Dajte gole žene

Eto, nedostaju mi gole žene.

Znate ono, čitate novine a vesti sve crne bez imalo belog, izjave daju sve neki namrgodjeni, zakopčani do grla, perčin im pao preko čela što treba da pokaže da se bore za pravu stvar, vi čitate, čitate i na kraju vidite da nisu rekli ništa. Il’ nemaju pojma, il’ nemaju ovlašćenja il’ neće da kažu. A naslov bio lep, vi taman pomislili da će otkriti neku veliku tajnu o kojoj i vrapci pevaju al’ to je nezvanično. I onda, u sred svih tih – usro sam se al’ neću da priznam, ja priznajem samo sud svoje partije, ko ono kad je Tomica pričao da nije ministarsku fotelju dobio na lutriji i da mi tu igru na sreću ne kapiramo – iskoči slika gole žene, bilo leto, bilo zima, a ispod piše – Meni kriza ne može ništa. Ili baš me briga da ’l mi je mala plata.

Mene te sličice uvek nervirale, ne zbog golotinje nego zbog tih komentara ispod, da te bog mili sačuva. Na primer proradio vulkan, ona ko od majke rodjena i umesto da ispod piše – Moje su prave ili tako nešto, piše – Meni ni Eyjafjallajokull ne može ništa, ne mogu da letim al’ mogu da ležim. Ili iscurela nafta u okean njoj to opet ne može ništa, poruka je valjda – neću ni da plivam, sunčaću dupe, šta me briga. U jeku fudbalskih prvenstava sliku su obavezno bile – ona u dokolenicama sa jednom nogom na lopti i onda vanserijski glup komenar na temu fudbala, crvenih kartona, sudija i tih stvari, poruke nigde nema, ko ima mašte može da misli da ona misli – jeb’o vas fudbal, gledajte od čega se živi.

Sve u svemu, nikad nisam kapirala taj spoj gole žene i glupog komentara. Sad, neka skrivena poruka mora da je bila – žene su glupe k’o noć, pogle’ ova, lepa, lepa ko boginja, al’ glupa, brate! Kako nije glupa kad je Eyjafjallajokull poremetio kompletan svetski avio saobraćaj a možda i pomorski a ona kaže da njoj ne može ništa. Onda sam se setila kako sam bila na onom seminaru o medijskom ugnjetavanju i ponižavanju žena gde kukaše što su samo žene gole u novinama na ša sam se užasnula, zamisli go muškarac! To prvo i nije neka slika, nemaš šta da vidiš, drugo gluplji komentari od ovih koji prate žene ne postoje, ne bi to bilo to. Mislim, stvarno ne mogu da zamislim sliku golog muškarca, naterali ga da se smeška dok on garantovano misli – da l’ mi je dovoljno dugačak, a ispod piše – zima, zima, e pa šta je, ili dinar može da pada kol’ko oće, zabole me uvo, važno da euro skače.

Uvek mi bila želja da vidim ko je taj ko piše te komentare.

I tako, to me nerviralo.

Ali… u zadnja tri meseca svaki božiji dan gledam jednu te istu sliku onog Šarića, rumenog, ljubi ga majka, koji je ovu zemlju doveo do propasti i ima da me dave sve dok me ne ubede da oni nisu imali pojma do juče ni ko je taj, ni šta je radio a ni o’kle mu sve ono a o putevima droge da ne govorim. Teraće sve dok nas ne ubede da hleb poskupljuje zbog tog Šarićevog klana, oni veze nemaju kako se to desilo.

To je najveći medijski teror.

Drugi je Mladić, sa sve onim organizovanim i temeljnim akcijama posle kojih kažu da su prdnuli u čabar al’ zamole gradjanstvo da dojave ako primete da ovaj negde čuva ovce, pije kaficu ili se grudva na nekoj planini.

Treći – moj mili predsednik, najveći turista zemlje Srbije, miss osmeha koji mora da otputuje na kraj sveta da bi nam odande nešto poručio. Inače ovde ne poručuje ništa sem da nije tačno da se ovde živi teško, da to pišu pritupi novinari, da ćutimo i trpimo šta nas je snašlo dok ne uletimo u Europu, ka kojoj putujemo brzinom kornjače i to one sa Galapagosa koja ima najmanje trista godina i koja će dušu da ispusti kad zine.

Četvrti su moralisti u crnom, predstavnici SPC, koji u saradnji sa političarima od ovog naroda uporno prave stado i nastaviće tako sve dok ne počnemo da blejimo. Il’ dok se medjusobno ne potamane da bi utvrdili ko je od njih veći Papa od Pape.

Peto, šesto, sedmo, osmo, do ne znam dokle vam je sve crno sve do kursa eura, to jest, zdravstvenog stanja dinara za šta ona gospodja što se osmehuje i koja je nadjublji dekolte promovisala onomad kad se predstavljala MMF-u posle čega je rekla da je najvažniji trenutak u životu ugroženih Srba jednokratna pomoć od 5 000 dinara, mnogo važniji nego povećanje plata i penzija, šta god da je pitate reći će nešto u stilu – važan je psihološki momenat a ne… pojma nemam šta al’ evo tri dana razmišljam kako se psihološki osećam dok dinar pada a kredit mi je u eurima, da l’ se ja prema tome psihološki odnosim sa razumevanjem ili kao histerični ludak.

Na kraju svega – ‘’Farma’’ – imitacija života za one koji su život poklonili i koja neće da se završi dok ih ne obidje najlepši predsednik u regionu a i šire i odande nam poruči da je ‘’Farma’’ nešto kao etnografski muzej, isto ono što je poručivao kad je išao da češlja babu.

Da ne nabrajam. Smučilo mi se. Jedno te isto. Glupo do glupog. Spinovanje. Sve.

Ne dam, bre, da mi spinuju život. A ni pamet.

Hoću pod hitno, sve novine da vrate gole žene! Gola žena je gola žena. Lepota, bre!

I ja imam dušu.

Glupe komenare ću nekako da progutam.