Oni ne mogu da dobiju posao. Dok ga bezuspešno traže prihvataju bilo kakve poslove, volontiraju, sve u nadi da će sutra njihovo iskustvo upisano u CV fascinirati nekog poslodavca. No, ne lezi vraže, poslodavce baš briga za ljude sa znanjem i iskustvom, poslodavci će zaposliti nekoga ko nema ni znanja ni iskustva, navodno uložiće u njegovu obuku, besplatno će mu prodati znanje a sve zbog toga što će takvu osobu mnogo manje platiti nego onu koja zna znanje (mojoj ćerki je par puta obrazloženo zašto nije podobna za posao za koji je konkurisala sa - imate više škole i znanja nego što je nama potrebno a za radno mesto za koje se baš to traži).

Ali sad sedim, žalim vam se i razmišljam kako suptilno da je pitam može li ikako do sledećeg letovanja da se uda.Pa njega, bre, zajebavaj!

Nekada davno, beli su se vozili u prednjem delu autobusa, obojeni u zadnjem. Nekada davno, Jevreji i psi nisu mogli da uđu u restorane i prodavnice. Nekada davno, živeli su ljudi koji su raspirivali mržnju među ljudima da bi mogli njima da vladaju.

Mene preskočiše i ja tako svhatih da učešće u diskusiji neću imati čim mi na početku nisu dali priliku da kažem ko sam i zbog čega sam tu. Osetila sam se kao statista u kukuruzu. Neko iz mase. I pošizela!Ko me zove kao učesnika ima da me tretira kao učesnika.Ko me zove kao publiku može samo da me zove na koncert, pozorišnu predstavu, izložbu, te stvari. Ili da mi plati kao što plaćaju publiku u svim onim emisijama u kojima publika aplaudira na znak.

Pa, padne li vama koji se sprdate sa ovom akcijom na pamet da vaša ćerka sutra može da bude žrtva porodičnog nasilja? Šta biste uradili? Zajebavali se kao i sad? Rekli joj da ćuti i trpi, bude poslušna?