Home / Mislim, dakle postojim / Cigani ili Romi – odlučite sami

Cigani ili Romi – odlučite sami

Romi

Najbolje bi bilo kad ne biste pravili razliku.

Romi… večite lutalice, ljudi bez zemlje, neprihvaćeni, nevoljeni, progonjeni, zatvarani, ubijani, uvek podložni nasilju, diskirminaciji i rasnog segregaciji. Zatvoreni su u svoje male zajednice u kojima vole, pate, plaču, radjaju decu koja još pre rodjenja nemaju izbora, umiru i pričaju bajke u kojima jednog lepog dana prestaje njihovo lutanje.

Zadnjih godina se naveliko piše i priča kako ih treba uključiti u društvo i nekako imam utisak da se sve završava na tome – treba.

Nekako su preko noći od Cigana postali Romi. Cigani će i dalje ostati neprihvatljivi a Rome ćemo pokušati da prihvatimo kao nacionalnu manjinu. Što se mene lično tiče, to smo mogli i sa Ciganima, ne bi se oni uvredili a to što im menjamo ime da bismo mogli da ih prihvatimo jer zvuči društveno-politički korektno, njima ne znači ništa.

Što se Roma tiče za njih će se zajednica uglavnom sekirati i pronalaziti načine kako da ih uključi u socijalnu zaštitu, školstvo, sistem zapošljavanja, da jednog dana od njih napravi ravnopravne članove društva koji neće biti odbačeni zbog svoje boje kože i identiteta. Al’ od sekiracije još niko nije video vajde.

Cigani će i dalje ostati oni kojima će nemoćni roditelji vaspitavati svoju decu – Ako ne budeš dobar ukrašće te Cigani; Ako me ne budeš slušao prodaću te Ciganima; Ako ne budeš dobar ukrašće te Cigani i izvadiće ti oči; Vidi kako si prljav kao pravi Ciganin… Ove pretnje možete da čujete u svakom parku, na ulici kad god neko dete neće mami da pruži ruku, u svakoj prodavnici u kojoj neko razmaženo dete arlauče da mu se kupi nešto za šta se tog trenutka nema para. Da ostali ne bi pomislili kako ovakvom detetu neko dere kožu sa ledja pristupa se vaspitnoj edukaciji zvanoj ‘’Cigani’’. Strah deteta kad god vidi Cigane će jednog dana prerasti u mržnju. Koliko je ovo sramotno i tužno isto toliko je i smešno iz jednog prostog razloga što oni imaju sopstvenu decu i što nisam čula da su i za jednu otmicu krivi oni.

Stari romski zanat – prošnja poprilično iritira naš narod. Stvarno su dosadni. Od njih ne možete normalno da startujete na semaforu kad se ‘’otvori’’ zeleno svetlo, ne možete normalno da uđete u crkvu, ne možete normalno da popijete piće jer vam se na smenu neprekidno muvaju oko stola tražeći ‘’neki dinar’’ i obično se povede polemika kako su bezobrazan i lenj narod jer prose umesto da lepo idu i rade neki pošten posao. I sve bi bilo divno i krasno kad bi neko pristao da im da neki, bilo koji, pošten posao što niko neće, ko je lud da dozvoli sebi da se o njemu priča kao o nekome ko zapošljava Cigane, ko ima ‘’cigansku’’ firmu…

Svakome ko pametno konstatuje da je lakše prositi zakonom bih odredila jedan dan prošnje kao društveno koristan rad pa da vide kako je lako sedeti na betonu, moliti, biti zaobilažen, pljuvan i biti podložan srpskoj verbalno-psovačkoj radnji ‘’Jebem ti majku cigansku!’’. Mislite da je lako? Da su navikli? Da im je svejedno, oni su samo Cigani…

Koliko Roma ima u Srbiji svodi se samo na pretpostavke jer mnogi od njih nikada nisu upisani u matične knjige rođenih pa samim tim zvanično ne postoje sem kao socijalni problem.

Trbuhom za kruhom, tj. trbuhom za prošnjom, mnogi Romi završavaju u nekim drugim zemljama, uglavnom prinudno. Kad je pre dve godine na putu za Crnu Goru otkriven kamion pun romske dece, onaj koji ih je vozio je kažnjen prekršajno jer se to što ih je vozio da bi ih negde istovario da prose ne smatra trgovinom ljudima. Da je kamion bio pun srednoškolki priča bi bila drugačija, kazna takođe a i novinski izveštaji.

Koliko Roma ima u Italiji ne možete ni da zamislite ako niste videli. Prose na italijanskom a psuju na srpskom, imaju svog bosa, žive po kampovima, hapse ih pa ih puštaju, ponekad deportuju, a većina njih u Italiju stigne ilegalno preko ko zna kojih prelaza. Zvanično ne postoje ni ovde ni tamo.

