Čestitamooooo!

Ili – sve go menadžer do menadžera, jebote!

Od Nove godine sam se nadobijala svega i svačega. I sve po slučajnom uzorku. Kako nije mi jasno pošto ja po slučajnom uzorku mogu besplatno samo batine da dobijem al’ ajde.

Na Badnje veče sam dobila basplatno čišćenje tepiha Kirbijem. Odma’ sam rekla – Neka fala, čist mi je.
Jednom sam se prevarila i primila jednog Kirbi čistača što priča k’o da peva haj – di – haj i taj se ubio ubedjujući me da kupim ono čudo što otkriva grinje jerbo samo još jedan treba da uvali pa da dobije bonus i besplatan put u Madjarsku. Znači ja da kupim da bi ti iš’o u Madjarsku? Jeste! E, vala, ja ću da ti uplatim tu Madjarsku. To košta par stotina eura a ovo tvoje čudo par hiljada. Da je potrajalo još malo bi mu uplatila koliko je bio dosadan.

Posle toga sam dobila besplatno masiranje za celu porodicu u onoj fotelji. Nigde ne treba da idem doći će dečko sa sve foteljom. I ne moram da kupim, samo ako mi se svidi. Doš’o dečko obučen k’o da radi u banci sa sve onim cipelama što se zavrću i podsećaju na opanke. Umalo me nije spržio na onoj fotelji. Vibrira brate i sve toplije i toplije. Ja kažem – Bato, meni oko krsta malo pritoplo, k’o da sam u sauni. Bata mi odgovori pitanjem – Jeste vi slabi sa živcima? Pa ne znam, reko’ ja, meni je hladno kad je napolju minus 10 i toplo mi je na +40 ili kad me kuvaju, možda sam nešto pobrkala a možda su mi i živci slabi, nemam uverenje. Šes’ dana sam uvijala krsta ko baba s’ išijasom.

Prošle nedelje neko zvoni, ja odškrinem, jedna samo što mi ne razbi nos. Ulete i reče mi da nije skrivena kamera da sam srećna dobitnica i da sam mnogo lepa žena, vidi ona kako ja vodim računa o sebi. A i da mi je ono na slici, ako mi je ćerka, mnogo lepa. Od lepe majke lepo i dete! Upita me za ime i ponovi – Jao, što ste vi gospodŽo Mahlat lepa žena! Dobila sam nešto da se uključim u struju i da oslabim, iI’ da počnem da svetlim ako pobrkam žice, ono punjeno gelom da namaknem na oči kad spavam od čega ću lepo da sanjam dok mi to isto masira kritični deo oko očiju, ono da ljubimac čupa dlake iz nosa i ušiju, depilator i neki tupav parfem. Sve besplatno samo da platim PDV. Ja počeh da razmišljam, bog te mazo, uveli PDV i na besplatno kad me preseče ljubimac arlaučući iz kupatila da mu dodam gaće. Odjednom sam se našla u unakrsnoj vatri:

Jao, što ste vi lepa žena!
Dodaj mi gaće!
Vidi se da vodite računa o sebi!
Ej, je l’ me čuješ, dodaj mi gaće!
A koliko Vi imate godina?
Jesi gluva?!
Samo PDV!
Je l’ to neko doš’o?!
Besplatno!

Sludeše me u sekundi. Izvinuh se onoj što kukumavči za PDV i dodah ljubimcu onako sludjena moje gaće. Onu jedva ispratih i rekoh joj da dodje neki put kad svi budemo imali gaće, nešto mi pala koncentracija.

Ljubimac izlazi i pita – Šta je ’tela ova?

Ma, nemam pojma, il’ da joj platim PDV il’ da me kresne, toliko mi se udvarala da nisam ukapirala šta ’oće.

Pre dva dana zvoni telefon. Opet po slučajnom uzorku iz telefonskog imenika grada Beograda. Neka agencija. Jedna peva i sve pevajući me pita jesam li spremna da odgovorim na par lakih pitanja i da dobijem nagradu. Ajd’ – kažem ja – i zamišljam sa’će da bude Grčka za dve osobe i kuče, Španija za dve osobe bez kučeta…

Kako se zovete?
Jebote, stvarno lako pitanje, to znam. Kažem i potvrdim- Moj konačan odgovor je Mahlat!
Jeste li udati!
Jesam ako ljubimac nije pobeg’o.
Da li radite negde?
Ne, ja sam slobodna umetnica.
Čestitamooooooooooooooo!

Izvin’te, pitam ja, šta mi čestitate, što imam ime i što ne radim?
Ma, jok, dobila sam nagradu!
Šta?
Ručak u restoranu ’’Stari fijaker’’ za četiri osobe i jastuk!

Samo mi pade mrak na oči.

Od Nove godine sam jedno dva’es’ puta dobila ručak za nekol’ko osoba i jastuk. Raznorazne jastuke. Protiv hrkanja, alergije, loših snova, glavobolje, bola u ramenima, meni sve to da fali ja, bre, ne bi ni spavala. Nema agencije u Beogradu od koje nisam dobila jastuk i ručak. I nema tog ručka i jastuka koje sam prihvatila jer nisam dovoljno pametna da ukapiram foru sa turističkim agencijama i jastucima. Valjda po hotelima imaju jastuke, ja obično ne nosim jastuk na put. Kažem – neću – ona što pevuši prečuje i kaže poslaće mi ka kućnu adresu kad da dodjem. Lepo mi dodje da obučem spavaćicu i da odem. Kad dele jastuke da budem prigodno obučena.

A onda doš’o kum mojega ljubimca koji mi je na ovo rekao dijagnozu.

Pregazilo me vreme! I počeo nešto da trtlja o marketingu i menadžerima.

Ja obično ljubazna sa miraz kumom, oću reći, on je venč’o ljubimca prošli put pa ja kao treba da mu se uvlačim u dupe da me ne bi opanjkavao kod bivše gospoje, kažem – Znaš šta, biće da ti ipak moje vreme ne možeš da stigneš.

Ako su svi ti ludaci menadžeri ja sam traktor. I ako ću na osnovu jastuka da se opredelim za agenciju ja sam bukva. I ako treba negde da glumim budalu za bečku šniclu, da me slikaju a ja da se osmehujem k’o na reklami za eliksir mladosti ima da mi plate. A mene ako je pregazilo vreme to bi svaki uspešan menadžer morao da otkrije iz prve. I nemoj da mi tupiš da je svaki trgovački putnik menadžer, odma’ mi je muka!

Sad čekam, kako je krenulo sledeći će mi na vratima biti onaj par Jehovinih svedoka. Ima da me ubedjuju kako sam pogrešno vaspitavana i da me čeka raj nebeski samo ako njima dam sve što imam. I da mi uvale onu brošuru, žuti, crni i beli u rajskom vrtu sa sve lavovima i zmijama pošto se na nebu svi vole. I da mi preporuče literaturu za čitanje jerbo u Svetom pismu sve lažu.

Pa ako im marketing bude išao od ruke ja ću da im se pridružim.

Da ne bude da me pregazilo vreme.

I naručiću majicu na kojo piše – Savremena budala, menadžeri navalite!