Home / Politika je kurva / Priča o jednom prosvetaru, svim roditeljima koji misle da su prosvetari neprijatelji njihove dece

Priča o jednom prosvetaru, svim roditeljima koji misle da su prosvetari neprijatelji njihove dece

Sa aktuelnim štrajkom ima toliko veze samo koliko ste vi protiv.

Čisto informativno: prosvetar je moj muž, 36 godina, dva fakulteta, profesor informatike u jednoj državnoj srednjoj školi i jednoj privatnoj. Lični dohodak nepunih 39 000, što bi se reklo – mašala plata, neki nemaju ni to. U privatnoj srazmerno časovima ali isto kao da je državna da ima pun fond.

Priča od državnoj  školi. To je  znate ona institucija u kojoj su nastavnici i profesori izgubili sva prava a sa njima i dostojanstvo a deca dobila sve to, mnogo nepripadajućih, suludih prava, mogu u školi da se ponašaju isto kao na ulici.

Moj suprug je razredni starešina, na početku godine od dece uzima fiksne i mobilne telefone roditelja. Svakog dana kad dodje sa posla, sedne i počne da okreće redom, roditelje sve dece koja tog dana nisu bila u školi sa pitanjem zbog čega nisu bila. Nekad su bolesna a nekad roditelji pojma nemaju da im deca tog dana nisu bila u školi. U roku od mesec dana uspostavi saradnju sa roditeljima koji uredno javljaju da je dete bolesno i da neće doći u školu. Možda ponekad slažu, roditelji su ipak najveći prijatelji svoje dece čak i kad je to na njihovu štetu. U nekim slučajevima moj muž ima odličnu saradnju sa babama, dedama, tetkama, svima onima koji učestvuju u vaspitanju i izdražvanju te dece iz raznoraznih razloga, odsustva roditelja, bolesti i slično.

U trenutku kad primeti da neko dete popušta sa učenjem, ima promene u ponašanju, moj muž takodje zove, alarmira, pita, savetuje, pomaže. Deca mu poveravaju svašta sa onim – nemojte da kažete mom ocu, ubiće me. Šta mislite, šta uradi? Pozove oca i kaže mu, moleći ga da ne preduzima kontraproduktivne mere i da razgovara sa svojim detetom po cenu toga da ga dete omrzne. Rezultat – višednevna a ponekad i višemesečna komunikacija izmedju roditelja i mog muža, ja nemi svedok koji proživljava i ždere se. Svakakvih priča ima. I ni jedno dete ga nije osudilo, postanu još bolji ‘’ortaci’’.

Odeljenja mog muža godinama imaju najbolji uspeh i odeljenja su sa najmanjim brojem izostanaka. Radi u, recimo, ‘’muškoj’’ školi, mnogo više dečaka nego devojčica. Ta deca još nisu otišla na odmor a da i njemu nisu kupili doručak, da ga ne pitaju, nisu popili flašu koka kole da za njega nisu ostavili čašu. Ne propuštaju njegov rodjendan, kad naprave neku glupost ili lanu nešto što ne treba, sturadan se izvinjavaju, uvek  u četiri oka da ne izgube na kredibilitetu kod drugara.

Moj muž još ni jednom nije izveo odeljenje iz školske godine a da je dao i jednu jedinicu, smatrao bi svojim ličnim neuspehom da za jednu školsku godinu toliko nekoga nije mogao nečemu da nauči da mora da mu da jedinicu. Krvavo se bori sa svojim kolegama, svaki od njih svoj predmet smatra najvažnijim, da motivišu decu na učenje, ne sa ‘’moraš’’ nego sa ‘’to ti je potrebno.’’

Na kraju školske godine dobija poruke od roditelja, ili usmena zahvaljivanja, uglavnom – ‘’Hvala vam za sve što ste uradili sa mojim detetom i za moje dete.’’ Ne dobija viski, parfeme, novac, ne bi ih ni primio, to dobijaju oni koje treba podmititi da urade nešto što je nepravedno.

Ako ima problem, problem obavezno počinje od roditelja koji ne veruju, ne pristaju, oni su ga rodili, oni su gazde, ko si ti da vaspitavaš moje dete, ako mu ja dozvolim, može, i slično. Deca su mnogo razumnija i verujte mi, još uvek poštuju svoje profesore dok roditelji ne počnu da ih uče da su profesori stoka koja je plaćena više nego što zaslužuju. Retki shvate da profesori njihovu decu vaspitavaju isto koliko i oni i da to nikako ne treba zanemariti.

Kad ‘’izvede’’ odeljenje, moj muž danima pati za tom decom i govori – nemaš pojma kakva su to deca, nikad više takvu neću imati. To sam čula već dva puta.

U medjuvremenu… moj muž nema nikakvu saradnju sa školskim psihologom i pedagogom, oni rade na svoju ruku, izvode svoje zaključke, ne mešaju se sa nižom profesorskom rasom, oni samo komuniciraju sa Centrom za socijalni rad za svaku sitnicu, to je moderno. Od običnih nestašluka prave ‘’slučajeve’’.

Škola ima kabinet, naravno, i kompjutere po glavi učenika. I internet. Koji u stvari nema. Ima ga škola ali direktor ne dozvoljava internet u kabinetu ‘’da deca ne bi igrala igrice’’. Kad predaje o internetu moj muž se oseća poniženo jer, bez obzira što ga svako dete ima i što većinu stvari znaju, ne kapira čemu ono – internet u svakoj školi.

Priča o privatnoj školi. Neću vam reći koliko tu košta školska godina i koje pogodnosti deca u toj školi imaju. To su deca poslanika, ‘’tajkuna’’ I sličnih, za tu decu se zna da imaju roditelje ali te roditelje niko ne vidja jer oni debelo plaćaju da  ne moraju da se bakću sa svojom decom.Deca užinaju u restoranu preko puta, na času drže noge na stolu i na upozorenje da spuste noge odgovaraju sa – ko si ti da mi to kažeš! Nastavnicima nije dozvoljeno da ih udalje sa časa. Ne znaju osnovne matematičke operacije a ni da se izražavaju. Kompenzuju sa – moj tata je taj i taj. Saradnje nema, nema jedinica, nema problema, nema ničega. Para vrti gde burgija neće.

Sve ovo sam napisala eliminišući emocije ali me  inetresuje, da li biste voleli da je moj muž razredni starešina vašem detetu? I  ako biste želeli, da bi mislite da bi moj muž trebao da bude sit, pristojno obučen  i zadovoljan čovek.

Sporedna priča. Od učitelja, preko prvog razrednog starešine pa dvoje u srednjoj školi, beskrajno sam im  zahvalna na tragovima koje su ostavili u mom detetu. A bili su isti ovakvi.

Razredna moje ćerke u gimnaziji je bila samo deset godina starije od nje i to odeljenje joj je bilo prva generacija.

U roku od tri dana sam morala da nosim opravdanje kad je moje dete bolesno, ćak i za vreme bolesti. Ako su odlazili na neke jednodnevne ture zvala me je i pitala – Da li vam je rekla da sutra idemo u Arandjelovac, Beograd, Novi sad… Mogla je da mi ne kaže i da tog dana ode na desetu stranu. Kad bih sad krenula da vam pišem kako je moja ćerka imala srećno školovanje, koliko je tu pesme, igre i druženja bilo, rasplakala bih se. I oni stu štrajkovali. I podržavala sam ih. I potpisivala peticije podrške.

