Home / Mislim, dakle postojim / Da li je svemu potreban marketing?

Da li je svemu potreban marketing?

Divanim juče i brljam po TV kanalima, kad naletim na reprizu emisije Dvougao Ex Libris iz novembra meseca godine koja je upravo otišla u istoriju.

Ako niste čuli šta je Dvougao Ex Libris, kao što nisam ja, do juče, (znala sam samo za Dvougao) to je ciklus javnih paralelnih razgovora sa dva sagovornika koji odgovaraju na pitanja i sučeljavaju stavove o intrigantnim temama iz oblasti književnosti, kulture i umetnosti. Tribine se snimaju i istoimena TV emisija prikazuje se na TV B92 Info. (izvor)

Gošće, to jest, stavove su sučeljavale Vesna Dedić Milojević, novinarka i spisateljica, autorka emisije Balkanskom ulicom i Radmila Lazić, pesnikinja, možda će vam, kao i meni, biti poznatija kao autor odličnih kolumni u Politici.

Elem, sedim ispred televizora ja koju savremena kič kultura izbezumljuje i koja je željna emisija koje bi podigle sveopštu kulturu pa i čitalačku na viši nivo, pokušavam da uhvatim konce dijaloga ove dve žene i panično vrtim kroz glavu kako o Vesni Dedić znam svašta, sve nešto neupotrebljivo, recimo kako je znala da je njen bivši muž onaj pravi, pročitala sam negde i ostalo memorisano, i kako o Radmili Lazić ne znam ništa. Ni jednu, jedinu pesmu nisam pročitala, niti sam pojma imala da je ta žena pesnikinja. Malopre provrtim po Google i pročitam intervju na Wannabe magazinu koji mi je pomogao da razrešim dilemu koja me muči od sinoć – da li je ova žena u pravu ili ne.

U emisiji, to jest, parčetu koje sam uhvatila, Radmila Lazić je rekla, otprlike, da je sramno kakav status u srpskoj kulturi imaju pisci kakvi su Ivo Andrić i Borislav Pekić na šta je Vesna Dedić odgovorila da je to normalno ako se uzme u obzir kakav je marketing kada su pisci, književnost, kultura u pitanju. Zar mislite da je njima potreban marketing, upitala je Radmila koja je sve vreme izgledala kao da joj je neprijatno što je u istoj emisiji sa Vesnom Dedić, na šta joj je ova odgovorila da je danas svemu potreban marketing.

Dakle, sudar dva stava – nečemu nije potreban marketing jer je samo po sebi toliko kvalitetno da će publika svakako doći do toga i – svemu je potreban marketing.

Emisija završena tako što je gospođa Radmila Lazić izjavila da ne čita beletristiku u šta spadaju knjige Vesne Dedić, da čita samo probranu. Beletristika vam je, inače, ako vam je pojam nejasan, najprostije rečeno – savremena literatura za “obične” ljude. Možete da je čitate ili ne čitate ali da biste znali da proberete i da li to volite ili ne, ipak biste morali da čitate.

Nego, da li je svemu potreban marketing?

Nego kako! Pomenuše u emisiji kako ovim piscima on nije poreban jer njima treba da se bavi obrazovanje, ali pošto se naše obrazovanje književnošću bavi tako da vas u školi tera da čitate pisce koje uglavnom ne razumete, recimo Kamija, ili ruske klasike pa vam ogadi čitanje za dugo vremena, ili vas tera da analizirate Prokletu avliju od čega vam se kosa diže na glavi (kao što se recimo dizala meni pa sam posle sto godina čitala ponovo da bih zaista razumela to delo) i pošto vas tera da čitate a ne približava vam čitanje, primorava vas da volite književnost i saopštava da su Pekić, Andrić i drugi pisci nešto što morate da čitate a ne da razumete, pošto se naše obrazovanje uopšteno svodi na MORA a ne na TREBA, književnosti je i te kako potreban marketing.

Da ne bi moje majke, mog marketing maga kada je književnost u pitanju, to danas ne bi bila moja najveća ljubav.

