Home / Mislim, dakle postojim / A jesmo li zaista emancipovane?

A jesmo li zaista emancipovane?

Šta mislite, drage moje, da li ste emancipovane?

Većina nas misli da su naše babe i majke bile prilično zatucane. One su morale da budu idealne domaćice, idealne supruge i idealne kurve u krevetu, tek da on ne bi tražio ono što svaki muškarac traži. Najvažnije im je bilo da Glava porodice bude čista i ispeglana, ručak na vreme i nezagoreo i odgajanje dece. Kod svake drugim redom.

Nisu se usuđivale da mu zamere što je odmah nakon ručka seo, digao noge i počinjao sa zvocanjem i zapovedanjem. Dodaj mi ovo, vidi kako su ti nevaspitana deca, samo to treba da radiš a ni za to nisi sposobna… Živele su – kud on okom, tu one skokom još pre nego što je on okom, morale su da znaju i šta misli i na koju stranu će baciti oko. Jer, on ih je održavao u životu, statusom, prezimenom, parama, tako su učene.

One pojma nisu imale da treba da budu emancipovane, nisu ih tome učili a ako su negde i načule, odmah bi ih “poklopili” po ustima, muž da su to kurve, majke i babe da ne traže belaja i da od ženske sudbine – deca, muž, špret, ne mogu da pobegnu.

I došlo emancipovano doba. Mi možemo da se školujemo dok nam ne dosadi, odlažemo rađanje dok ne prigusti, ne kuvamo, da nam decu vaspitavaju i čuvaju drugi jer je dosta što smo ih rodile, da kuvamo na štiklama. Možemo šta hoćemo a ne moramo ništa što nećemo. Bilo bi divno, naravno, da nismo ukapuljene u taj nov stereotip kakve moramo da budemo što uopšte ne primećujemo.

Mi možemo biti obrazovane, neobrazovane, zaposlene, nezaposlene, s decom ili bez, ali moramo biti uvek doterane, našminkane i izvajanog tela. Takva su upustva u tekstovima, vestima, reklamama. Današnji mediji i te kako neguju taj stereotip.

Ovo je doba kulta tela, spoljašnji izgled i lepota su važniji od intelektualnih i moralnih kvaliteta, telo je opsesija, cilj koji moramo da postignemo po svaku cenu, ako treba ne prezamo od silikona, fejsliftinga, liposukcije, dodavanja, oduzimanja…

Da se ne lažemo, lepota je uvek bila važna, svaki narod definiše lepotu u skladu sa svojom kulturom, recimo u nekim afričkim zajednicama – što deblja to lepša, grozno, jel da?

Kakvi su standardi bili kada je lepota u pitanju možete videti kroz umetnička dela.

Ne postoji univerzalni kriterijum lepote.

Tokom vekova, standardi lepote se menjaju, oni čak imaju mnogo veze sa ulogom žene u društvu i kažu da se ti standardi menjaju na svakih petnaestak godina.

I kroz te vekove i različite standarde, evo nas u trećem milenijumu u kome je sinonim za lepotu mršavost, ne vitkost nego mršavost, i težnja za androgenim izgledom. Androgeni izgled, doduše, još nije in u Srbiji, ovde će se silikoni, nesrazmerno veliki u odnosu na glavu i intelekt vrlo teško proterati.

Ako vam još nije jasno, ono što karakteriše ovo naše doba je pažnja usmerena ka telu. Telo je u centru pažnje a ne žena kao čovek, nije bitno ko je već kako izgleda.

Ako shvatanje lepote, odnosno standard lepote podvedemo pod uticaj društva, izvin’te, ovo drušvo, iako nam dozvoljava da budemo aktivne, da se nađemo na mestima koja su za žene bila nezamisliva, da radimo, budemo produktivne i dinamične, zahteva da budemo “fine”, seksi, poželjne, inače džaba stručnost.

Žensko telo mora da zadovolji standarde društva.

I tako, drage moje, umesto da žene u eri emancipacije neguju svoju jedinstvenost, one teže da zadovolje standarde ne shvatajući da su žrtve sindroma identifikacije sa zajednicom da bi bile društveno prihvatljive i priznate.

Zato mi je bio zanimljiv ovaj status na Fejsbuku.

Untitled

Iskreno, volim da vidim zgodnu, doteranu, lepu ženu. Okrenem se za njom i divim se. I u tome nema ničeg lošeg. Sve dok nekoj ženi ne postane noćna mora da kako zna i ume zadovolji standarde, a priznaćete, to ne može svaka i mnoge žene zbog toga odu u bolest, naročito one mlađe, a mnoge se osećaju inferiorno.

Dakle, ako mislite da ste emancipovane a život vam je usmeren na to kako da budete iste, standardizovane po želji današnjeg društva, vi ne shvatate da ste žrtve novog stereotipa koji vam, za razliku od onog starog, ne nameće da ćete ga zadovoljiti samo kuvanjem i čistom posteljinom, već time da mu se digne kad god vas ugleda. A i svima pored kojih prođete, ili obavljate sa njima razgovor za posao, ili sastančite, ili šta god da radite.

Ali, živela emancipacija!

 

 

Pročitajte i

Ne morate ništa i možete sve čak i ako nije društveno prihvatljivo i bogougodno

Radiš ono što ti se ne radi, kao želiš ono što ne želiš, misliš što ne misliš, samo zbog toga da bi te voleli. I mrziš sebe, a ne provaljuješ zbog čega.

Ostavite komentar