I šta sam htela da vam kažem…

Kad saradjujete sa onima koji prilično vremena provode sa vašom decom, ne dajete deci mnogo prostora za neke ‘’neprihvatljive’’ stvari.

Postoje ‘’prosvetari’’ kojima radno vreme ne počinje i ne završava sa školskim zvonom. Postoje medju njima i ljudi. Iza takvih stojim. I takve vam želim. Oni nemaju nagrade po učinku, nažalost. I oni savesni i oni koje mrzi što su živi primaju isto. Mnogo njih u prosveti ne živi od prosvetarske plate. Njih ovo i ne interesuje. Takvi treba da ustupe mesto onima koji bi radili savesno.

I male su im plate. Za ovakav život. Nažalost, tokom ovog štrajka trpe deca.

Ni jedan njihov zahtev nije nerealan. Nerealan je sistem u kome živimo i sve ono što nam se dešava, ne samo njima.

U slučaju da je neko sinoć pratio Mossheminu i moju raspravu o štrajku na Twitteru, volim Mooshemu, blogovski i online, vrlo zahvalna što imam sa kim da polemišem.

Kako reče Varagić, problem je u sistemu. Odnekud jednom mora da počne. Ko je zadovoljan sistemom, neka mu ga doveka.

Štrajk prosvetara nije samo štrajk prosvetara.

I da napomenem – moj muž je protiv totalnog štrajka, štrajkuje što bi rekli zakonski.

Toliko. Dok na red ne dodjete vi. Ovde očas posla postaneš žrtva sistema.

A sistem, to je ono što ostavljamo deci. Ne zaboravite.

Opravdanje da je država u čabru za mene nije opravdanje. Oni koji su je dotle doveli nisu u čabru.

Dakle, podržavam. Sve razloge nisam navela. Mnogo ih je.

Spinovanje – U današnjoj Politici je izašao tekst: Za 20 milijardi dinara, koliko traže sindikati prosvete da bi odustali od današnjeg štrajka, mogla bi da se izgrade četiri mosta.

Napisala sam komentar – U redu, stvarno preteruju, odmah počnite sa gradnjom ta četiri mosta. Nisu ga pustili.

Pročitajte i

Spomenik Juriju Gagarinu – veliki postament, mala glava – sve isto kao u Srbiji

Sve ovo sa ovim spomenikom podsetilo me na to šta nam sve promiče, šta sve dozvoljavamo, za šta sve mislimo da ne možemo da promenimo.I kako razum građanima Srbije već par godina maše i govori – pa, pa... a građani odmahuju i ispraćaju ga sve misleći da će sedeći i zezajući se po mrežama nadjebati ovu ogromnu marketinšku mašinu. Dok im se bolji život smeši samo ko zna koji put kao repriza.

52 komentara

  1. A ko bi ovo bolje opisao od Tebe? 🙂
    Odličan tekst (kao i uvek)

  2. Draga moja,

    I dalje se svim srcem protivim ovom štrajku, do te mere čak, da sam dete danas, sa sve punom školskom torbom odvela u školu. Za dva. Nije ni zvonilo.

    Totalna obustava rada je protivzakonita, i u javnim službama i u privatnim firmama. Ne može sutra policija, koja ima isto tako bednu platu, da totalno obustavi sve svoje poslove, ili lekar opšte prakse da se ogluši o anfalaktički šok s kojim je stigao pacijent, jer je „totalna obustava rada do daljnjeg“.

    Drugo, sva ova pizdardija će se slomiti na deci, a ona jedino nisu kriva. I slovima: DECA JEDINO NISU KRIVA.

    Fond časova će morati da se odradi, subotom i tokom prolećnog raspusta, levom nogom i po skraćenoj proceduri. I, znaš šta? Ja neću pustiti svoje dete nijednu subotu u školu, jer je bilo danas, i ići će svakog narednog dana, do daljnjeg, što bi rekli na papiru A4 formata zalepljenom na vratima naše škole.

    Nemam, generalno, nijednu lepu reč za školstvo, ni za prosvetare, ni za ministarstvo, ni za polovično sprovedene reforme, ni za ovu vladu. Postoje samo po neki svetao izuzetak, kao i bilo gde, zahvaljujući kome uopšte može da se živi. Sve što znam o školi u ove 4,5 godine je da je moj posao da učim dete, da je moj posao da mu objasnim, da je moj posao da očuvam autoritet neznanlice (isto takvog nekadašnjeg učenika Miloševićevog vremena koji nije imao skoro nijedan čas duži od 30 minuta) i autoritet udžbenika koji ima greške, da mu ne bih baš sve ogadila i sroljala već na početku života, iako se svi vraški i zdušno trude da budu sroljani.

    Posao mi je još da stalno obezbeđujem neke nove alatke za školu, neki novi instrument jer je i nova nastavnica, novu i posebnu testericu, još bojica, još gline, još udžbenika i vežbaniki koji se neće koristiti već se deci diktirati u svesku (ili kopirati na nekakvim papirima koji se do kuće izgužvaju u torbi), i to po „planu i programu“ obavezno preko reda u odnosu na onaj koji je u knjizi.

    Pitam se da li ijedna stvar u vezi sa školstvom funkcioniše. Ne podržavam štrajk, podržavam samo promenu sistema, ali ne preko leđa naše dece.

    Da ne bude zabune, imam u porodici prosvetara, imam među prijateljima prosvetara, i, rekla sam im ovo isto, ma koliko ih volela i želela im dobro

    Totalni štrajk? Ne dolazi u obzir ovo sredstvo, ma kakav da je cilj.

  3. Moo, većinom si u pravu, kako rekoh i ja – sistem je problem. Naravno, totalni štrajk je nedopustiv, bilo gde, ali veruj mi ja sam sa anfalaktičkim šokom odvezena u bolnicu u kojoj su tog trenutka svi bili u totalnom štrajku i gde su mi doslovce rekli – umri! Srećom pa sam iz “doktorske“ familije inače bih umrla. Dešava se.

    Koje je tvoje rešenje? I da li po tebi prosveta ne funkcioniše zbog prosvetara ili nečeg drugog.
    Pišući ovo htela sam da izbegnem tu stranu, malverzacije, mahinacije, nedopustive stvari u školama, odnekud mora da se počne.

    Sve to o čemu ti govoriš da moraš, “morala“ sam i ja. Nisam kad god sam procenila da ne moram da je samo zajebancija oko nekog dila u pitanju. Otvoreno rekla i nikada nisam snoslila posledice a ni moje dete. Uvek postoji izbor, da plivaš sa svima ili da racionalno postupiš.

    Prosvetni sistem se neće promeniti sve dok odluke donose oni koji nemaju ni jedan radni sat u školama, nastavi, kao perdavači i pedagozi, sve dok odluke donose teoretičari “moj do mojega“.