I upravo to, da je književnosti potreban marketing, Radmila Lazić je izjavila u intervjuu koji sam linkovala, počevši od toga ko radi u knjižarama i da danas ni u snu ne smete da pomislite da pitate prodavca šta bi vam preporučio jer pojma nema a kada tražite knjigu prvo vas pita ko je izdavač kao da vi to morate da znate pa do toga da je Internet doveo do toga da ljudi pojma nemaju ni ko je šta napisao ni šta rekao pa tako možete videti da je ispod citata Duška Radovića potpisan patrijarh Pavle a ispod onih Ive Andrića – Meša Selimović i obratno. A Zlatno runo mora da je neka bajka o ovci koja je imala zlatno runo. Bolje da ne pitate.

Marketing. Kada je dobar moja zainteresovanost raste. Pa bih recimo pročitala ovaj intervju sa Radmilom Lazić, pa potražila zbirke njenih pesama, pa preporučila što je još jedan vid nezanemarljivog marketinga i tako…

Ali ne, sve se toliko raslojilo da će kulturna elita, jelte, da se druži po tribinama za koje mi ostali ni ne čujemo, praviće gadljiv izraz lica kad neko pomene beletristiku, gledaće publiku sa visine jer eto, nije uspela da prepozna prave vrednosti.

Izvin’te, a gde da je prepoznam, mislim ipak moramo da se sretnemo.

Gospodi nagrađivanim književnicima nije potreban marketing i zato sede uvređeno odvojeni od društva.

Gospođe spisateljice lake literature su ukapirale da im treba pa se nalaze na vrhu lista najprodavanijih i najčitanijih knjiga.

I još su krive.

 

 

Pročitajte i

Telma i Luiz

Ti si, draga moja, IPAK, samo žena u svetu koji se organizovao i iskrojio prema muškarcima.I muškarci brane taj svet. Ništa čudno, odvajkad je poznato da svako brani zauzetu teritoriju, raznoraznim sredstvima, pa i onim najsramnijim, ko te pita. Nijedan rat ne bira sredstva pa ni rat polova. Ali to ni po jada.Jadno je što postoje horde žena koje brane taj muški svet. Od kojih je teško biti glasniji.Koje ne interesuje zbog čega su se borile od Klare Cetkin do danas, žene na svim kontinetnima, svih boja kože, svih godišta.

20 komentara

  1. Isto ja juče sa mamom pričam o pozorištu. Moj stav je da ga treba ukinuti ako će raditi samo predstave koje će razumjeti i gledati oni koji se bave istim. Napravi nešto za malo šire narodne mase, da i mi kojima to nije struka imamo volju i želju da to pogledamo. A ne sve kao neke sekte se razdvajaju i onda kukaju kako kultura propada.

  2. B

    Obavestenje direktno sa terena-marketing je cudo! Odskora radim, tj volontiram u biblioteci ovdasnjoj, u jednom njenom ogranku u velikom naselju…Ne znam da li mi verujes, traze se dve vrste literature-lektira, i reklamirane knjige…spisateljice Vesna Dedic, Bacic Alimpic, isidora Bjelica, Vesna Radusinovic, 50 nijansi sivo, milijardu i jedna Danijela Stil ,Amanda Kvik, milijardu i jedna knjiga o indijskim princezama, milijardu i jedno Lagunino izdanje beletristike…ovde se prave spiskovi rezervacija sa takvu literaturu! Na nivou statisticke greske su ljudi koji citaju klasike, kad se pojavi neko ko trazi neki nagradjivani roman domacih pisaca, ja slavim! Nesto malo ovih romana koji su dobili ili bili u trci za Ninovu nagradu, mnogo Cosica i ovih knjiga o svetskim zaverama protiv Srba, i to ti je to!Tinejdzerke masovno citaju te reklamirane knjige.Kad sam skoro jednoj preporucila da procita nesto drugo, umal se ne posvadja samnom!
    E sad, dal je ovo potvrda tvog stava da svemu treba reklama, ili nije, ja ne umem da ti kazem.Samo prenosim sopstvene utiske!

  3. Treba i Andricu marketing. U moru informacija koje dobijamo svakog dana, tesko je prepoznati kvalitet. Kao sto ste rekli, da bi ste odabrali kvalitetne knjige, morate ih cicati. Zbog te gomile informacija nama je jako tesko da se opredelimo za nesto cime nas ne bombarduju jer se plasimo da gubimo vreme jer ono sto nam serviraju prolazi pored nas.

