Aj dont spik ingliš

Pročitah sad kod Zmaja nešto na engleskom. U stvari nisam pročitala ništa sem prva dva reda i to onako kako je napisano. Niša nisam razumela, da je neko čitao po nešto bih i ukapirala. Eto kakav mi je engleski. Vidim posle po komentarima da treba da se smejem al’ kako kad ne znam čemu.

I ja, prevodilac jednog jezika na kome me svi razumeju za razliku od onoga kad govorim maternji kad nikome ništa nije jasno ostadoh uskraćena da dam bilo kakav komentar pa sam tražila kafu. Da je pijem na srpskom.

Da učim engleski, matora sam jebo te, ne mogu. I što da učim kad umem da pevam na engleskom šta ’oćeš. Sad, jes’ da ne znam da l’ treba da se ponašam dok pevam kao Stoja dok peva kako je on naš’o stariju ili euforično k’o ona Dara što priča sa zidovima al’ pevam. Možda zvučim k’o Karleuša kad peva na srpskom pa me niko ne razume, pojma nemam. Otprilike nabadam kako da se ponašam da ne ispadnem kompletan kreten.

I hetela sam da zamolim ako ikako može da uz engleski ide i prevod.

Jer, kao što rekoh moj je nikakav. Znam taman toliko da se ne izgubim ako se nadjem medju Englezima.

’Oću reći znam:

fak ju što u mom prevodu znači, odjebi, ne prilazi, ič mi se ne sviđaš i

aj lav ju – prevedeno – mož’ me vodiš ’de ’oćeš.

Ako bi me neko pitao Ver ar ju going rekla bih – Ajm going in bed. Uvek. Pa vi vidite kako bih se provela.

Kako mi je promaklo da naučim engleski a znam gde djavo sere, ne znam.