    Prosvetari u praksi su nemoćni u ovoj budjavoj državi. Kad bi krenuli sa zahtevima za radiklanim promenama da li bismo ih podržali. Lomilo bi se preko naše dece. Lomilo se preko mene, sećaš se “šuvarčića“ imamo danas sve i svašta.

    Kad treba početi? I kako? A da ne boli?

    Usput – moj muž svake godine dobije naredbu koja knjiga “mora“. Svaki put ide u knjižaru, prelista tu što mora, zakjljuči da su samo nove korice u pitanju i deci saopšti da ne mora.

    Da ti ponovim, niti on, niti ja nismo za totalni štrajk. Ovaj zakonski podržavam. Da ne ponavljam sve.

    I da, moja ćerka nije imala ni jedan, jedini privatan čas pred upis u srednju školu, znaš to mora. Ja sam smatrala da su je nastavnici naučili onome što treba da zna. I naučili su je. Do ove godine je bila opšta histerija sa savetima – uzmite profesora… Mislim, to u vezi neodgovornih prosvetara…

    Sistem je zabagovao, kako ti reče, Varagić, ja… samo resetovanje. Ko ima hrabrosti?

    Previše smo zauzeti svojim poslovima i sobom. A sve njima ostavljamo. Sve što ne uradimo mi, ostavljamo njima. Pa vidi.

  4. Mirjana,

    Vaš muž je u ovom sistemu nevidljiv. Jednostavno ga nema. Vide ga samo njegovi učenici i sećaće ga se još neko vreme kao dobrog čoveka, a kad vreme prođe retki će ga se sećati kako nekog ko je bio drugačiji. Nemojte očekivati da Moo može da ga vidi. Kao i većina ljudi u Srbiji.

    U Srbiji se viđaju samo drugi nastavnici, oni koji kasne na čas, oni koji puše na času, obraćaju se učenicima kao u kafani, (ne)predaju nikako, oni jedini znaju za 5 pa zatim bog za 4 a ostali se snalaze, oni koji ne razgovaraju sa svojim kolegama, oni koji ne dozvoljavaju da im učenici priđu, da ih nešto pitaju. I na žalist kao i svakom sektoru i u prosveti je najviše takvih. Zato je Vaš muž za sistem nevidljiv. Roditelji ne poznaju takve nastavnike i odeljenjske starešine. Roditelji i ne žele da ih upoznaju jer će ih se stideti … jer ti ljudi čine itekako više za njihovu decu nego oni sami.

    Naravno da ovaj štrajk nema osnovu … zahtevi moraju biti mnogo veći jer i 20%, 30% i 50% će uskoro biti malo … a sistem će i dalje uništavati naču decu.

  5. Zorane, ja to jednostavno ne mogu da prihvatim, ne u vezi mog muža, generalno, tu propast svega.

    Mi smo jednostavno dužni da menjamo sistem sve dok on ne postane normalniji. Dok se svi mi ne setimo kako to beše…

    Ne mogu da se pomirim sa sistemom koji nas je degradirao na svim poljima i to mu nije dosta…

  6. S

    Ovaj Mušemin tekst jako me je pogodio. Kao čoveka. I kao prosvetara koji se raduje, boluje, uči, vaspitava, voli i sve ostalo sa svojom decom. Mi, kao što i sama znaš, uvek govorimo „moja deca“ za tu tudju, nečiju decu. Zato što tako osećamo. I tačno, patimo na svake četiri godine kad odu. Kad tako neko obrazovan napiše ovako nešto, onda mogu samo da kažem da, ili nije želeo da se udubi u problem, ili je prosto, ovo bila još jedna prilika da se popljuju prosvetari. Imamo li mi svoje porodice i decu? Verovatno to nije važno. Uostalom, ko smo mi, svako to može i ume bolje od nas. Kao da je to nekakva nauka. :cwy:

  7. Ja se nekako osetih pogodjenom, ne kao prosvetar ili roditelj, vec kao isti takav nemi svedok truda mog muza i sveopste pljuvacine po poslu kojim se on bavi. Prosvetni radnik treba da zivi normalno, ali to ni u jednom sistemu nije profitabilno zanimanje. Jbg, zivimo u Srbiji, ovde je svaki covek koji posteno radi svoj posao placen ispod dostojanstva. A kad smo kod toga, da umem i mogu, podrzala bih i doktore i profesore i cistacice i vaspitacice i hordu radnika u vecinskom vlasnistvu Miskovica, nek’ sve stane i nek’ ja umrem od anafilaktickog soka, ali neka se nesto promeni.

  8. Ovaj dodatak zbog @Zorana:

    Inače, iz naslova, Prijatelji naše dece?

    1. Da li onda kada nazivaju našu decu gomilom retarda? (nije dobila ni opomenu),

    2. ili kada im čupaju zulufe i drmusaju celo telo hvatajući ga za ramena? (promenili školu)

    3. ili kada kaže da više nema živaca da radi s iditom? (išli na razgovor, dobili izvinjenje),

    4. ili kada ga izbaci s časa jer se suviše puta javljao, takoreći, zbog preaktivnosti, i da mu jedinicu u dnevnik? (ništa nismo radili po tom pitanju),

    5. ili kada kaže detetu pred svima, prestani da lupetaš, lubenica je voće (zvala telefonom i tražila da se izvini pred celim razredom i, da se prethodno raspita ili nauči),

    6. ili kada mu kaže pokreni vijuge, ako ih uošpšte imaš? (bili na razgovoru i dobili izvinjenje),

    7. ili kada da jedinicu iz kontrolnog kada dete uopšte nije bilo u školi (komisijski tražili i dobili ispravku)

    8. ili kada ga pita jesi li ti dečak ili devojčica? Što? Pa, pitam.

    9. ili, kada ga uredno proziva varijacijom prezimena i kaže, A ko si ti pa ti da ja tebi pamtim prezime?

    aman. ovo je samo iz 4.5 godine iskustva. mislim da se svega nisam ni setila.

    I ja ne kažem da je 350 evra dovoljno, jer nije. I ne kažem da nema dobrih i odgovornih prosvetara, jer ima. I za mene @Zorane, ne samo da nisu nevidljivi, već su to slamke za koje se hvatam.

    Kažem samo da je generalno svest i savest (a često i stručnost i volja) na izrazito niskom nivou i da ovakvi neće raditi dobro ni za 3.500 evra, jer ili radiš svoj posao, ili ga ne radiš. pare tek malo utiču na strukturu ličnosti i odgovornost.

    A niste mislili na decu. Mislili ste na sebe.Trebala vam je školska godina da skrenete pažnju javnosti. To su radile i beretke, s naoružanjem, svako kreže pažnju javnosti svim sredstvima koje ima. Jasno.

    Neka se Mirjanin muž, @Zoran i ostali iz branše, samo osvrnu po zbornici. Znaće da ne lupam gluposti.

    A osvemu ovome, @Mahlat, raspravljamo, jer je reč o obliku štrajka koji tvoj muž ne podržava – totalnom. Do daljnjeg, što bi pisalo na poruci na zgradi naše škole.

