Home / Politika je kurva / Jel pevaš, Rasime?

Jel pevaš, Rasime?

Slika pozajmljena odavde: http://www.bgcalcionews.it

Ja samo da se osvrnem na himnu, što na terenu, što u skupštini.

Ne znam je. Od kako je zaživela nije mi zapalo da je pevam.

A i ne sviđa mi se. Ne što ona peva nešto što ne mogu da prihvatim nego što me mnogo podseća na večito srpsko lamentiranje da su Srbi jedini narod koji je pao direkt s neba, iz božijeg krila, za razliku od svih drugih naroda koje je bog napravio od zemlje i proterao ih iz raja jer su bili glupi pa se akali sa zmijom, ili su nastali od majmuna, i što me podseća na ono od čega mi se diže kosa na glavi – bog zna, bog sve vidi pa kad mu dosadi  da gleda on će reagovati, veliki bog će jednoga dana da se sažali na jadne Srbe koji trpe viševekovnu nepravdu i dok oni sede i ne mrdaju dupetom napraviće od Srbije rajsku zemlju.

U isto su pet vekova verovali i Srbi pod Turcima dok nisu popizdeli i svaki svoga ubio subašu.

Elem, ne znam himnu. Mogu me izbacuju sa terena, u skupštinu ne mogu da uđem pa me boli uvo, i ništa ne osećam kad je čujem.

Ali, znam napamet Internacionalu, sto godina sam je pevala u horu.

Znam napamet i Bandiera rossa, što zato što je pevljiva, što zbog toga što sam rasla u vreme komunizma kad smo svi mislili da pojedinim ljudima sija neka crvena zvezda na čelu samo što smo bili glupi pa je nismo videli, a srp i čekić si mogao da vidiš gde god si kročio, zaključno sa brdima.

I napamet znam Hej sloveni. Pisalo mi na početku skoro svake knjige. Isto pevala u horu. Obučena kao konobarica, u beloj košulji, crnoj suknji i belim dokolenicama dok su slušaoci  očiju punih suza bili ponosni na ono na šta više nisu.

Pevala sam tu himnu od kako sam pošla u školu pa sve dok je ne završih, za 29. novembar, Prvi maj, Dan mladosti, da sam ćutuk naučila bih je.

U po noći da me probudiš dok sanjam ono što ne sanjam nikada ali kažu da žene sanjaju, seks sa Bredom Pitom ili Džordžom Klunijem, ima da vrisnem jednom od njih dvojice – mak’ se –  i da zapevam.

Ima, bre, i da se naježim iako ne treba jerbo više nije himna! Naučili me da se ježim i ježim se, sve protkana osećanjem ponosa i željom da slovenski duh živi vjekov’ma, iako ni taj duh više ne postoji. Ukinut.

Dakle, ne znam himnu, dva prva stiha se valjda ne računaju. Posle bih samo mogla da mrdam usta, što bi rekla deca.

I sve to nije problem, mogu da je naučim. A i ne moram, poštujem je, ustaću tamo gde se peva, staviću ruku na srce, mogu i tri puta da se prekrstim pošto je naša himna u stvari molitva bogu, ne bi mi bilo teško.

Ali šta ćemo sa osećanjima. Evo, tri dana idem po kući, zapevam kol’ko znam, ništa ne osećam.  Veća me osećana skomataju kad Lepa Brena zapeva Jugoslovenku. Ili Ismeta Krvavec  Zemljo moja.

Zato apsolutno razumem čoveka koji je ne oseća, naročito što je to molitva ovom našem, pravednom i svevidećem bogu, a on se klanja Alahu, pa prođe, jadan, gore nego Borat.

Sa ovom himnom sam prošla isto kao sa nacionalnošću. Prvo sam bila Jugoslovenka mada to nije bila nacionalost nego plod borbe druga Tita ljubičice. Pa sam bila Srbo Crnogorka, bože iz himne me sačuvaj, pa Srpkinja. Da me niko ništa nije pitao.

I sad sam Srpkinja iz mješovitog braka, sa srpskim identitetom koji ima da čuvam, slučajno da se ne zbunim jerbo je to najvažnije. I gloginje dok budem jela. Ima da budem identifikovana Srpkinja i da pevam Bože pravde zato što živim u Srbiji. Jelte?! Po dekretu! Prelomljenom preko kolena, kao i sve ostalo.

Pa dragi moji, nemam ništa protiv. Poštujem i pevaću, samo, eto, isto moram da počnem i da osećam, a to je proces protiv koga se ne bunim je proces tokom kojeg sve to treba da mu uđe u srce i uši.

Ali šta ćemo sa onima koji poštuju a ne pevaju jer se ne mole pravoslavnom bogu?

Da se nismo malo zaigrali u onoj igri da svako ima pravo da se moli kome hoće u sekularnoj državi Srbiji koja je zemlja svih njenih građana, koje god da su vere i nacionalnosti, a koji za himnu imaju  pravoslavnu molitvu?