    Dakle, sve treba da nam se servira 🙂

  4. j

    Koliko znam, izdavačka kuća koja izdaje knjige Vesne Dedić Milojević je izdala i nekoliko knjiga Andrićevih priča. I odradila im odličan marketing, što je jako pozitivna stvar. U ostalom, ljudi iz oblasti „visoke književnosti“ dodeljuju Ninovu nagradu (kakva god da je kod nas je najprestižnija) i ona je opet odličan marketing. A po našim knjižarama ima dosta prodavaca koji su završili Filološki fakultet što im daje dosta kompetentnosti. Bar da preporuče nešto prosečnom čitaocu.

  5. Svemu je potreban dobar, kvalitetan PR, da bi se od „mase“ informacija izdvojilo ono što valja. Ovako, neko ko ima kvalitetan „proizvod“, a nema PR, ostaje nezapažen.

  6. JovanKg, ja nisam rekla da nije, niti da niko to ne radi, govorim o stavu da je nešto neki viši nivo pa da će samim tim samo naći put do čitaoca, klijenta, čega god. I ne kažem da su svi prodavci knjiga neprirpemljeni za taj posao ali ih ima, ja sam, recimo u knjižari naletela na ženu kod koje sam godinama kupovala cigarete i koja je najzad nahvatala vezu da radi u knjižari a po profeisiji je frizerka.

    Po nekoj logici, žena sam, zna se šta žene interesuju, u biblioteci mi nude ono „što se traži“ a kad tražim ono što ja hoću kažu mi da izvoljevam, recimo, htela sam ponovo da pročitam Ep o Gilgamešu, jedva sam namolila da mi daju tu knjigu jer je to „lektira“.

    Što se Ninove nagrade tiče, nekima je marketing, nekima antimarketing, kako ko kapira tu nagradu 🙂

  7. B

    nisi naletela na pravu bibliotekarku, ja da ti kazem!svrati u rodni kraj, ima da te zatrpam lektirom! a i sto se Ninove nagrade tice, i tu se slazemo, nije bas uvek garant kvaliteta, jelte….

  8. V

    I najvece sranje ima najbolju prodju i prednost ako ima dobar marketing.
    Da li sve treba da ima marketing je zaista odlicno pitanje? Pitanje koje je subjektivno i postavlja se po utvrdjenom cilju i predvidjenim rezutatima koje zelimo da postignemo.

  9. N

    U više navrata sam po knjižarama tražila Markesova dela. Kupila sam 7-8 njegovih knjiga, i zaista mi je bila važna informacija šta je još prevedeno, na bilo koji jezik koji mogu da razumem, dakle srpski, svi slični njemu, ili engleski. Osim što su me u većini knjižara zapanjeno gledali, uglavnom su govorili da imaju „Sto godina samoće“ i „Ljubav u doba kolere“ (nakon 10 minuta proveravanja po kompjuteru i policama), a kad bih rekla da to već imam nezainteresovano bi slegli ramenima, potpuno nevoljni da nekako provere da li postoje druga izdanja i mogu li se nabaviti. U nekoliko knjižara su mi ponudili da kupim „Milioner iz blata“, „lovac na zmajeve“ i neku istorijsku knjigu o Španiji, kažu, to će me sigurno zanimati ako volim Markesa. Hvala lepo.

  10. Da, svemu je potreban marketing. Mada se u ovom slučaju radi o PR-u, ali i PR je svemu potreban, kako je to Jasmina (alias PRikazistvarnosti) lepo rekla. Činjenica je da je potrebno da se o nečemu priča da bi se čitalo. Ili jelo, ili pilo, ili nosilo, ili vozilo… svejedno. 😉

  11. V

    Odličan tekst!
    Gledala sam emisiju, i isto pomisilila: kako može neko da komentariše nečije delo ako ga nikada nije pročitao?
    A Vesna je rekla da su Andrić i ekipa u svoje vreme jednom mesečno bili na RTS-u, što znači da su sebi radili ozbiljan marketing.
    Džabe nam dobar proizvod, ako niko ne zna za njega, kako je već Jasmina rekla.