  9. Sanja, evo Moo je upravo odgovorila, zbog ovakvih si ti danas pogodjena.

    Magi, a propos čistačica, pomoćno školsko osoblje nije obuhvaćeno ovim štrajkom, tetkica u školi mog muža ima platu 14 000, ali ima prosečnu platu od četrdesetak, to je ona što deca ispred nje namerno bacaju otpatke na pod, govore joj “ti“, nazivaju je cigankom…

    Ovo da sve stane… dok sve ne stane ništa se neće ni pokrenuti.

    Moo???? Svašta sam čula…. Nije da ti ne verujem, ne verujem da prosto nisi preduzela ništa da izgubi i posao i čast, živom vatrom da je pečeš! I ne čudim se što ovako reaguješ. I naravno, ona neće raditi dobro ni za kakve pare, prosto je takva. No, sistem mora ovakve da vrati na njivu.

  10. Zaboravih, Moo, vidi to moj muž vrlo dobro, buni se pa bude anatemisan, ne lupaš ti gluposti.

    Neko tome mora da stane na put.

    Direktor jedne škole, demokrata: Ako budnemo mogli… Ja sam član demokratske stranke, sve ću da vas izbacim… A?

    A donacije, a pranje para?

    Ih, ima priča koliko hoćeš.

    Sistem, sistem, sistem…

  11. @Sanja, a ja baš imam mnogo više mišljenje o toj profesiji, nego što ima većina prosvetarskih kolega o sopstvenom poslu. Školu sam završila kao vukovac, fakultet takođe sasvim pristojno, moj život su obeležili neki sjajni ljudi, na ceo život su mi uticali neki posebni nastavnici koji su voleli svoj posao. I, budući da sam već kao dete bila svesna njihovog značaja i važnosti, tim je veće razočaranje bilo onim što sam srela kada je moj sin krenuo u školu, sada je peti razred, pet godna, kao pet vekova…

    Nisam se udubila? Uvredljivo. Nego ja to onako, nemam šta drugo da radim? Pa koristim JOŠ JEDNU priliku da pljuckam po prosvetarima?

    Nadam se da samo ne misliš da zbog toga što ne samo da neću da vas sada podržim, već hoću i da protestujem protiv odluka vaših sindikata, nemam dovoljno poštovanja prema sistemskom obrazovanju?

    Nije ti palo na pamet da zapravo mislim o vama bolje, iako većina to ne zaslužuje, eno u prethonodm komentaru dokaza?

    Ne znam koji biste argument još, a da poverujete da sam se udubila, a ne iskoristila još jednu priliku da se popljujem po prosvetarima?

    Totalni štrajk – no paseran.Ne dam svoje dete subotom, da nadoknađujemo svi zajedno ono što niste bili u stanju da uradite pametnijim sredstvima. Ne dam, jer nije dovoljno dobro ni kad nema štrajka. I tačka, dosta je subota bilo.

    @Mahlat, naravno da tvoj muž bude anatemisan. Znaš zašto? Zato što nije deo konsenzusa „ne mogu ja tako malo da radim, koliko oni mene mogu malo da plate“. I, ne bih mu bila u koži (tvoj muž je kao naša razredna, sam božji prst nas je takao kada smo promenili školu i došli kod nje. REzultat 3:8 u korist neradnika i mrzovoljnih „prosvetara“.

    A bila bih prosvetni radnik, za sve pare, jedan od nedosanjanih snova mi je bio da imam priliku da otkrijem deci koliko divnih znanja ima na svetu i šta sve oni mogu da postanu, na svetu.

    Budala.

  12. Moo, samo si bila nedorečena, slažem se apsolutno, samo što ja podržavam zakonski štrajk a ti ludiš zbog totalnog.

    Vidi, od jutros čitam kako će država propasti ako prosvetari dobiju povećanje. Obe smo se složile da para nema, odakle da ih bude, znaju to i oni ali nešto mora da mrdne, sa ovakvim spinovanjem moj bes samo raste.

    Ako će država da propadne zbog prosvetara neka propadne odmah! Pa da napravimo novu, koliko god da košta!

  13. I ja sam za to da napravimo novu za sve pare.

  14. @Moo slažem se. Pored Vaših 9 tačaka ja sam nabrojao još nekoliko. Ali da li ste svesni da u Srbiji ima nekoliko škola koje štrajkuju već 2 godine po 30 minuta. I nikome ništa. Školske uprave će dozvoliti smanjenje časova po školama kao zakonski štrajk. I deca će ići do kraja godine skraćeno i nikome ništa. Ko će tada izgubiti?
    Država se neće obazirati na skraćenje časove … definitivno. Njih ne interesuje to uopšte. Biće prezadovolji i reći će ako ste skratili časove za 33% to vam je to … kao da smo vam povećali platu za toliko. Deca će u svakom slučaju gubiti.

  15. Opet ja, da razvedrim, ovo sam pisala pre dve godine, o svom nastavniku fizike, jednom od najraskošnijih ljudi koje sam srela u osnovnoj školi, s osvrtom na nešto čudesno što sam videla u praksi dalekog MIT-a, da ne mislite da sam samo ožučena, po vasceli dan, i koristim svaku priliku da pljunem po prosveti:

    http://www.mooshema.com/2008/03/16/prosto-ko-pasulj/

  16. Ne mogu cudom da se nacudim nekim stvarima.

    Isla sam u skolu, kao i svi vi. Hiljadu i jedan put se desilo da nas nastavnik/profesor pita: „Imas li ti vijuge, upotrebi ih sledeci put“, ili „Pocnite da se ponasate normalno a ne kao neandertalci“, desilo se i u VIII razredu da je razredni starjesina udarila samar nekolicini djecaka jer su jednostavno nestali iz hotela, ne javivsi se nikom i nije ih bilo satima.. Roditelji tih djecaka nisu trazili izvinjenje, vjerovatno bi im i rodjena majka zviznula samar da su to uradili. Desilo se ne jedan put da smo dobii 1 iz pismenog iako taj cijeli dan nismo uopste bili u skoli, i narednih 5 dana. Ni jedan jedini put moji roditelji nisu isli da traze izvinjenje zbog ovakvih stvari. Kad ne koristim vijuge, ucili su me da ih sledeci put upotrebim, kad dobijem 1 iz pismenog, sjela bih i naucila za vecu ocjenu, bilo bi me uzasno sramota da su mi zbog takvih stvari roditeji isli u skolu. Koliko mogu da se sjetim, svaku „nepravdu“, ono kad naucite i znate a iz ko zna kojeg razloga dobijete manju ocjenu, nisu rjesavali oni nego iskljucivo ja, ucila bih vise.

    Razredna iz osnovne skole, ova iz gornjeg pasusa, je bila sjajan profesor. Prijemni na fakultetu sam polozila zahvaljujuci onome sto sam kod nje naucila, bez bilo kakvih privatnih casova. Ali je znala i da urla na nas, da podjeli samare, da juri one koji su bjezali sa casova oko skole i vraca ih na nastavu, da vraca one koji se nepristojno obuku kuci. Bila nam je veci autoritet od nasih roditelja.

