Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju
Svima onima koji su se izdigli iznad prosečnih Srba, prosečnog življenja u Srbiji, koji nemaju rešenje ni za jednu situaciju i koji bi se upiškili u gaće da moraju za bilo šta da preuzmu odgovornost, ali koji itekako dobro znaju da su drugi šta god da rade, kažu, preduzmu, zavrte – obična bagra koja želi time da se okoristi:
Dobro razmislite šta ste učinili za sebe, one oko sebe i za one koji žive van tog vašeg malog dvorišta zaraslog korovom.
Kad pljunete i mislite da ste pljunuli u dalj, da će se svi udaviti u toj vašoj pljuvački, pogledajte se u ogledalu i videćete kako vam ta pljuvačka u stvari curi niz bradu.
Sad da vam kažem da treba da se stidite samih sebe i svojih malih života i poganih reči – ne bi vredelo, ne razumete. Kao što ne razumete kako su ono dvoje jadnih staraca, neukih, prostih, neosvešćenih, mogli da rode vas tako genijalne.
Dovoljno je što sam vam rekla da vidim kako ste od svega toga po čemu pljujete samo balavi.
Ovo se, naravno, kao i o svemu o čemu pišem ne odnosi na sve, samo na pojedine.
Kad god napišem nešto slično, grupa u kojoj Internet živim se promenila.
Ove reči mogu da povučem samo onda kad budem primetila da se neko koga sam otkačila nekome osmehnuo, preveo neku baku preko ulice, rekao – danas sam uradio to i to i osećam se dobro, ili obrisao konačno te bale. Čisto sumnjam.
Za neka buduća pljuvanja – raspitajte se, informišite, argumentujte. To će onda biti kritika, prihvatljivo u normalnom svetu.
E jebiga!
Ajd sad ti znaj na koga si ti mislila, a na koga nisi!?
😀 poenta je da oni koji pljuju jer nisu čuli za drugi sport malo razmisle, čisto sumnjam, ali nisam mogla da odolim.
Žao mi je što je blogosfera postala jedna obična pljuvaonica. Svi pljuju i hejtuju. Svi su pametni i svi sve znaju a niko ništa ne preduzima da učini nešto što će bilo šta promeniti na bolje. O sujeti neći ni da govorim. Razočaran sam blogerskom sujetom. Čim neko iznese drugačije mišljenje od mišljenja autora bloga na koji se i ostavlja komentar odmah se komentator anatemiše, banuje i etiketira raznim atributima.
Do skoro sam bio ponosan što sam bloger jer sam mislio da su to urbani, razumni, obrazovani, moderni ljudi (žene) koji imaju drugačije poglede na svet. Na žalost, ipak nije tako. Srbija je Srbija bilo u virtuali bilo na javi. Nekultura je nekultura. Primitivizam je primitivizam. Neobrazovanje je neobrazovanje. Sujeta je sujeta. Profesija bloger (da je nazovemo tim imenom) je pala na svoje najniže grane, ali ipak ima još onih koji su drugačiji, koji nisu kao većina, koji se trude, koji znaju, koji se bore… Zbog tog malog broja blogera sam i ponosan što sam i sam bloger. Ali da li manjina može pobediti ogromnu većinu? I blogosfera je virtuelno demokratsko društo, većina pobeđuje. Na žalost.
Mahlat, vidi…
Baš me briga
Ja radim šta god da radim; ko treba da zna, zna.
Ko razume – shvatiće.
Kome se ne sviđa:
1. ne mora da gleda,
2. može da pljune, ako ga volja, između nas je monitor, njemu će se zalepiti
3. neka dođe uživo da mi kažu, ja znam šta je crta, nije frka.
A ko ne razume ono što nije direktno rečeno, BOLDOM, to je njegova lična nevolja, kakve veze ima sa mnom. Ni ja ne razumem mnoge stvari, mo’š misliti.
E, da:
.
Exxx, i mene su „znalci“ banovali – nema veze.
Bar znamo ko je s koje strane, a ja pamtim i po 30+ godina, i čekam.
I dočekam
Exxx, nije se ovo odnosilo na blogere nego na ljude, kojim god poslom da se bave i bez obzira da li bloguju ili ne, ali dobro 🙂
U vezi komentarisanja, ja sam sto puta rekla mnogima koji su me optuživali za to da skupljam samo istomišljenike da to nije tačno, volim da čujem mišljenje, ne mora uopšte da se slaže sa mojim, ne bi bilo normalno da svi mislimo isto, ali kad mi neko uz to što mi napiše da ne mislim kako treba, nemam pojma, glupa sam, prikači i ostale „epitete“, e onda baš i nisam tolerantna.
