Balans društvenih mreža #tvitomanija

Završi se i #tvitomanija, ko bio bio, ko uživao uživao, ko je bio da bi mogao da pljuje neka pljune, kome se otvorile oči – otvorile su se, kome nisu – nisu, ja moram ovde da obrazložim ono što ne mogu u 140 karaktera.

Ja sam odavno izašla iz onih godina kad sam mislila da sve znam a da su oni stariji od mene, koji su mnogo pre mene prošli, videli i čuli neke stvari glupi kao noć, da sam se ja rodila najpametnija na svetu i sad sam u onom normalnom sokratovskom životnom dobu – znam da pojma nemam. I spremna sam da učim potpuno svesna toga da nikada neću naučiti sve.

Ono što znam je da na ovom svetu i u životu, svim njegovim segmentima, ličnom i društvenom životu, mora da postoji balans – postoje dobri i loši ljudi, pametni i oni malo manje pametni, bogati i siromašni, nažalost pošto to kapiramo kao sreću – bogati su srećni, ovi drugi nisu, mladi i stari, i da za sve njih svuda ima mesta, mislim svet je izašao iz one faze – zabranjeno za siromašne, crne. Jevreje, homoseksualce i slično.

Tako je i na društvenim mrežama, zar ne, ima nas svakakvih i svih statusa i zanimanja.

Toliko mi se smučilo hejtovanje, a već sam rekla šta je hejtovanje a šta kritika, da nemam reči.

Dakle, ja lajem protiv Demokratske stranke, i to je super, nisu se baš pokazali, jel da, ali ako pratim @Jelena Trivan i @cistacica na Twitteru ja sam prodana duša, golub preletač, ili šta već neko misli.

Nikako mi nije jasno kako već jednom pojedini ne shvate suštinu društvenih mreža, nisu im one dedovina pa da neprekidno komentarišu da im je neko ušao u dedovinu, zauzeo 10 cm zemlje, opoganio im rodnu grudu i slično.

Da bi jedna društvena mreža kao što je Twitter bila suštinski ono što jeste, na njoj treba da postoji tolerancija pre svega, želja da čujete i nekog drugog, ko ne misli isto kao vi, da razmenite mišljenja i na osnovu toga bogatite sebe, a ne da budete tamo da biste vaspitavali druge ljude.

U vezi političara – džaba lajanje kako su ovakvi i onakvi a onda komentar da im nije mesto na društvenim mrežama, koja je onda svrha? To što kažete neće dopreti do njih.

Nego o #tvitomanija – svima koji su hejtovali, hejtuju i hejtovaće, u daljem tekstu smatrajte da sam glupa – ali ovo je moj stav:

Na #tvitomaniji smo imali različite panele koji su pokazali ko sve koristi Twitter, kako doživljava Twitter, čemu mu služi, kako se oseća tamo i da li mu je to poboljšalo ili pogoršalo život, mišljenje, status, uticaj ili šta god.

Kad biste me pitali da li sam se pokajala što sam bila – nikako, vredelo je bar zbog dve rečenice koje je izgovorila Dragana Đermanović a kojima je dala suštinu komunikacije i društvenih mreža, što ja nisam baš umela da oblikujem u svojoj glavi i nije me sramota da kažem.

Mi nikada nigde nećemo stiči ako ne naučimo da komuniciramo, jedni sa drugima, za stolom, na ulici, na ovakvim skupovima i na kraju na društvenim mrežama. Neprekidno pričamo o stvarima koje ne funkcionišu, o tome da je zemlju potrebno promeniti, poboljšati i dovesti je u red uređenih zemalja. To nikako ne možemo ako se ne družimo, nažalost, i ako mislimo da o tome treba samo pričati sa istomišljenicima.

Ako mislite da su političari na društvenim mrežama samo zbog predstojećih izbora i da ih baš briga šta govorite – uopšte niste u pravu i potcenjujete ih. Ja sam apsolutni kritičar predsednikovog zaluđivanja masa i neprekidno tvitujem o tome, po logici stvari i Jelena Trivan i Oliver Dulić bi odmah trebalo da me otprate. Po logici stvari onih koji me stalno upozoravaju da pazim šta pišem, odavno je trebao da mi zakucaju na vrata i zatamniče me zbog verbalnog delikta, jelte, ‘ajte molim vas. Po onoj drugoj logici nekih koji ne veruju sebi pa kako bi meni, odavno je trebalo da sedim u nekom kabinetu, možda i sedim, ko zna, samo zato što razmenjujem tvitove sa ovo dvoje. Što bi tako život bio jednostavan i lep.

I na kraju o panelu u kome su učestvovali političari. Oni koji koriste Twitter. Deda je pozvan da priča kao bloger, Ivan Zeljković kao javna ličnost, Magda Janjić kao novinar, a političari na  panelu „Twitter i država“. I? O čemu je trebalo drugovi političari na tom panelu da pričaju?

Znači, ako je Torbica mene zvao da pričam kao blogerka – ima da pričam kao blogerka ili da kažem – neću! Zato ne razumem – zamolio Torbica da se ne priča o politici a političari to nisu ispoštovali.

I sad je neko objavio vest o #tvitomanija koja je ilustrovana Dulićevom slikom, pa još on rekao šta misli o Twitteru! Pa neće mojom, ko bi to pročitao, tako funkcionišu mediji, offline ljudima je interesantno što na tamo nekom Twitteru tvituje on a ne tamo neka Mahlat.

Jel se meni sviđa šta pričaju političari, generalno – jok, bre, ponekad se osećam kao idiot, Ali, bez obzira volim da čujem, inače ću živeti u nekom svom svetu koji neće imati nikakve veze sa realnošću. Ni online ni offline.

Dakle, balans u svemu.

A u vezi svega – mene baš ništa nije nerviralo, prosto da ne poverujete.

O tvitomaniji pisali i _

Sandra Kravić – Šta sam ponela sa #tvitomanija konferencije: najinteresantniji citati

Dragaba  Đermanović: Velike kompanije i društveni mediji #tvitomanija