Mogu li oni da poštuju i samo da mrdaju usta? Kad već nisu srpski rod kako se peva u himni?

Bože, spasi, Bože brani,

moli ti se srpski rod!

 

Pročitajte i

Metro će biti tu dok kažeš – metro! Rekoh i ništa.

Pa čoveče, kad mogu da prodaju karte za Mars koji je, po slobodnoj proceni naučnika, od zemlje udaljen 54,6 miliona kilometara i do kojeg bi put trajao oko devet meseci, pa šta je čudno ako mašu kartama za metro u čiji temelj se još nisu zapljunuli, svi ovi koji smatraju da mogu da naprave metro u zemlji u kojoj vozovi idu sporije nego pre Prvog svetskog rata, odmah treba da kupe mašinice.Za šišanje ovaca.Srećni vam izbori.

9 komentara

  1. Hmmm… možda grešim ali rekao bih da većina himni na ovom svetu, čast retkim izuzecima, veliča zemlju i narod kojem se obraća, od kojeg se očekuje da je, rođenjem ili životom u toj državi, prihvati kao svoju i deo svog identiteta… Doduše, naravno da to osećanje ne može biti isto u iole građanskoj i u popriličnoj meri nacionalno ustrojenoj državi…
    Zato sam ja to doživeo pomalo drugačije i otprilike ovako:

    http://smisaodrustvenelobotomije.blogspot.com/2012/05/himna-boze-sramote.html

    Ipak, umnogome se slažem sa napisanim… isto tako znam i danas „Hej, Sloveni“ i, da sam se ja pitao, ne bi je ni menjali pošto-poto, kako se to na kraju desilo… Ni ja ne znam reči „Bože, pavde“ i ne doživljavam je kao istinski svoju ali imam dovoljnu dozu poštovanja prema njoj, s obzirom da je to zvanična himna države u kojoj živim; i to je to.
    Doduše, od mene se ni ne očekuje da je pevam, baš kao što se isto to nije očekivalo ni od poslanika juče na konstitutivnoj sednici Skupštine Srbije, nego da samo makar i samo s elelemntarnom dozom uljudnosti i poštovanja odslušaju hor koji je pevao hmnu. I zato mislim da Nenad Čanak s onim komentarom „Je l’ pevaš, Rasime?“ koji sad kruži netom nije ispao nimalo smešan, nego baš naprotiv – primitivni seljak… nažalost…

  2. U ovoj himni se ne veliča ni država, ni narod, već bog, ali dobro, poštujem je, zvanična je himna, ne moram da je znam napamet.

    Što se Čanka tiče, ne slažem se, po meni, tim pitanjem je iskazao svu ironiju aktuelnog događaja.

  3. Upravo to sam i ja rekao, žao mi je što nisi čitala…
    A Čankova pogodno tempirana, petparačka ironija mi je predobro poznata… Ceo taj događaj, kad se podvuče crta, i jeste samo za ironiju ali, po meni, ne tako neumesnu jer mi nije poznato da poslanici u Skupštini pevaju himnu i sve što se od njih očekivalo bilo je da je makar ćutke ispoštuju…
    Onaj koji to nije mogao ili želeo, sad je ispao heroj, zvezda ironije koja kruniše sve u tri reči… ali u Srbiji je očigledno i to moguće…

  4. Ako misliš na tvoj post, nisam još, uvek pročitam, samo treba da uhvatim vreme, ne ljuti se odmah 😉

  5. Srpkinja sam od glave do pete. Ne znam himnu.
    Jel me to čini manje Srpkinjom?

  6. Ih, ma ne ljutim se, znamo se toliko…;) Nije smak sveta i da nisi…:)

  7. @grineta Naravno da te to ne čini manje srpskinjom…;) Baš kao što ni pevanje ne čini nekoga više Srbinom, a isto tako ni odbijanje pevanja ne čini nekoga muslimanom… ili pripadnikom bilo koje druge nacije…

  8. U to ime da zapevamo: Hej Sloveni…To je jedina himna koju znam!

  9. A

    Ma nije problem u pjesmi…himni…vec da moras…Halo…moras pjevati…jer ako ne zapjevas onda se moras gubiti sa ovih prostora…najbolje u Anadoliju…po nadanju i zelji brojnih
    Pa malo sutra…gospodo ljubitelji himne…ovo je ovde moje isto kao i vase…ni manje ni vise…a necu da pjevam…jer mi se ne pjeva…ne vuce me zivac…jer me niko nista nije pitao kad je trebalo da glasam zbog koje mi pjesme igra damar…
    Tako, kao sto ja moram da podnesem vasom voljom biranu himnu tako ce te vi morati da podnesete mojom voljom izostavljeno pjevanje…i tako svi stretni …i sve koze na broju..

    I da…svidja mi se tekst…i ova moja reakcija nije reakcija na tekst vec na sve ovo gluposti sto cujem a i procitam ovih dana zbog ovog „incidenta“ sa himnom..
    I ja se eto ispraznih ovde

Ostavite komentar