    I jako mi smeta sva ta prica da su prosvjetari ovakvi i onakvi, smeta mi to konstantno pljuvanje po njima. Pa u svakoj profesiji ima ljudi koji rade svoj posao savjesno i sa ljubavlju i onih koji ga tako ne rade. Prosvjetari nisu nista gori od ljekara, advokata, sudija, bilo koga. Ali medju svim tim profesijama, oni su ubjedljivo najbjednije placeni. I treba da strajkuju i treba da skrenu paznju na sebe i treba da se izbore za kakav-takav status u ovoj zemlji. Pa makar to bilo po cjenu nekoliko radnih subota i skracenog proljecnog raspusta…. Djecija ledja toliko mogu da podnesu bez vecih posledica.

  17. s

    Meni su moji roditelji govorili, da mi je uciteljica najbolji „prijatelj“, odnosno da cu od nje najvise nauciti, mnogo toga, sto kod kuce necu imati prilike da saznam. Ali u vreme mog skolovanja ovako su govorili skoro svi roditelji, ne samo moji. I zaista smo postovali nasu uciteljicu i placuci se oprostili od nje nakon cetvrtog razreda. Bila je divna, ali zahtevna i stroga. Znala je reci da ne lupetamo gluposti, zvala nas mangupima, slala u cosak, kaznjavala, davala jedinice iako nismo prethodan dan bili u skoli itd. I bila je u pravu! Svako gradivo se moze kuci nadoknaditi, je li tako? Nikada moji roditelji nisu otisli u skolu da se zale, ali nikada.
    Sada ja imam decu, dva sina u osnovnoj skoli. Uciteljica starijeg sina je vrlo stroga i zahtevna, pa on cesto dodje kuci uplakan govoreci da ga je iznervirala, jer mu je dala 4, a on znao za pet. Jednog dana ja njega ispitam to sto je odgovarao i zakljucim da to nije bilo ni za 4. Tako sam mu i rekla.Znaci, ne treba deci bas sve verovati, zar ne? Uostalom to su tako sitna stvari oko kojih ne treba lupati glavu. Ucim svoje sinove da se sami bore, da im je znanje glavno oruzje i da im to niko ne moze osporiti. Ocene su najmanje vazne. Zadovoljna sam, jer je doticna uciteljica svojom upornoscu i strogocom uspela da natera decu na ucenje, tj. da ona shvate, koliko im je bitan svaki redak koji procitaju. Nikada nisam isla u skolu da intervenisem. Ko sam ja da se suprotstavljam zeni, koja mora da se izbori sa 33 dece svaki dan. Ako im kaze da upotrebe vijuge, pa sta!? Sta treba da radi? Da ih mazi po glavi i govori: Neka sreco, bice bolje sutra! E to neka rade mame kuci.
    I da, setih se sada i ekskurzija. Pa ja ne mogu da animiram dvoje dece kada smo na odmoru, a kamoli 33, koji se sve presrecni vrate kuci, vec mastajuci o sledecoj ekskurziji.
    Naravno da prosvetari zasluzuju bolje plate i uslove za rad. Potpisujem!
    Kada sam bila starija, imala sam nastavnika, koji nas nicemu nije naucio. On ispredaje lekcije, sledeci cas mi procitamo naglas iz knjige i dobijemo 5. Ali bio je pun humora, brizan, blesav, pricao nam o svom zivotu, terao mene mrsavicu da jedem, pa i na casu, „DA SE NE BIH OSUSILA“, govorio nam da neki od nas nisu za skolu, nego za sporet i sudoper. Pa sta? Secanje na njega mi i sada izmami osmeh. Nije me mozda naucio nicemu o II svetskom ratu, ali ga se mi svi rado secamo i danas i smejemo se kao blesavi kada prepricavamo dogodovstine sa casova,
    Danas su roditelji postali gori od dece, koju kuci vaspitavaju ili ne vaspitavaju, sikaniraju uciteljice sa onim: „Moje dete zna matematiku, a Vi ste joj dali 3“. Roditeljske sastanke izbegavam i odlazim na Otvorena vrata . Nemam zivce da slusam polupismene mame i njihove nebulozne komentare. Poznajem ja njihovu decu i za neke mogu da kazem da veze nemaju. Sve sto znaju, znaju bas od te uciteljice, koja pokusava da usadi nesto u glavu, ali ne uspeva, jer dokone i primitivne mame ne dozvoljavaju. Odakle tim majkama i ocevima uopste vremena da stalno vise u skoli i „teraju“ se sa uciteljicama? Ja ne stizem, majke mi. Deca, muz,posao, kuca, domaci zadaci, kuvanje, pranje… I gle cuda, imam dva odlicna djaka sa sve peticama bez ijedne intervencije za 4 godine.
    Mahlat, divan ti je muz. Ako je takav, kavim si ga opisala, zavidim svoj „njegovoj“ deci, a i roditeljima.
    Pozdrav i podrska! Nesto mora da se menja zbog ovakvih prosvetara. Zbog nase dece. A casove cemo da nadoknadimo, nije problem. „Od kolevke pa do groba najlepse je djacko doba“. Moja deca se raduju svakom danu u skoli, svakom casu matematike, fizickog, pa im nece tesko pasti da i subotom idu u skolu. Kao da je to nesto…pih…smesno…

  18. s

    I draga, htedoh jos nesto da dodam, ali :sick: . znas vec, pridrzavam se onog sto sam ti obecala, nema vise na JE nista. Sreca pa me nisi cula dok sam pisala :blush: .

  19. Najgore je što „priča“ o privatnoj školi, zahvaljujući nekim roditeljima, previše podseća na stanje u državnim školama danas. Nova pravila zabranjuju izbacivanje sa časa, kamo li obaranje učenika na kraju godine… Naravno, kad deca (koja uopšte nisu glupa i veoma dobro uočavaju te sitnice) vide da ne moraju da uče i budu kulturna, sledeći put će biti još raspuštenija… Granica se stalno pomera, a nekom „gore“ to odgovara.
    Žao mi je što jedan od zahteva sindikata nije obnavljanje maxime „srednja škola nije obavezna“ ili traženje smanjenja broja izostanaka potrebnog za smanjenje ocene iz vladanja, jer bez mogućnosti da se nedisciplina kazni, nema razloga da se iko pridržava pravila; inače podržavam štrajk, to je zakonom propisano pravo radnika – stotine ljudi su poginule da se za njega izbore. Zašto prosvetari nisu letos blokirali skupštinu? Ne znam, al’ pretpostavljam da nisu mogli da ugrabe termin jer je sve bilo ugrabljeno…

  20. Mahlat,
    Posto je vec tvoje pisanje kroz prizmu primera tvog supruga, onda nece biti nekulturno da te zamolim da mi pojasnis nekoliko stvari.
    Nisam siguran kako da protumacim deo recenice „U privatnoj srazmerno časovima ali isto kao da je državna da ima pun fond.“
    Znaci li to da je zarada u privatnoj skoli sa manjim brojem casova ista kao i zarada u drzavnoj skoli sa punim brojem casova ili to znaci da bi i u privatnoj skoli sa punim brojem casova zaradjivao isto kao drzavnoj sa punim brojem casova?

    Drugim recima, zaradjuje li suprug nesto manje od 78 000 ili nesto manje od 39 000 + procenat do punog fonda od 39 000?

    Zvuci mi sad neukusno govoriti o novcu… Ti si prva pocela, a mene sad kopka.