Na mom blogu ima mnogo komentara čiji autori se ni u čemu ne slažu sa mnom, banovano je samo dvoje zbog vređanja. To što se ne slažu sa mnom im ne daje za pravo da me nazivaju svakakvim imenima.
U vezi svega toga, ja sam u ovom postu mogla vrlo jasno da prozovem ljude po imenu i prezimenu, a nisam, nekako mi je važnija sama pojava od toga da kažem – e, znate, ovaj pljuje to i to, bez pokrića.
Ja samo uočavam pojave.
I da, postoji nešto što se zove čast, možeš ga vezati za bilo koju profesiju pa i za blogere, postoje oni kojima je cilj da nešto kažu i onima kojima je cilj da se penju na nekoj lestvici, sve je isto kao i offline. Offline se preliva u online, to je tako normalno.
Toliko potrošene energije umesto da se rade konkretne stvari.
Pljuje se po največim vrednostima.To je čin kulture ljudskog bića. Navika bez svesti o posledicama. Ili može biti i namera. A posledice su evidentne za onog ko hoće da ih vidi u suprotnom sve je beznadežno.
Kada god čitam komentare uvek se pitam da li su odgovori autora posta jedan vid pravdanja ili priznanja. Da li sam u pravu kada zaključujem da je autoru posta stalo do mišljenja drugih, sa časnim izuzecima, a ne da prepusti da svako formira svoj stav i o postu i o komentaru.
Nisam baš razumela, ali stalo mi je do mišljanja drugih, naravno, moji stavovi nisu tvrdoglavno nepromenljivi. Da mi nije stalo onda bih pisala svoj dnevnik, ono – Dragi dnevniče, ispraznila se i gotovo.
Iz komentara se vidi koliko je post bio razuman. To bi po meni trebalo da bude dovoljno da se donesu odgovarajuči zaključci.
Ne osporavam pravo na objašnjenje ili polemiku. To se podrazumeva, ali ne i kada se konstatuju činjenice.
Inače Vaš blog je jedan od najkvalitetnijih i sveobuhvatan blog koji ja posečujem, Drago mi je što mi je exxx skrenuo pažnju i uputio na Vas.
Mahlat
„Toliko potrošene energije umesto da se rade konkretne stvari.“
Blogovanje i jeste konkretno delovanje. Utiče se na svest. A problem svega počiva u svesti. Svest je ono što treba promeniti kod većine. Tvoj blog i tvoje delovanje je i te kako imalo uticaj na svest. A to je mnogo više nego pokretanje bilo kakvih akcija, peticija… S obzirom da sam u blogovanju više od 3 godine, dobro znam šta govorim. Meni je čast što smo se i lično upoznali ali to ne znači da ću se uvek složiti sa iznetim. Ne ostavljam često komentare na tvom blogu ali to ne znači da te ne čitam i ne pratim…
Zubarice
ja nisam navikao da me bilo ko podržava tako da mi je to banovanje i prozivanje zapravo nešto normalno. Prvu podršku i razumevanje dobio sam baš od blogera(ka) i to mi mnogo znači. Te osobe su našle svoje posebno mesto u mojoj duši i zauvek će tu ostati jer sam zahvaljajući njima posato ono čime se ponosim: eXperiment… Čitamo se i normalno razumemo 😉
Iako nisam dugo na blogu, verujem da ipak postoji nešto što u nama stvara određenu dozu „besa“ ili bar malo, malo neke „mržnje“ kada se u komentaru na ono što si napisao u blogu nađe oponentska varijanta. Ipak mi imamo u sebi onu „Gapo bas muri“ (Tako je care) zbog čega je propalo Otomansko carstvo. Nismo mi pristalice one latinske „Contrario indoctrinare“ koja je Papu održala 15 vekova (uvek je imao čoveka pored sebe koji je bio zadužen da na svaku zamisao njega ili njegovih najbližih saradnika reaguje KONTRA tezom i time sve pomalo „protrese“, da se zaustave, da ne srljaju)!
I ja ću reći da mi ne smeta „pljuvanje“ po mom tekstu iz bloga, ali kada ga čitam uvek pomislim:“Ma šta ti tu meni kenjaš! Ti kao znaš šta je to…. ili šta je bolje… ili da nije tako…“.
Prvi (i najveći) smrtni greh je GORDOST. Ko nju pobedi, taj je pred prosvetljenjem.
