I, eto, pomalo tugujem. Što je život tako nepravedan pa mnogi ljudi koji su sedeli ispod one kruške više nisu živi, što ih nisam upoznala, što ne mogu da vidim čega njihovog ima u meni, ili mom detetu.Ali, naravno, živeli!

Ja samo da se osvrnem na himnu, što na terenu, što u skupštini. Ne znam je. Od kako je zaživela nije mi zapalo da je pevam. A i ne sviđa mi se. Ne što ona peva nešto što ne mogu …

Loše mišljenje o PR službama imam još od onda kad su raznorazne firme višak kadra trpale u jednu kancelariju i na vrata kačile natpis PR služba. Kad sam prvi put naletela na to, ušla i pitala šta vam je ovo PR, rekli mi nešto kao – mi smo pablikrilejšns – pa šta radite? – i tu saznam da oni seckaju neke članke iz novina, odnosno da ne rade ništa, to jest, prave neki press kliping i lepe članke u neke ogromne imitacije starinskih foto albuma, i da pojma nemaju šta im je to pablikrilejšns. Bilo to tačno pre 12 godina.

Zato što je došlo vreme da se prosveta depolitizuje i da ministar bude neko ko može da sagleda realne probleme koji postoje, ima volje da ih rešava, ganja ljude da rade i radi ni po babu ni po stričevima.

O onoj korupciji… Posle one  jučerašnje „rasprave“ na Twitteru tokom koje shvatih da većina misli da Srbija od toga ne može da se izleči. Elem,  korupcije je od kako je sveta i veka, i nema zemlje u kojoj je nema, …