Suočen sa problemom velikog broja Roma italijanski ministar unutašnjih poslova je rešio da popiše i identifikuje sve Rome u Italiji. Pošto neće moći da ih identifikuje tek tako jer, kao što rekoh, mnogi od njih nemaju baš nikakve papire, izvršiće identifikaciju svih Roma starijih od šest godina pomoću otisaka prstiju. Tako će svi Romi stariji od šest godina u Italiji dobiti status kriminogenih lica.

Italijanska javnost se pobunila da je to velika sramota za Italiju. Brisel je ‘’šokiran’’ jer nijedna zemlja članica Unije nije popisivala samo jednu etničku grupu, a iz Unicefa su postavili pitanje da li će ta daktiloskopija biti izvršena i sa italijanskom decom. Naravno, ministar je odgovorio da neće jer su italijanska deca upisana u matične knjige rođenih a da sve ovo radi da bi se utvrdilo ko koristi romsku decu za prosjačenje pa će po utvrđenom činjeničnom stanju decu oduzeti onima koji ih koriste i zloupotrebljavaju. Kako će zaključiti ko koristi romsku decu na osnovu toga što deci uzme otiske prstiju ne znam, isto kao što on sigurno ne zna šta će posle sa oduzetom decom. Valjda će o tome tek razmišljati. Trenutno je najvažnije da se svakom romskom detetu od šest godina pa na više uzmu otisci prstiju. Da li će se to uzimanje otisaka prstiju svesti samo na standardna dva ili na svih deset kao i kod svih kriminalaca nije precizirao.

Jedan italijanski politikolog je ministru inovatoru poručio da bi bilo dobro da toj deci istetovira i broj na nadlaktici, isto kao što se radilo u logorima tek da kasnije ne bude zabune i da njemu bude lakše.

Šta će biti sa ovim, kako će Italija rešiti problem i da li će se oglušiti na poruke iz Brisela i Unicefa videćemo. Da li će ovo prerasti u svetski skandal ili će ostati marginalizovano kao i svaki romski problem, ćemo takođe videti. Obeležiti romsku decu koja su samim rođenjem obeležena na još jedan nov način, je skandalozno.

A ako ih oduzmu pa reše da svu decu vrate u matične zemlje ja ne znam šta ćemo mi sem da se čudimo i pišemo.

Ta deca će i ovde završiti na ulici, eventualno će otvoriti još jednu sigurnu kuću gde mogu da jedu i naspavaju se ali onda će nastati problem kao što je već bio u jednoj beogradskoj zgradi u kojoj stanari nisu mogli da se pomire sa sramotom da na stepeništu sreću romsku decu pa su morali da ih sele, i tako u krug. To što osećaju ovakvu sramotu ljudi koji se stide ne bi smeli nikada sebi da dozvole zbog mnogo stvari i zbog iste logorske sudbine koju su Romi i Srbi imali u drugom svetskom ratu.

Svesna toga da na mnoge ovo neće ostaviti nikakav utisak, da se neće zamisliti, da će imenicu ‘’Ciganin’’ i dalje koristiti kao uvredu, svesna toga da će većina nastaviti da ponižava i svrstava Rome u nižu vrstu, da o njima ne govori kao o ljudima već kao o Ciganima, želim da verujem da nisu oni ti koji ne prihvataju Rome već da su Romi oni koji su davno shvatili da u ‘’njihovom sokaku’’ nema mesta za one koji misle da se snovi razlikuju, da različita boja kože podrazumeva i različitu boju krvi.

Ne želim da verujem već sam potpuno sigurna da su oni narod koji ima dušu kao u donjoj crtici Miroslava Antića, za razliku od mnogih od nas…

‘’Jesi l’ čuo da će sutra padati dinari s neba?
– Nisam.
A je l’ veruješ da ima ‘tica što donosi kolače?
– Ne verujem.
Jesi l’ čuo da ima negde gde je stalno leto?
– Nisam.
A jel’ veruješ da u radiju žive mali ljudi?
– Ne verujem.
Pa marš onda iz naseg sokaka kad ne umeš da sanjaš.
Da te pokrljam na pola, kao lebac!
Eto!’’

Ovaj tekst je već imao svoju internet premijeru, izvučen je iz lične arhive i postavljen ovde, zbog ovog teksta, ove i ove vesti.

Pročitajte i

Majko, mama, majčice, mamice, mamili…

Najiskrenije žalim muškarce koji trpe taj nenormalni pritisak da bi trebalo manje pažnje da posvećuju majci. Jebote, ko danas to radi! Kad imaš ženu!Zbog toga, muškarci, bežite od žena koje vam zvocaju za majku, kojima smeta što volite svoju majku i nazivate je mamom. Život će vam zagorčati. Bežite kad prvi put upita morate li bar sad – da joj odnesete lek, da je zovete, da odete kod nje na ručak, da je negde odvezete, svejedno šta.