    Razmisljam da ako suprug zaradjuje nesto manje od 78 000, to i nije bas tako lose. Pretpostavljam onda da strajkuje zbog podrske kolegama.
    A, sa druge strane, ako se u privatnim skolama zaradjuje podjednako kao i u drzavnim, pitam se zasto nema strajka i u privatnim skolama.

  21. 78000 je manje od 600 eura za dva radna mjesta. Ehej, za dva posla koja radis dobijes manje od 600 eura na kraju mjeseca. Ako to nije „tako lose“, ne znam sta je… Izvini Mahalat sto sam upala u diskusiju. 🙂

    I skroz mi je blesavo odgovarati na pitanje zasto prosvjetari ne strajkuju ljeti. Koliko znam, oni su na raspustu 2 mjeseca (ne racunajuci ona obavezna dezurstva, to ce vam bolje od
    mene prosvjetari objasniti), i stvarno mi nije jasno kako bi se ti ljudi organizovali kad nisu na poslu? Pa sve i da ta 2 mjeseca kampuju ispred Skupstine, niko ih ne bi zarezivao 2%… Valjda je efektnije da obustave nastavu u toku skolske godine, pa da se u strahu od haosa, celnici nase bajne vlasti udostoje da razgovaraju sa njima o uslovima koje postave.. :angel:

  22. Walker, sinoć sam gledala OKO na RTS-u, pola sata za četiri gosta malo ali, kako čuh, zahtev za povećanjem plata je na 12. mestu, ne traže prosvetari samo to. Ignorišu ih i akcenat se baca na plate jer je sistemsko menjanje prevelika zalogaj. Mi u stvari ne znamo koji su im zahtevi, ispada da su nevažni.

    Aleksandre, ne zaradjuje 78 hiljada a i da ih zaradjuje to nije neka plata zbog koje bi mi pevali sa ovim cenama.

    U toj školi ima 8 časova mesečno i za to dobije 4 000, po trenutnom kursu nešto manje od 40 eura.
    Ne štrajkuje zbog podrške kolegama i nije samo plata problem. Dakle, da ima pun fond časova u toj školi, zaradio bi još četrdesetak hiljada.

    Znaš li koliko u Srbiji košta privatan čas, ono kad roditelji detetu uzmu profesora da ga nauči ono što profesor u školi nije u stanju, ili neće i da su ti privatni časovi uglavnom dil – redovni profesor preporuči svog kolegu… trulo….

  23. Sandra, svi smo imali po nekog profesora, kako eče neko gore, koji je jedini znao za 5, bog za četiri pa niko. Preživesmo, hoću reći, nisu to izmislili današnji bahati prosvetari, mada se ne slažem sa takvim ponašanjem.

    Alta, to je isto da ja tebe pitam zašto nisi štrajkovala dok si bila na godišnjem odmoru. Štrajk je obustava rada.

  24. Pa da, to ti kazem. Zato mi je totalno blesavo kad se neko pita zasto ne strajkuju ljeti.
    I tvrdim da je od svih mogucih profesija, njihova srozana najnize. Zbog toga treba da nas je sve sramota.

  25. S

    Nekada, dok nismo svi bili ovako obrazovani, sveznajući i bahati, znalo se u selu ko je pop, doktor i učitelj. Nekada su „prosti“ ljudi shvatali značaj obrazovanja. I više uopšte neću da komentarišem. Vredja mi inteligenciju kad mi neko kaže da me poštuje, pa je baš zato napisao onakav tendenciozni tekst. Ali, ja sam još samo jedna u nizu glupih učiteljica, pa valjda zato i nisam shvatila da je to pljuvanje sistema, a ne prosvetnih radnika.

  26. Ovo je prava razmena misljenja, bravo devojke!
    Mislim na M&M.
    Znam da ovo nece promeniti misljenje jedne o drugoj, ali ste oplele svaka po svom stavu i terate narod na razmisljanje.
    Ova pisanija niko ne treba da prihvata licno, to ja mislim, koliko kapiram radi se o svima nama, drustvu, sistemu, skolstvu a ne pojedincu. Oni su navedeni kao primeri, dobrih, kojih je nazalost malo i losih kojih ima za tomove.
    Isto mislim da su sve ovo politicke igre kao i uvek a mi posmatraci.
    Tako da…nemam stav, iskreno.

  27. – Ako bismo pristali na zahteve sindikata prosvetnih radnika da im se plate povećaju za 24 odsto, evro bi u Srbiji bio 300 dinara i inflacija bi bila 300 odsto! Mogu ja da pristanem na to i da se trijumfalno kao heroj pojavim na belom konju, ali takva odluka bi značila propast države! Kao premijer to ni po koju cenu neću da dozvolim – rekao je Cvetković.

    E, tako. Prosvetari urušavaju državu. Nek propadne, nije šteta.

    Zatvaranje fabrika, privatizacija i visokodržavne kradje je nisu urušile.

    Državu može da uruši samo njen gradjanin koji hoće da živi. Gle čuda!

    Malo o platama “moj do mojega“.

  28. Ako se sećate prethodnih godina, ovdašnja vlast je obično davala pare svima onima koji su zbog nečega štrajkovali, i veoma je verovatno da se takva situacija uglavnom neće skoro dešavati.

    Pročitajte ovaj tekst:
    http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Cvetkovic-Necemo-ciniti-ustupke-strajkacima.sr.html

    Radi se o tome da je država donela Zakon o fiskalnoj odgovornosti (zbog EU), i u osnovi mi smo država koja je pred bankrotom, pa je bilo kakvo veće davanje para (ne radi se ovde o prosvetarima) za plate (fiskalna potrošnja) praktično pretnja brzom bankrotu države (toliko su nas lepo vodili ovih godina). Biće veoma poučno pratiti kako će se vlast izboriti sa ovakvim tipovima zahteva za povećanje plata do izbora i kako će to pokušati na istim izborima da anulira…

    Sa druge strane, vlast je prihvatila zahteve za premije i finansiranje socijalnog programa – finasiranje otpuštanja (što su takođe tražili prosvetni sidnikati), ali ne i rast plata.

    Problem je u tome što se ova situacija sa školstvom može rešiti samo na dug rok, koji počinje besplatnom/jednostavnom smenom svih ministara iz oblasti edukacije/školstva, obzirom da je plejada tih nesposobljakovića u poslednjih 20-30 godina ruinirala i ono malo dobrog što smo imali u školskom sistemu.

    Bilo bi lepo kada bi ministri iz oblasti edukacije krenuli primerom dr. Tomice i lepo sami dali odmah ostavke, to bi bio lep znak pažnje vlasti – za početak. Onda imamo problem da li će opet izabrati nekog istog, ili nekoga ko stvarno može da iznese ekstremno nam potrebe (teške) reforme školstva.

  29. Varagiću, ja sam ovo juče pročitala, mislim da sam pročitala sve što je objavljeno o ovome.

    U vezi svega, svi znamo da imamo sistemski problem, ne u vezi prosvete nego SVEGA.

    Po pravilu, probleme bi trebalo da rešavaju oni koji su ih napravili, ali da su mislili, prvo mislili, nije to pitnje sposobnosti, onaj ko misli – smisli, mnogih problema ne bi bilo.

