Odo’ u penziju!

Već sam  pisala da je priroda bila škrta i nepravedna prema muškarcima. Prvo, muškracima su trebale da rastu grudi umesto nama jer je njima mnogo više do njih stalo. Nama, ženama, samo prave probleme, ceo život udaramo ćuške jadnim muškarcima – oči su mi gore, gde si zinuo, je l’ tebi stalo do mene ili mojih sisa… Ako vas ovo zadnje zbunjuje, da znate da žena lako može da se raziđe sa rođenim sisama i da bude strašno na njih ljubomorna, većina žena bi htela da ih muškarci vole k’o čoveka, a ne ko hodajući držač za sise.

Drugo, mi se rađamo sa himenom s kojim je, opet, trebalo da se rode muškarci jer je njima mnogo više stalo do himena nego nama. Što se tog himena tiče on ima status slepog creva – može sa njim da se živi a ne mora (možeš da ga imaš i ne moraš da ga imaš),  a ima ulogu merača vrednosti žene u zatucanim sredinama. Do pre dvadesetak godina gubitkom himena žena je gubila na kvalitetu i dobijala osobine običnog putničkog voza i to onog koji staje uz svaku belu kuću – Nju nije samo onaj ko je žurio na voz. Himen ima vrednost očiju : Čuvaj ga k’o oči u glavi, slepu će te neko i hteti a načetu neće niko!

Ostaje enigma kako široke narodne mase znaju da je neko žensko biće ostalo bez himena kad je poznato da isto može da se utvrdi samo intimnim kontaktom. Jedna od teorija je da istog trenutka po gubitku himena ženi počne da  viri muški polni organ iz očiju (q… joj iz očiju viri) . To do staračkih godina ne ume da sakrije koliko god spuštala pogled i gledala u stranu.

Do pred kraj dvadesetog veka muškarcima je posedovati himen bilo kao skupljanje skalpova s malom razlikom što himen nisu mogli da obese o pojas k’o indijanci skalpove a to im je dozvoljavalo da pričaju lovačke priče. A ni na rever nisu mogli da ga zakače. Zadnjih godina dvadesetog veka muškarci su se emancipovali i pravili su se da im himen uopšte nije važan. Al’ broj obrtaja jeste – a koliko si ih imala do sad. Na njihovu žalost emancipovale su se i žene i naučile da uvek odgovaraju – dvojicu (prvog i aktuelnog).

Većina organa i delova tela imaju ženski ili srednji rod: to srce, ta ruka, ta noga, ta glava, to crevo… himen spada u one malobrojne koji imaju muški rod, već apsolvirasmo – najvažniji deo ženskog tela je TAJ himen.

Kako rekoh ONI je trebalo da se rađaju sa NJIM, ionako im ga damo kad tad.

Ako se gubitak himena nije desio slučajno (kuku meni, šta uradih) obično gubitku prethode višemesečne psihičke pripreme uz moralnu podršku žena koje su ga već izgubile, kojima viri ono iz očiju i koje zdušno rade na tome da himenonosilica već jednom progleda i vidi od čega se živi što s himenom ne može nikako. S onim u očima može.

I danas postoje majke koje svojim ćerkama govore – Pazi šta radiš, nemoj da praviš gluposti pre braka pa da se zajebeš ko ja, kad god se posvađamo on mi TO nabije na nos.

Ali danas postoji mnogo više majki koje govore – Nemoj da uđeš nevina u brak pa da se zajebeš k’o ja…

Nekad je, u vreme MirJam himen je bio sastavni deo miraza. Devojka je miraz spremala vezući sitan vezak dok joj oči ne ispadnu, sa majkom i babama, dok su otac i braća čuvali himen na braniku kućnog braga s puškama tandžarama.

E, da nije reprize ove serije ’’Ranjeni orao’’ ne bi se ni baktala s ovim himenom…

U dve epizode sam gledala kako jedan kukumavči ko ranjena mečka da mu ona da dokaz ljubavi a ona, jadna u frci jer je već taj dokaz dala nekom drugom i nema s čim ovom da dokaže ljubav.

I sad nešto mislim ja sam taj dokaz dala ihi-hi otkad. Da l’ taj dokaz onaj kome sam ga dala čuva, da l’ ga izgubio, šta s njim radi, je l’ on to uopšte sačuvao živo me interesuje. A pade mi na pamet, pošto ga odavno ne volim, trebalo bi da ga nađem i taj dokaz uzmem i dam ga onome koga volim. Kako ovom sad da dokažem ljubav kad nemam himen? Šta ako njemu padne na pamet da me vrati pošto sam oštećena?

Ova serija može ozbiljno da uzdrma teško uspostavljenu seksualnu ravnopravnost i opet u modu da uvede nevinost što može da dovede do toga da krvi bude do kolena.

Ako se to desi ja odoh u penziju. Seksualnu. Jes’ da mogu jos neku godinu al’ izboksovacu beneficiran staž. Tražiću da mi se svaki muškarac računa duplo. A sise ću da stavim na aukciju.

Onda ću da sednem pored prozora dok napolju sve behara, da heklam i slušam neku sevdalinku.

Ne bih uopšte imala živaca da još jednom prolazim one priče kad si, što si, s kim si, koliko, kako je bilo, da l’ se kaješ, što me nisi sačekala, ma idi, bre! Taman sam se opustila!

Bivša himenonosilica.

(I da ga ima ne bi ga više nikome dala, čuvala bi ga dok ne atrofira i postane neupotrebljiv. Iz inata)

Prilog