Drugovi pederi, da li sam ja lezbejka?

Svi znate koliko ja podržavam drugove homoseksualce u tome da si žive svoj život kako im se svidja, sve sam politički korektna još od pre nego što su izmislili tu političku korektnost. Od kako je izmisliše ne mož’ da na’vataš jednog normalnog čoveka, sve neki ekstremni.

Elem, odavno se čudim kako je Marija Šerifović dobila ono uverenje da nije lezbejka, posle ga dobi i onaj što se na Eurosongu frapir’o što svet nije poludeo kad je propevao ono – da se izljubimo tri puta pa da polegamo, mislim kako oni koji jesu znaju ko nije ako ga nisu probali. No nema veze, ukapirala ja da u ovoj zemlji lakše dobiješ potvrdu da nisi gay nego državljanstvo, tak’a politička situacija.

Ovih dana me mučio taj virus, čitala sam i ono što me interesovalo i ono što nije, sve moleći samu sebe da mi misli skrenu sa rodjenog stomaka koji je imao nameru da me usmrti mučenjem.

I saznam:

Seksualnost je promenljiva. To što ja mislim da sam strejt je baš lepo al’ ne mora da znači. Ima ono medjutim.

To medjutim se sastoji u tome da sama sebi ne smem da verujem jerbo ne smem da budem sigurna šta će sutra da mi padne na pamet. A da bih proverila šta će da mi padne da se malo regresiram u detinjstvo i one dane ‘’od kolevke pa do groba’’ i prisetim se u koju sam nastavnicu bila zaljubljena! Umal ne padoh sa kreveta, nisam bre bila zaljubljena ni u nastavnike a kamoli u nastavnice. Uredno sam se zaljubljivala u dečake iz starijih razreda dok nisam porasla, posle sam počela da se zaljubljujem u mladje.

Ako mi to ne uspe da proverim svoje durgarice, sve one sa kojima sam spavala, ronila, gledala u muškarce, mora da tu ima nekih skrivenih misli. Ne nadjoh ni jednu. Pročitam da sam duduk i da me je neka garant’ tajno volela al’ nisu bile političke prilike pa nisam obraćala pažnju.

Malo pobesnim, šta me bre ubedjujete da jesam kad znam da nisam pa se prisetim da ja umem da se okrenem za lepom & zgodnom ženom, al’ okrenem se onako, ženski ponosno i solidarno, tako sestro, šetaj ulicu, imaš i čime, ne zviždim i nemam želju da potrčim za njom. Donesem prvu novogodišnju odluku – ne okreći se više za ženama, vi’š kakvo je vreme došlo.

Onda tako uspaničena još više utonem u prošlost i prisetim se da sam nebrojeno puta nekim ženama rekla – super ti izgleda dupe u tim farmericama, super ti sise u tome izgledaju, sve tako nešto, i donesem još jednu novogodišnju odluku – ne komentariši tudje sise kad imaš svoje.

A onda se kukavna prisetim da malo, malo pa sanjam Severinu  tu počnem da zapadam u krizu seksualnog identiteta – jesam li ja ugušena lezbejka il’ je normalno da sanjaš nekoga o kome dnevno pročitaš trista osamnaes’ vesti, gde je poš’o i kad je stig’o. Ako sad počnem da sanjam lepu Natu, ozbiljno ću da se zabrinem.

Stoga, molim nekoga ko se prošao seksualne trzavice – od kojih sam – neka pomaže da se seksualno identifikujem pošto me ubediše da nisam sigurna.

U vezi svega ovoga:

Ako utvrdim da sam  lezbejka ič da se ne sekiram jerbo:

30% lezbejki imaju seks koji traje duže od jednog sata a samo 15% strejt žena

1/3 lezbejki ima višestruke orgazme a samo 1/5 strejt žena.

A ako sam baš bandoglava da razmislim o tome da postanem bi jer je njima najbolje – ‘’oni imaju čitav svet da biraju’’.

Lele & kuku!

Ja bi najvolela da ostanem ono što jesam. Je l’ može to? Po ceni višestrukih orgazama i seksa od sat pa na više. Ću se izborim kod ljubimca il’ negde honorarno.

Mis’im ja nikoga ne ubedjujem da nije gay, zahtevam da me niko ne ubedjuje da jesam. Nije što imam nešto protiv nego navikla sam ovako.

Treba, bre, da razmišljam o penziji a ne o seksualnom identitetu.