    Kad oni neće, treba ih naetrati, ako ni to ne može, kako rekoh, na njivu svako ko nije za veće stvari.

    Ovaj štrajk više pokazuje šta smo, ko smo i gde smo nego što treba da pokaže loše stanje samo u prosveti.

    Svaka reforma je i teška i spora ali, bože moj, jednom mora. Ili da vratimo na ono kako je bilo kad je kako-tako funkcionisalo.

  30. S

    Eto i tu nelogičnosti – umesto da amandmanom, uredbom ili čime god donesu odluku da u penzije odu svi koji imaju jedan uslov za to, oni su u jednom momentu ispalćivali po 6-7000 evra ljudima koji bi ionako za mesec, dva otišli u penziju. Sada njih štiti zakon, mladi idu na biro kao tehnološki viškovi, a socijalni program nije zaživeo jer, gle čuda, nema para.
    Slažem se da je država pred bankrotom, ali kako to da se njihove plate i x dodatnih primanja nikada ne dovode u pitanje?! Oni ne remete budžet? E zato me i nervira sve ovo. I sad ću stvarno da :sick:

  31. Naravno. nemam ja ništa protiv tih astronomskih plata u odnosu na ostale ali kad su zaslužene. Neka mi neko kaže čime direktor JŽ zaslužuje onoliku platu, firma propala, nema ulaganja, vozovi po statistikama idu pola sata duže nego kad su krenuli prvi put, tamo pre Drugog sv. rata, sramota, bre.

    I sad će zbog prosvetara inflacija biti uvećana za 300%. Neka bude. Oni će uvek imati za blindirane automobile, avione, i ostale zajebancije koje proglašavaju državnom tajnom.

    Niko od njih na vlasti i ovih direktora po partijskoj zasluzi nije zaslužio tolike plate. Niko!

    direktor Agencije za privatizaciju imao 344.149
    Agencije za osiguranje depozita 322.590
    Agencije za privredne registre 280.100
    Fonda za razvoj Srbije 220.000 dinara
    Direktor Jata je pre skoro dve godine imao platu 379.160 dinara
    EPS-a 345.770
    Srbijagasa 312.918
    guverner NB preko pola miliona…

  32. p

    Samo da se zahvalim na ovako konstruktivnoj diskusiji koja razmrdava sve misaone i emocionalne procese u mom organizmu. Moraću da neke od svojih kolega koji su zaboravili principe zbog kojih su počeli da rade u prosveti (a to bi po mom skromnom mišljenju trebalo da je prosvećenje i obrazovanje novih generacija) podsetim i toplo preporučim da pročitaju ovaj tekst.

    A o poštovanju naše profesije i brojnim načinima na koje je ono sistematski urušavano, i problemima sa kojima mi kao profesori moramo da živimo svaki dan ne vredi kukati, nego raditi na promenama. Kolege koje rade na pravi način i punog srca pohvaljujem i želim im da ne skrenu sa pravoga puta, a one druge da probaju da se pozitivno promene.

    Mi ipak nismo neprijatelji Vašoj i našoj deci, ali ako neko to dovoljno puta ponovi, možda to neke naredne (i sadašnje) generacije tu konstataciju i prihvate. Kao što su nas učili da su četnici neprijatelji, a partizani prijatelji… Svaki novčić ima dve strane, samo zavisi sa koje strane ga gledate…

  33. Profesore, svaki novčić ima dve strane, kao što vidimo uvek može da se namesti da pada na onu stranu koja je potrebna, više ne znamo šta je pismo a šta glava i ko je dobio ovim konstantnim urušavanjem

  34. Zašto se ne primeni prost sistem: šta naše društvo dobija za te dodatne pare koje prosveta traži?

    Ne sećam se da su se prosvetari _ikada_ skupili, pa uradili:

    (1) analizu stanja u prosveti, po svim nivoima – od funkcionalne i organizacione (ko šta radi, ko bi šta trebalo da radi) pa do kvalitativne (šta učimo decu i da li je to ono pravo?)
    (2) predložili novo stanje, koje bi vodilo većem kvalitetu nastave i boljem znanju naše dece
    (3) predložili kompletan plan prelaska iz stanja (1) u stanje (2)

    Verujem da bi čak bi i korumpirana i nesposobna država kao naša prihvatila da joj neko servira dobro rešenje za očigledan problem koji postoji, pa čak i našla dodatne pare (možda ne 24%, ali nekakve pare sigurno)

    Finansirati dodatnim budžetskim parama očigledno loše stanje (čast izuzecima) je prosto van pameti.

  35. Vesiću, da vam prvo uzvratim kontrapitanjem, a propos mog zadnjeg komentara i vašeg prostog sistema, šta naše društvo ima od svih onih koji sede samo da bi sedeli ili samo zbog toga što su nečiji.

    Što se tiče 1 i 2, prelaska iz 1 u 2, sistemskih promena, prvo, valjda znate da prosveta funkcioniše onako kako odluče oni koji ni jedan jedini dan nisu radili u praksi, teoretičari, da su učitelji, nastavnici i profesori samo puki izvršioci njihovih suludih ideja koje niko ništa ne pita.

    Ako mislite da nastavno osoblje nema plan i ne traži da se izvrše sistemske reforme u prosveti – niste u pravu. Traže, predlažu, podmeću pod nos. To se ili nekome ne isplati ili je za sve one “koji kose“ preveliki zalogaj a ne bi da ustupaju mesto onima koji “vodu nose“, red mora da se zna, red iznad svega.

    Što se tiče zahteva prosvetara, oni ovim štrajkom traže i promene samo što to ne možete da pročitate ili čujete u vestima jer su vesti dobro filtrirane, služe vlasti i režimu i ovako će samo prosvetari biti još više anatemisani, urućiće državu.

    Ne zaboravite da ljudima na vlasti nisu važni ni ljudi ni deca. Direktori škola nisu oni koji zaslužuju da vode škole, brinu o njima i bore se za njih već partijski poslušnici. Direktorska mesta u školama se dele po istom principu kao i direktorska mesta u javnim preduzećima. Sve dok bude tako teško da će biti pomaka.

    I raspitajte se malo šta su sve tražili prosvetari, kakve promene. Niko sa njima neće da razgovara. Prosveta ima svog ministra, on najbolje zna šta i kako.

    Ova vlast neće prihvatiti ni predloge ni rešenja, kao što nije.

    Inače, zahtev za povećanjem plata, od početka školske godine, od kada prosvetari “prete“ da će stušiti u štrajk zbog nenormalnog stanja u prosveti, je na 12. mestu na spisku zahteva.

    Medijski je izbio u prvi plan.

    Mnogi se ne sekiraju kakvo je stanje u školama, važno je samo da “komšiji crkne krava“ to jest, da alavi prosvetari ne dobiju ono što ne dobiju i svi ostali. Takav smo narod. Uvek prečicom i uvek površno. I još uvek verujemo “televiziji“ i vlasti. Ovakvima kakvi jesu. Ja se uglavnom prekrstim.