Ni najveći isposnici u nekim manastirima, ili oni monasi koji su osamljeni negde (na primer po Svetoj Gori) mi nisu rekli da su uspeli da je pobede. A gde smo tek mi?!
Pljuvanje je omiljeni sport Srba rekli bi neki. Ma ne to je omiljeni sport savremenog coveka. Sujeta i zavist su cudo. Obrazovanje nema veze sa tim. Razum da, ali on zahteva visi stepen razvoja na kome se nalazi mali broj ljudi. Ja spadam u vecinu, da ne bude zabune 🙂
Iako pljuvanje iritira, vi kao blogeri ste primetili a i moze se kvantitativno pokazati da pljuvanje donosi mnogo vecu popularnost, vecu posetu, veci broj komentara. Negativa, tuga, nezadovoljstvo je ono sto okuplja ljude i drzi ih na okupu u jednoj Blog zajedinici. Zamislite da smo svi zadovoljni i srecni, sobom, stanjem u drzavi da li bi neko od vas pisao, da li bi dosao da prokomentarise takav tekst? Mozda, samo jednom. A zamislite sada da se na ovom Blogu pojavi neko ko se prepoznao kao pljuvac i napise jedan jako ostar komentar. Koliko puta bi ste se onda vratili da diskutujete?
Demokratija na delu ima i pozitivnih, ali i negativnih strana! Bilo u blogosferi, bilo u životu van toga, postoje ljudi koji misle da imaju šta da kažu i onda kada to nemaju, ljudi koji i kad imaju šta da kažu ne znaju da to drugačije urade, nego kroz pljuvanje, kao i ljudi koji ne umeju da prihvate kritiku, makr i pozitivnu, koji su zatvoreni, tvrdoglavi, ne prihvataju različitost mišljenja, i ne slaganje sa svojim!
Blogovi i net su nam samo omogućili da lakše uvidimo njihovu sveprisutnost!
A to je kobila..:mrgreen:
Draga Mahlat,
nadam se da nećeš zameriti, ali ovo je samo zagrebana tema! Meni je ponašanje pljuvača/hejtera blago rečeno fascinantno, a naročito mi je krivo što se zbog njih konstruktivna i duhovita kritika izjednačava sa hejtom.
Razumem da neko ne prati ono što mu se ne dopada, razumem i da ismeje/kritikuje, ali da u bukvalno svemu vidi negativnosti i mane, e to ne mogu! Često se pitam šta je zapravo pokretač tih ljudi, imaju li u sebi nadu i volju, ili samo destruktivni nagon.
Poslednji primer je Soulfood spot – kroz simpatični spotić od nekoliko minuta mnogi su videli razloge svega lošeg što nam se dešava.
Doduše, ima pljuvanja i pljuvanja… onog sa smislom, argumentovanog, onog koje bi pljunutog trebalo da natera da se makar malo zamisli nakon što lepe reči nisu upalile… baš kao i onog drugog, mudroproseravanja, pljuvanja radi pljuvanja, apriori antiprotivnosti svemu i svakome, koje više služi skretanju pažnje na sebe, nego što zaista nudi rešenje…
Ipak, govoreći iz ugla novinara, neću ići toliko daleko da kažem kako lepe vesti i nisu vesti, ali su, iz mog iskustva, te lepe vesti obično nešto što bi trebalo da se podrazumeva – nešto što je nečiji posao i za šta je taj neko često itekako dobro plaćen (novcem poreskih obveznika, prim. aut.).
A onda je skretanje pažnje na ono negativno, često tumačeno kao najobičnija pljuvačina. Nažalost, često i jeste… sem kad nije kampanja, što je isto to samo mnogo perfidnije i, po potrebi, dugotrajnije i dalekosežnije…
Da ne tupim baš previše, dodaću samo onu staru mudrost koja nije moja – „Čovek je stil“, bilo da je pljunuo ili pohvalio, bitniji je način na koji je to uradio… i to ponešto govori i o njemu, a ne samo o „meti“ njegovih reči i (ne)dela…
Sonja Martić, hejt je za neke jedini način da izađu iz Internet anonimnosti, to je odgovor, i naravno, od toga se „ne vidi“ dobra kritika. Nažalost.
Ukratko druge vidimo, sebe ne vidimo, sebe čak i ne gledamo (pri tom ne mislim na nameštanje frizure i šminke pred ogledalom)…Kad se čovek stvarno zagleda u sebe i krene putem popravljanja, prosto nema vremena za one preko puta, toliko je tu posla:)