Home / Mislim, dakle postojim / Lost Generation – kako je društvo pojelo svoju decu

Lost Generation – kako je društvo pojelo svoju decu

FreeDigitalPhotos.net

Press je juče objavio tekst o Izgubljenoj generaciji – Da li pripadate izgubljenoj generaciji – sa nadnaslovom Veliko izgraživanje. Malo pompezno, ali hajde, veliki mediji su veliki mediji, jelte.

Jutros je na b92 osvanuo tekst – Talenti kupe kartu u jednom pravcu – o tome kako nezahvalna omladina Srbije, nakon što ih država sa sve renomiranim firmama stipendira a oni na kraju uhvate put pod noge i odu da se prodaju nekome van granica Srbije.

U ovom drugom tekstu se ne pominje Izgubljena generacija, ali on upravo govori o onima koji ne žele da budu izgubljeni, jer džaba ulaganje u talente i stipendiranje ako svi oni, nakon što završe svoje škole ostanu na ulici, bez mogućnosti da rade, napreduju, žive, stvaraju porodice.

Pa malo oko tog fenomena Izgubljena generacija, da li se to odnosi na nedogovorne mlade ljude koji bi ‘leba bez motike, ili na neke druge.

Izgubljenom generacijom se bave sociolozi sveta, nije Press izmislio ovaj termin niti uradio bilo kakvo veliko istraživanje, bar ne veće od onoga koje sam ja uradila pre par meseci i objavila na blogu.

Ovaj termin nije ni skovan ni rezervisan za srpsku omladinu koja je navodno neodgovorna, lenja i poročna (kako neki optužuju mlade) već je globalni problem.

Pripadnici izgubljene generacije su mladi između 30 i 40 godina, oni koji nemaju posao ili rade poslove za koje se nisu školovali, po sistemu daj šta daš pa na svim mogućim radnim mestima možete naći fakultetski obrazovane ljude koji žive kod roditelja, koje roditelji sa svojim mizernim penzijama i dalje hrane  i daju im besplatno stanovanje, koji voze raspali auto svojih roditelja jer svoj ne mogu da kupe, isto kao ni stan. Ne odlučuju se za zasnivanje porodice jer ne mogu da joj obezbede osnovnu egzistenciju. Dakle, to su oni ljudi koji su najviše pogođeni krizom nezaposlenosti, nisu imali vremena nešto da steknu, nemaju mogućnost da steknu ubuduće.

Najveće žrtve svetske ekonomske krize, odnosno problema nezaposlenosti izazvanim krizom, su mladi ljudi. Naravno, u Nemačkoj je taj postotak najmanji, isto kao opšta nezaposlenost, oko 8%, a u Španiji je veći nego u Grčkoj (u kojoj su oni koji nemaju ništa suočeni sa surovim merama štednje, ima ih oko 43% ) – 51,4%!

U maju mesecu, EU zavod za statistiku je objavio da je u 17 zemalja EU 16,3 milona bez posla, većina su mladi između 30 i 40 godina.

Ono što pritiska mlade ljude je – nemogućnost zaposlenja, prihvatanje bilo kakvog posla radi preživljavanja, prekvalifikacije, otvaranje sopstvenih firmi za šta nemaju sredstava pa to ide svuda uz subvenciju države što nije ni jefitno, ni lako, ni bezazleno, i napuštanje školovanja za šta ili nemaju para ili jednostavno moraju da počnu bilo šta da rade jer više nema ko da iz izdržava, roditelji su takođe pogođeni krizom.

U vezi teksta na b92, toj tragediji da nezahvalni mladi odlaze iz Srbije, nije tako samo u Srbiji, u poslednje dve godine 20.000 mladih ljudi sa fakultetskom diplomom napustilo je Grčku i otišlo širom sveta u potrazi za poslom i egzistencijom.

U poslednje četiri godine porast nezaposlenosti je toliki da preti da bude najviši u istoriji.

I šta dobijemo, opet u vezi fakultetski obrazovanih mladih ljudi koji odlaze iz zemlje?

Oni ne mogu da dobiju posao. Dok ga bezuspešno traže prihvataju bilo kakve poslove, volontiraju, sve u nadi da će sutra njihovo iskustvo upisano u CV fascinirati nekog poslodavca. No, ne lezi vraže, poslodavce baš briga za ljude sa znanjem i iskustvom, poslodavci će zaposliti nekoga ko nema ni znanja ni iskustva, navodno uložiće u njegovu obuku, besplatno će mu prodati znanje a sve zbog toga što će takvu osobu mnogo manje platiti nego onu koja zna znanje (mojoj ćerki je par puta obrazloženo zašto nije podobna za posao za koji je konkurisala sa  – imate više škole i znanja nego što je nama potrebno a za radno mesto za koje se baš to traži).