  12. Pedya, govorili su marketing pa ja prenesoh.

    Vesna, da baš je tako rekla, zaboravih, samo što se tada to nije zvalo marketing… Sada ih nema ni jednom godišnje, nažalost…

  13. Nedja, u vezi toga, ja sam pre desetak godina u Kragujevcu obijala prodavnice da našem CD Bisere Veletanlić. Na kraju, u jednoj prodavnici, specijalizovanoj za „muzička izdanja“ kažem – Ne mogu da shvatim da nemate CD B. Veletanlić a da imate Stoju. Čovek mi odgovori – Normalno, vi ste prvi koji traži Biseru, svi ostali kupuju Stoju.

    Postoji i ono da svi oni narodu nude ono što narod traži, problem je onaj trenutak u kome narod poželi to nešto, da li je to zbog marketinga koji prati te stvari, da li narod jednostavno nema ukusa, da li para vrti gde burgija i pamet neće i na kraju ovo što sam rekla – intelektualna elita se uvređeno povukla a onda nas gadljivo gleda kako ne umemo da ih pronađemo.

  14. V

    A sada Bisera peva sa Darkwood dabom, što znači da se žena ubacila u moderne tokove, menja pravac ali ostaje jednako kvalitetna, i veoma radi na promociji svoje muzike. Elitista je uvek bilo i biće ih, bitno je da smo svesni da je to njihov, a ne naš izbor.

  15. Da, čak i kokoška zna da je potrebno oglasiti se kada sneseš jaje, ako želiš da budeš primećena. Što, guska, recimo, čije je jaje veće, ne ume. Ne ironišem, časna reč, to je jedna od poštapalica marketing-recimo-stručnjaka.
    E sad, budući da emisiju nisam gledala, nemam nameru da je komentarišem, ali pošto je ona samo povod za tvoje otvaranje malo šire teme, slažem se sa onima koji tvrde da je danas sve marketing. Pa će tako i nagradu dobiti onaj ko ima ofanzivniji marketing, a ne vrednije delo, na televiziji će se naći pre onaj kome put do tamo otvara marketing, a ne delo samo, pa će imati i više tiraže onaj ko radi na marketingu, a ne onaj ko se oslanja na kvalitet ponudjenog.
    Dakle, kokodačite, kokodačite, kokodačite … retko ko zaista i obraća pažnju na suštinu onoga što mu se ponudi izmedju šarenih korica i još šarenijih reklama.

  16. Negoslava, nemaju komentari opciju like ali like 🙂

  17. j

    Složili smo se oko stava o marketingu, pa sam u prethodnom komentaru samo povezao Andrića i Dedić Milojević baš sa marketinške strane, učinilo mi se da je zanimljivo. A što se prodavaca u knjižarama tiče, ne primer u knjižari u Pešačkoj zoni u Kragujevcu rade izuzetne devojke. Upoznao sam ih pošto često svraćam. I zaista umeju da popričaju sa mušterijama, čak i da pozovu drugu koleginicu ako smatraju da je kompetentnija za određene književnike ili pravce. Mnogo više od preporuke najsvežijeg bestselera sa liste. Pa htedoh da podelim i pozitivno iskustvo 🙂

  18. Naravno, dobre stvari uvek treba pohvaliti

  19. Danas je mnogo lakše dobiti preporuku za film jer nikad nisu bili dostupniji nego za neku knjigu jer je za čitanje je potrebno vreme. Međutim, oni koji vole da čitaju uvek nađu svoju knjigu, odnosno „svaka knjiga nađe svog čitaoca“.
    Ja sam iz tog razloga i počeo da objavljujem tzv recenzije knjiga na svom blogu, da bih ljudima preporučio za čitanje knjige koje su uticale na mene… To je neka vrsta besplatnog marketinga jer bez marketinga nema ništa…

  20. B

    Mislim da je svakoj djelatnosti potreban marketing, ništa bez marketinga, ako vas danas nema na internetu isto je kao da vas uopće nema, zato još jednom kažem da je marketing najbitniji za uspješno poslovanje 😉

Ostavite komentar