja.

Ne podnosi kad je opominje.

Ne podnosi da joj popuje.

Ne dozvoljava da joj se meša u život.

Često se stidi onoga što ona govori i koluta očima iza njenih leđa.

Ne sviđa joj se njen muzički, filmski, modni ukus. Njene prijateljice. Njena rodbina.

Često joj govori da ju je vreme pregazilo. Da je staromodna.

Ponekad joj kaže i da je glupa. Da nema pojma. Da je dosadna. Da smara. Da davi.

Misli da je pametnija od nje.

Iz dna duše mrzi njena pitanja, čekanja, sumnje, strahove.

Naziva je ona.

Nju, svoju majku.

Nikada nisam čula da jedna majka o svojoj ćerki govori ono što može jedna ćerka da govori o svojoj majci.

Sa toliko gnušanja i podsmeha.

Majka i ako zavapi, uvek je to iz očaja, jer joj je potrebno razumevanje i uvek kaže – moja ćerka, moje dete.

Kad sledeći put zaustiš da sa je pomeneš sa prezrenjem i podsmehom, seti se:

nosila te je ispod srca devet meseci i svih devet meseci drhtala da li će sve sa tobom biti u redu,

tek kad je tebe ugledala, shvatila je da ljubav na prvi pogled postoji,

brisala ti je ukakanu guzu,

probdela noći dok si ti gorela od temperature,

hodala pognuta dok te je učila da hodaš,

učila te prvim rečima i pamti dan kad si izgovorila – mama,

nikada se više nije naspavala,

predrhtala je svaki tvoj izlazak, svako tvoje letovanje, plašeći se da ne naletiš na neku budalu,

kad je vidiš da bulji u neku glupavu seriju, bljak, ko to gleda, ona možda samo sanjari, pravi predah,

i njoj je potreban kompliment, zagrljaj, lepa reč,

imala loš život ili lep, nada se da ćeš ti imati bolji,

kad popuje, zvoca, davi, smara, to je zato što ona vidi ono što ti ne vidiš jer je ona već prošla ono što ti nisi, nema tu pregazilo je vreme, neke stvari vreme ne gazi, ponavljaju se,

svi ljubavni krahovi koje je imala, sva razočaranja, sve ružne reči kad skupi, ne bole toliko koliko jedna tvoja neumesna reč,

ona je jedina koja bi ti sutra dala ruku, nogu, oko,

dala bi život za tebe,

ona, ona o kojoj umeš sa takvim prezirom, će sutra čuvati tvoju decu,

šta god da uradiš, koliko god da pogrešiš, ona te nesmanjeno voli, čak te u tim trenucima voli do bola, naročito ako si nesrećna i ako patiš,

zagrlila bi te u tim trenucima, samo kad bi ti to dozvolila i

na kraju…

Sve ono što si ti danas, to kakva jesi, to šta voliš, ne voliš, što imaš mogućnosti, što te je naučila da razlikuješ, biraš za sebe, ceniš sebe, ne trpiš, napravila je ONA. Ona je tvoj temelj. Iz nje si izrasla.

Seti se svega ovoga kad sledeći put kreneš ka tastaturi da s podsmehom napišeš nešto što je rekla, uradila, pogrešila.

Jer sutra ćeš ti biti majka.

I nećeš želeti ovakvu ćerku.

(Foto u zaglavlju: bimbitrendy.com)