  36. Kao uredan đak, sve sam lepo pročitao pre nego što li sam komentarisao.

    Drago mi je da je povećanje plata tek 12. stavka – gde su ostalih 11? Tj. ako je ovaj post već tome bio posvećen, i ako je svuda medijska blokada, ima li sajta (sindikata prosvete? Pogledao na http://www.unijasprs.org.rs/ i nisam uspeo da se snađem) ili barem ovde na ovom ličnom blogu gde se mogu pročitati svi ti zahtevi? Zašto ja „da se raspitam“? Zar samim prosvetnim radnicima nije u interesu da se zna šta su najvažniji razlozi?

    Što se kontrapitanja tiče: kakav kvalitet nosi to pitanje za ovu diskusiju? Jeste, postoje gomiletine i gomiletine besposlenih po svim ćoškovima ove administracije, ali kakve to konkretne veze ima sa štrajkom i zahtevima prosvetara?

    Ako pak nastavno osoblje ima ideje kako da sredi stvar kod kuće – zašto ne pokrene medijsku kampanju? Pa sada se, barem po elektronskim medijima, to lako izvodi – neka pokažu šta znaju, neka se bore da to dođe do „onih“ na sve moguće načine. To je svakako prvi korak – ja nisam znao ni da takav plan postoji.

  37. Mahlat, jel’ imaš spisak zahteva da napišeš, previše je dobro filtrirano pa ne može da se nađe… a negde bi moralo da piše, što da ne ovde?

  38. Vesiću, ostalih 11 su ispred 12. 🙂

    Vi da se raspitate zato što vi zagovarate tezu u prethodnom komentaru – ok, mi vama plate a šta vi nama, a što se tiče kontrapitanja ono je samo zbog toga što nisu prosvetari jedini problem i što ne urušavaju državu, mislih da sam objasnila.

    Što se medijske kampanje tiče, online kampanje, ne znam šta da kažem, stvarno, to neko treba da povede, nije to na meni, ja sam iznela svoj stav i sve ubuduće mogu da podržim ili ne podržim, zavisi. Nemate pojma koliko su oni uplašeni, šta im rade i ovo je mnogo. A nekako mislim da nemaju podršku, prvenstveno roditelja, niko neće da se bakće, mislim stvarno je složeno da ovde sad širim priču.

    Neko je ovih dana pomenuo da “postoje prosvetari i prosvetar’i’. Apsolutno se slažem. Ovi drugi “prosvetari“ su oni zbog kojih ovi prvi nemaju podršku da se obrazovanje vrati u normalne okvire.
    Poslušajte ovo.

    Walker, nemam ali potrudiću se da ga dobijem i okačim.

  39. s

    „Napisala sam komentar – U redu, stvarno preteruju, odmah počnite sa gradnjom ta četiri mosta. Nisu ga pustili.“

    😆 U politici?!?! Pa tamo puštaju samo nekoliko komentara koji baš baš njima ide u na ruku, nikakva kritika ne dolazi u obzir.

    Što se tiče štrajka, neka traže šta hoće, ali u školi moga deteta imaju srkaćenu nastavu i ustvari ne rade ništa, onda ispadne bolje da ni ne idu. Valjda će ovo regulisati nekako pa da nastavimo dalje da „učimo“…

  40. Sugarkane59, ima tamo sličnih komentara ali podugačkih pa su ih pustili, moj valjda nisu jer je kratak, samo mostovi upadau u oči.

    Časovi od pola sata,,, mislim da u ovoj situaciji, trenutno, nemaju nekog efekta, ako ubede prosvetare da svi štrajkuju tako pa se otegne onda možda. Kad sve naviknu.

  41. Meni se cini da o kojoj se god drzavi radi, prosvjetni radnici su degradirani. U Hrvatskoj su to najmanje placeni kadar sa VSS, sto nije u redu. Ipak ti ljudi odgajaju nasu djecu,a to je jako zahtjevan posao. Super tekst, nazalost nece ga procitati oni koji tribaju. Na Balkanu samo politicari dobro zaradjju. Lipi pozdravi iz Splita!

  42. Tereza, i meni se čini, dok nas uvedu u Evropu već ćemo postati oni koji stvarno moraju da se vode.

    Većinu stvari nepročitaju oni kojima je namenjeno, čak i ako pročitaju misle da se ne odnosi na njih.

    Hvala na pozdravima, uzvraćam mom drugom domu.

  43. M

    Moja razredna je jedna od najdivnijih osoba koje sam upoznala.Svakodnevno pokušava da nam stavi do znanja da je uvek tu za nas,ali,ni to nam izgleda nije dovoljno.Prevrtanje očima kad ona prođe ili kaže nešto,brecanje i slične stvari iz dana u dan postaju sve gore.A ona se ne menja prema istim tim osobama koje to rade,iako je svesna svega.Ne pravda časove bez opravdanja,što je i potpuno normalna stvar,a to njima smeta…’Zakasnili smo samo 10 minuta!’ A mi ostali,mi smo budale što dolazimo na vreme.Pa ne,to više nije kul.Ista osoba koja pokušava da im pomogne da postanu mladi,odgovorni ljudi,je njima kao najveći neprijatelj.Ne odgovara ona,kao takva,a ni profesori koji urlaju,koji daju jedinice bez razloga…
    Poenta svega je da nisu samo profesori krivi.Osvrnite se malo i na svoju decu.

  44. z

    Stvar je jednostavna, svakih par godina svaki Srbin od 18 pa navise ima pravo da izadje i zaokruzi nekog boljeg,moralnijeg,sposobnijeg i sve se menja za tili cas.Riba smrdi… svima nam je poznato.
    I sta velite nema koga! A sta je sa vama, dragi gospodine/gospodjo? Da, da na vas mislim!
    Sta kazete, vi niste za to! Zalim, onda cete morati jos malo pricekati dok skeledzija ne dodje.

  45. Mooshema me je podsetila na profesora fizike sa MIT-a čija predavanja gledam kad stignem. Da sam imao takvog profesora fizike u osnovnoj, danas bih sigurno znao bar osnove. Ne, nije me sramota da priznam da ne znam Njutnove zakone (zapamtio sam da postoji tako nešto) i ostalo što se tamo uči. Nastavnik je bio pred penzijom i nije se previše cimao da nam predaje niti da nas uči. Inače čoveka sam poznavao i van školske ustanove i samo mogu da ga hvalim kakav je bio kao osoba.

    Geografiju, istoriju, biologiju i matematiku sam obožavao, al džaba kad sam sve to učio po sistemu „bubaj da uradiš kontrolni/pismeni/odgovaraš“. Nisam imao nikog da mi kaže da „nije sve tako crno-belo kao što piše u knjizi.“ Postojale su sekcije na kojima smo prepisivali zadatke sa prethodnih takmičenja i to je bilo to.

    Podržavam one prosvetare koji žele da se sistem obrazovanja menja iz korena. Ostalim bih dao godinu dana da se pokažu kao predavači. Ako ne uspeju, otkaz, ima dosta onih koji čekaju u redu za posao. I tako u krug dok se ne opamete. 🙂

  46. P

    Ovakva je razrednica moje sestre sto se tice telefoniranja roditelja ali nije tako angazirana kao vas muz, svaka cast!

  47. M

    Nista nije samo crno- bijelo pa nisu ni profesori. Iako moram priznat da sam imala vise losih nego dobrih iskustava…

Ostavite komentar