Brzo jedem, sporo mislim

Nedavno sam pisala post o poseti fabrici u Austriji  u kojoj se za sve McDonald’s restorane na teritoriji Evrope prave hamburgeri. Oni koji vole da jedu u Meku bili su oduševljeni informacijama iz prve ruke, oni koji mrze da im neko razbija predrasude, a njih je teže razbiti nego granitnu ploču, bili su vidno razočarani.

Mi obožavamo teorije zavere, ništa lepše nego ko na seoskom prelu razglabati da je nešto napravljeno protiv nas, da kad je već stiglo kod nas mora da ne valja i više verujemo seoskoj alapači nego bilo kome drugom, šta god da je u pitanju. I kako može nešto što dolazi iz Amerike da bude dobro, pa od njih su nam stigle bube zlatice, a o nekim strašnijim stvarima da ne govorimo.

Što se tiče lanca McDonald’s restorana, posle više od pola veka postojanja ima ih preko 30.000 širom sveta, u ovim restoranima dnevno jede oko 48 miliona ljudi. Svi ti ljudi uđu u restoran, jedu i izađu zadovoljni. I vrate se sutra, prekosutra, za petnaest, mesec dana…

Što se mene tiče, kad god sam negde otputovala u inostranstvo, prvi obrok mi je uvek bio u nekom Meku, dok se ne snađem i raspitam o nacionalnoj kuhinji, mislim ako u nekoj zemlji niste probali nacionalnu kuhinju, kao da niste ni bili, a što se Meka tiče tu mi je sve poznato i znam šta jedem.

U prvim godinama rada, McDonald’s je bio poznat samo po hamburgerima da bi tokom godina ponuda u ovim restoranima postala raznovrsnija i u skladu sa navikama i potrebama potrošača u svakoj od 119 zemalja sveta u kojima je danas prisutan. Postao je sinonim za kvalitet, uslugu, čistoću,  zabavu, ali i pristupačnost. Tokom svih 365 dana u godini, u ovim restoranima ćete dobiti hranu istog ukusa, istog kvaliteta, u bilo koje doba dana i u bilo kom restoranu u svetu, koja je bezbedna u svakom pogledu i sad ćemo još malo da razbijamo predrasude.

McDonald’s restorani spadaju u restorane brze hrane i s obzirom da se brza hrana smatra nezdravom, postavlja se pitanje da li se hrana u ovom restoranu može smatrati delom uravnotežene ishrane.

Može, naravno. Već dugo smo bombardovani informacijama o „lošoj“ i „dobroj“ hrani. Ozbiljni ljudi će vam reći da loša i dobra hrana ne postoje, postoji samo uravnotežena ishrana, ili raznovrsna kako hoćete, potpuno je suludo da nešto bude proglašeno dobrom hranom pa da to jedete, recimo, svakodnevno, u tom slučaju to nikako ne može biti dobro i ne činite baš veliku uslugu svom organizmu.

Kad vam neko kaže da izbegavate brzu hranu, to ne znači da treba potpuno da je izbacite već da ona ne treba da bude vaša osnovna i svakodnevna hrana, niti da sva tri obroka budu nešto od brze hrane. Danas ćete svuda videti ljude da jedu brzu hranu, u to spadaju i pizze, svi pekarski proizvodi, čak i burek, uglavnom sve ono što možete kupiti sa ulice. I ono što mene zaprepašćuje je da retki postavljaju pitanje  – čekaj, kakvog su kvaliteta meso i sir u ovom bureku, šta stavljaju u ovo pecivo pa je ovako meko i vazdušasto, kako i gde se ovo pravi, kakvi su sanitarni i higijenski uslovi, ne zaboravite, većina tih stvari se još uvek pravi ručno. Za razliku od toga, hrana u McDonald’s restoranima je pod stalnom lupom sumnje u kvalitet iako prolazi više nivoa kontrole kvaliteta.

Ne postoji škola u Srbiji pored koje se ne nalazi bar jedan kiosk brze hrane ispred kojeg je gužva u toku velikog odmora. Zaista ne znam da je iko ikada postavio pitanje koliko je kvalitetno ono što se tamo može kupiti kao svakodnevni doručak deteta u razvoju. Na zapadu još uvek neguju trend da deca nose u školu doručak pripremljen kod kuće, kod nas je to neka vrsta sramote i tretira se kao siromaštvo. Znači, problem je u – svakodnevnoj jednoličnoj ishrani a ne kad povremeno pojedete nešto, kad se uželite, pa šta god to bilo.

Dakle, zašto volimo da jedemo u Meku i šta to oni stavljaju pa im je hrana tako ukusna i želimo još i još?

Ništa specijalno. U ovim restoranima koriste iste sastojke koje i mi koristimo tokom pripremanja hrane – hleb, odnosno zemičke, salatu, piletinu, govedinu, krompir, sir, luk, paradajz, so, biber, sosove… Od svega ovoga i sami možete pripremiti obrok samo što će on biti malo drugačijeg ukusa zbog načina pripreme, pomfrit kod kuće spremamo na isti način, samo što se on u meku prži u mnogo dubljem ulju i na mnogo višoj temepraturi, to vam je isto kao što pizza koju pripremate kod kuće nikada nije istog ukusa kao ona koju jedete u nekoj pizzeriji gde se one peku na visokim temperaturama, u specijalnim pećima, iako su sastojci isti kao oni koje koristite vi.

Ono što je zanimljivo u vezi sa McDonald’s restoranima je što većina ljudi veruje da namirnice u ove restorane stižu ko zna odakle i ko zna kakvog su kvaliteta. Čista zabluda. Jedan od principa poslovanja ovog lanca restorana je da sarađuju sa lokalnom samopuravom i da pretvoreno u procente u njihovim restoranima procenutalno jedete više domaćih proizvoda nego onih iz uvoza.

Već sam pisala, ali da ponovim ovaj lanac na domaćem tržišlu sarađuje sa domaćim proizvođačima pa tako jaja dobavlja od Mikros Uniona iz Beograda, zemičke se proizvode u Žitobanu u Zrenjaninu, mleko stiže od domaćih proizvođača, prelivi za sladolede iz iz Knjaževca, salate iz Salat centra iz Beograda… Sve proizvode ovih proizvođača kupujemo u marketima.

I tako je u svakoj zemlji u  kojoj posluje McDonald’s, kod nas zemičke prave od domaćeg brašna, u Švajcarskog od brašna koje se proizvodi tamo, tako isto u Italiji i bilo kojoj drugoj zemlji. Isto je što se tiče zaposlenih, nema „stranih plaćenika“, od menadžera do onih koji pripremaju i poslužuju hranu su ljudi iz Srbije, a ova kompanija baš to, tu saradnju sa lokalnom zajednicom, smatra jednim od ključeva svog uspeha širom sveta.

Ali da bi postigla ovakvu ljubav potrošača kakvu ima, ova kompanija je razvila strog sistem kontrole kvaliteta, standarda i procedura, identičan u svakoj zemlji. U njihovom lancu ovaj sistem osigurava  zagarantovan kvalitet sastojaka koji ostaje nepromenjen sve do trenutka dok proizvodi ne stignu do potrošača.

Na kraju, možete voleti ili ne voleti hranu u Meku, možete čak i mrzeti Mek, ali Mek je izdržao test vremena uprkos čestim napadima na kvalitet ponuđene hrane.

Ono što je važno je umerenost, ali ona je važna u svim aspektima i vezano za svu hranu, zaključno sa čokoladom, jelte.

Ovaj post je napisan u saradnji sa McDonald’s