9 komentara

  1. N

    Svaka čast, odlično napisan članak !
    Na žalost , sve što si napisala je potpuno tačno i ne vidim načina i volje da se stanje bar malo popravi.
    Iskazivanje rasne i nacionalne netrpeljivosti prema Romima (ili Ciganima) ovde je deo folklora i ne smatra se nečimm lošim, iako o sebi volimo da pričamo kao o narodu „velikog srca“ i sl.
    Nisi pomenula u tekstu, ali i u školama je stanje katastrofalno. Radio sam u prosveti 9 godina i znam iz iskustva šta se dešava. I tamo gde teškom mukom uspeju da upišu romsku decu u školu, nastaje pobuna roditelja i samih nastavnika. Naravno, veći broj romske dece „smanjuje kvalitete nastave“ , a za roditelje je neprihvatljivo da „moje dete ide u školu sa Cigančićima!“ . Često takve škole dolaze na loš glas i roditelji ih izbegavaju u širokom luku.
    Da ne pominjem česte incidente, gde i najmanje koškanje ili tuča u kojem učestvuje neki Rom , odmah prerasta u pravi mali rat. Svi bi odmah da se obračunaju, da „očiste“ svoj komšiluk i tako „reše problem“.
    Izvinjavam se što sam se toliko raspisao. Samo sam hteo da kažem da je u ovom ludom i izopačenom društvu svaki glas razuma dragocen i veoma dobrodošao.

  2. Da novi svetski poredak polako deluje… danas su na redu cigani, sutra možda Srbi… a posle svi pljuju Hitlera…

  3. S

    Izgleda da je netrpeljivost većine svetskih nacija prema Romima ili Ciganima stara vekovima. Nije mi poznato kada je to nastalo i zašto je to tako, ali slažem se da postoji diskriminacija prema njima u sredinama gde su oni manjina, ali verovatno i obrnuto u sredinama gde su oni većina. Iz ličnog iskustva znam da kad god sam imao neki pokušaj da neke od njih tretiram kao normalne, poštene i vredne ljude to se završilo na moju štetu. Isto tako imao sam prilike da vidim da je retko ko od njih uspeo da zadži pošteni posao poštenim radom, pogotovo ako se radi o teškom fizičkom radu u teškim radnim uslovima. Takođe, sada živim u sredini gde ih ima u velikom broju i svakodnevno vidim da mnogi od njih ne žive od poštenog rada i da su mnogi od njih skloni raznim vrstama huliganstva i bahatosti. Ne znam da li je starije verovanje da su oni nepošteni i bezobrazni i da ih zato treba izbegavati ili obrnuto, ali ja na osnovu ličnog iskustva ne želim više da sa njima imam bilo kakve kontakte.

  4. m

    Ti isti romi ili cigani ili kako god hoces da ih zoves, mene su opljackali dva puta za 3 godine, u sred centra grada! Pljackaju, kradu, psuju, prljavi su i naravno da ih se ljudi klone i da ih ne vole, kao i bilo koga bilo koje druge boje koze ko bi se tako ponasao. Ciganina ili roma, koji odrzava higijenu kao sav normalan svet i bori se kroz zivot uceci i radeci kao sav normalan svet manje vise nece niko da dira. Odnosno, bice diskriminisan nista vise od toga koliko smo i mi ostali… bilo da smo debeli, mrsavi, ruzni, niski ili previsoki… Dakle, njihova krivica je sto su takvi kakvi su i zato sto imaju takvu reputaciju.

  5. To apsolutno nije tačno. To da su sami krivi.Sem ako ne misliš, recimo, da je tvoja lična krivica što o Srbima tamo negde misle da su koljači ili da su genocidan narod.