Kad dođe do otpuštanja, da li ste pročitali koliko ljudi dnevno u Srbiji ostaje bez posla, prvo su na udaru mladi ljudi.

Pripadnici Izgubljene generacije, kako mogu da pročitam komentare, nisu ni neobrazovani, ni lenji, ni besni, oni su jednostavo ljudi koji iz ove perspektive nemaju budućnost, godine staža neće prikupiti nikada, samim tim njihove penzije, ako ih budu zaradili, će biti mizerne, nedovoljne za pristojan život.

Pre dve godine, u vesti o porastu rata za kredite, izjavu je dao momak koji je kupio stan na kredit koja je toliko porasla da više nije mogao da plaća, koji je uz “razumevanje” banke prodao stan pod hipotekom, razdužio se sa bankom i vratio se u roditeljski stan, da u trideset i nešto godina shvati da  najverovatnije nikada neće izaći iz roditeljskog krila i da se vratio na početak. A imao je dobru volju.

Pa da zaključim, Izgubljena generacija je žrtva krize, nema trenutni problem već dugoročni… sagledati se ne može u svim životnim aspektima. Čitave generacije su izgubile budućnost. Odnosno, čitavim generacijama je neko oteo budućnost…

I tako će biti decenijama. Ako neko misli drugačije neka kaže, to – kako spasti Izgubljenu generaciju.

(Ko želi da ode i pronađe svoje mesto na kome može da živi – najmanja stopa nezaposlenosti mladih, ispod 5% je u Holandiji, Danskoj i Islandu.)

Pročitajte i

Ne morate ništa i možete sve čak i ako nije društveno prihvatljivo i bogougodno

Radiš ono što ti se ne radi, kao želiš ono što ne želiš, misliš što ne misliš, samo zbog toga da bi te voleli. I mrziš sebe, a ne provaljuješ zbog čega.

3 komentara

  1. Razlozi su brojni, ali na kraju krajeva – nebitni. Činjenica je da se stvari (i lokalno i globalno) ne odvijaju u dobrom smeru. Za to najviše krivim inerciju u onim krugovima koji su u poziciji da donose strateške odluke. Potpuno je očigledno da su potrebne hrabre, dugoročne, drugačije mere – ali svi plivaju nizvodno i čekaju da vide šta će „neko tamo“ da odluči. Još gore – vlada mišljenje da će se kod nas volšebno sve samo od sebe srediti kada se svetska ekonomija sredi. Em je to sasvim neizvesno – em uopšte ne mora da znači da bi to po nas imalo mnogo uticaja.

    Ali sve je to na dugom štapu…Šta savetovati onima koji su najveći gubitnici cele te priče? Nema šanse da sad na jednom svi postanu preduzetnici (niti bi to nekome trebalo). Batalite diplome i pecite kokice u Holandiji ili na Islandu? Nadam se da ću svojoj deci uspeti da obezbedim nekakav posao (ali teško da će moći da ga biraju), možda i još ponekom.. A što se ostalih tiče – valjda je neka pomoć i razbiti ljudima iluzije?

  2. S

    Kao što sam ti rekao….
    Prebaciti se s naše terase na njihovu, pobiti govna i gotova stvar!
    U najbukvalnijem smislu!

  3. J

    Sedim ja pre neki dan za kompjuterom, otvaram poznatu poslovi.infostud.com internet stranicu (u nadi da cu uspeti da nadjem nesto i pored dva zavrsena fakulteta) i zapazam interesantnu pojavu koja mi do tog trenutka nije privukla paznju. Naime, 99% oglasa za posao napisano je na engleskom jeziku i pored cinjenice da su isti namenjeni nezaposlenima iz divne-nam-zemlje-Srbije. Nije vazno da li se prijavljujete za sekretaricu, prodavacicu ili farmaceuta, vazno je da cete poneti titulu „office manager-a“, „sale manager-a“ i znate kako vec dalje ide. Kompanije traze ljude mladje od 30 godina, ljude koji imaju „potrebno“ obrazovanje, iskustvo od 3 do 5 godina, vozacku dozvolu, poznavanje svih mogucih kompjuterskih programa, svetskih jezika, itd. Paradoks je to sto sami kandidati poseduju kvalitete vece od vecine zaposlenih. Ova generacija o kojoj ste pisali, tzv. „izgubljena generacija“ moze slobodno da se nazove „nesvrstanom“. Nesvrstani smo zbog toga sto imamo obrazovanje, zelju za radom i dokazivanjem, poznavanje jezika i kompjuterskih programa ali, s duge strane, prekvalifikovani smo za odredjene poslove, a za ove ostale „nemamo iskustvo“ ili potrebna poznanstva. Mi smo generacija koja se vrti u zacaranom krugu, nismo mi izgubljeni, mi nazalost vrlo dobro znamo gde se nalazimo. Pozdrav

Ostavite komentar