Home / Mislim, dakle postojim (page 10)

Mislim, dakle postojim

Lost Generation – kako je društvo pojelo svoju decu

Oni ne mogu da dobiju posao. Dok ga bezuspešno traže prihvataju bilo kakve poslove, volontiraju, sve u nadi da će sutra njihovo iskustvo upisano u CV fascinirati nekog poslodavca. No, ne lezi vraže, poslodavce baš briga za ljude sa znanjem i iskustvom, poslodavci će zaposliti nekoga ko nema ni znanja ni iskustva, navodno uložiće u njegovu obuku, besplatno će mu prodati znanje a sve zbog toga što će takvu osobu mnogo manje platiti nego onu koja zna znanje (mojoj ćerki je par puta obrazloženo zašto nije podobna za posao za koji je konkurisala sa - imate više škole i znanja nego što je nama potrebno a za radno mesto za koje se baš to traži).

Pročitaj više »

Blogerka u medijskom ludilu

Mene preskočiše i ja tako svhatih da učešće u diskusiji neću imati čim mi na početku nisu dali priliku da kažem ko sam i zbog čega sam tu. Osetila sam se kao statista u kukuruzu. Neko iz mase. I pošizela!Ko me zove kao učesnika ima da me tretira kao učesnika.Ko me zove kao publiku može samo da me zove na koncert, pozorišnu predstavu, izložbu, te stvari. Ili da mi plati kao što plaćaju publiku u svim onim emisijama u kojima publika aplaudira na znak.

Pročitaj više »

Šta su nas naučili bahati službenici raznoraznih institucija

Dok smo se mi godinama klanjali oni su turpijali nokte, pričali telefonom, kikotali se, pravili se ludi, savetovali mamu šta da obuče detetu kao da je mama s kruške pala, ogovarali kumu i najbolju drugaricu, odlazili negde pozadi kao u Ali Babinu pećinu da se ne pojave narednih 15 minuta, nisu znali ni deo onoga što su morali da znaju, kolutali očima, mazali nokte, svega sam se, bre, nagledala. Ne umeju da kažu ni dobar dan ni doviđenja, ni izvolite, ni kako mogu da pomognem, samo dalje, dalje, dalje, sledeći, sledeći, sledeći.

Pročitaj više »