  6. m

    Dragi Mahalate, o Srbima je tamo neko mnogo ružnu kampanju vodio godinama u svim medijima, a znamo i radi kojih interesa, pa se zato tako loše misli o njima. A stav o Romima ili Ciganima, koji je prihvaćen u narodu kod nas, kreirali su oni sami, svojim ponašanjem, delima i nedelima. Nije se detetu usadila nekakva mržnja od bezazlene price „otece te cigani“, vec od nekulture velike vecine njihove populacije sa kojom se srecemo na svakom koraku. Kao sto rekoh, odbojan stav ce svako normalan imati prema bilo kom coveku koji je prljav, zapusten, bezobrazan, nevaspitan, nekulturan, koji je agresivan ili nasilan, bez obzira koje boje koze on bio. A to sto je velika vecina Roma upravo takva, za to nisam kriv ni ja, a ni oni koji ih se klone, kao ni drzava niti drustvo uopste. Takav zivot oni biraju, i takvim zivotom zive generacijama, pa zasto bi se sad kultivisali i civilizovali? Koliko puta je jos u SFRJ pokusavano da se oni dovedu u red, pa su im deljeni (!!!!) stanovi u npr. Sremcici, iz kojih su cupali sanitarije i prodavali, a parket lozili na sred stanova? Da, dodeljivani besplatni stanovi! A ko ce meni ili vama da dodeli stan? Koliko porodica se muci i zivi u nenormalnim uslovima ili se ne usudjuje da dobije decu zbog toga sto nemaju svoj krov nad glavom? Zasto njima niko nije poklonio krov nad glavom? Zasto se i oni ne razmnozavaju i imaju po 10, 15 dece, ne vodeci racuna sta ce ta deca sutra da jedu i kako ce da zive? Zato sto normalni ljudi imaju obzira prema svom i zivotu svog potomstva. Romi ocigledno nemaju, jer prave vise dece nego sto mogu da prehrane a onda setaju sa njima po ulicama proseci za milostinju, a kad malo stasaju, ta ista deca krecu od dzeparenja, otimanja do oruzanih pljacki koje sam licno doziveo. I ponovicu jos jednom, nisam za mrznju ni prema jednoj etnickoj zajednici, ali jesam protiv onih koji ugrozavaju druge u normalnom zivotu. Svaka cast onim Romima koji su se trudili za svoj bolji zivot, ali velikoj vecini koja zivi bez ikakvih moralnih i civilizacijskih nacela nece pomoci nikakva udruzenja, aktivisti i novinski tekstovi ako se sami ne potrude da izmene svoj zivot i sliku o sebi!

  7. Ja sam žensko 🙂 dakle, draga Mahlat. I dalje se ne slažem, oni i žive tako kako žive jer iz zajednica nikada nije prihvatila. Što se besplatnih stanova tiče, nekada smo ih dobijali svi. A kako mogu da vidim, mnogi koji su bezobrazni, nevaspitani, nekulturni, agresivni, pa čak i nasilni, su ovde vrlo popularni, medijske su zvezde. Roma ima ovakvih i onakvih, isto kao i nas, isto kao kod bilo kog drugog naroda. Oni jednostavno ne interesuju ovo društvo. Što se prošnje tiče, to je biznis, mnogi od njih su primorani to da rade.

  8. Moj sin ide u predskolsku grupu gde su romska deca u vecini. Moram da priznam da se svaki put iznenadim, jer su potpuno drugaciji nego slika koja o njima postoji. Cisti, uredno obuceni, mirisu na omeksivac, majke mi. I majke im OK zene. Mojoj cerki najbolja drugarica Cigancica. Znala i da cita i da pise oba pisma pre upisa u prvi razred. U pitanju je opstina Savski venac.

  9. E

    Povodom prošlogodišnjeg dana Roma, usput sam čula deo emisije u kojoj je gostovao, mislim gospodin Šain, Rom. Pokušao je da ukaže na različitost mentaliteta tzv. „belih“ i Roma. Pa, kako on kaže, Beli se rukovode životnom devizom „imati“ a Romi devizom „biti“. To je naveo kao razlog zašto su Romi zadovoljni sa malim, dovoljnim za preživeti, oni ne žele novi auto, nameštaj. Njima je dovoljno malo za biti.
    Meni se to dopalo. Inače, izuzetno smatram da mentalitet jednog naroda čini i njegovu suštinu. I da bismo shvatili kako neko funkcioniše, moramo posmatrati iz njihove perspektive. Na žalost, vrlo smo skloni sve gledati iz svog ugla, priznavati samo svoje vrednost. Mislim da zbog takvog stava ne možemo da razumemo. A samo treba da ih prihvatimo onakve kavi jesu.
    To, da li kradu, to se zna čije je posao, kao i kad „Beli“ kradu. U svakom slučaju nije opštedrušvena briga. A kada se rodite i rođenjem vam je data samo jedna šansa, a ta je da budete gladni, da vam je hladno i da ćete najdalje stići do đubretara, izbori i nisu nešto. Oni su najsiromašniji i time i najranjiviji sloj ljudi koji žive oko nas, a jako smo skloni okretai glavu i praviti se da ne postoje. Ili, još gore, bez razmišljanja prebiti Ciganče zato što prosi. Videla, verujte. A njega će i onako neko već prebiti zato što nije dosta isprosio. I sigurna sam da ga posekotina i udarac jednako bole kao što bole i moje i tvoje i svačije, čak i čisto dete!

Ostavite komentar