Home / Srbija medj' šljivama / GLEDAM FARMU, DAKLE POSTOJIM – intervju sa Ljiljanom Jerinić, psihologom i analitičarem istraživanja elektronskih medija

GLEDAM FARMU, DAKLE POSTOJIM – intervju sa Ljiljanom Jerinić, psihologom i analitičarem istraživanja elektronskih medija

Počela je sezona rialitija, pljušte komentari, podjednako komentarišu i oni koji gledaju i oni koji nikada ne bi gledali a svi optužuju „televiziju“ što im u udarnim terminima podmeće najnižu vrstu zabave kad bi oni sedeli i čitali ruske klasike, samo im je daljinski daleko.

O fenomenu Reality naš nasušni, bila je ljubazna da mi odgovori na neka pitanja Ljiljana Jerinić, psiholog, analitičar istraživanja eletronskih medija i praktičar transakcione analize.

Reality televizija je samostalna forma TV produkcije i žanr TV programa u kome nema predhodnog scenarija i profesionalnih glumaca sa namerom da se portretiše modifikovana realnost, kaže Ljiljana koja podjednako prati gledanost ovih programa ali i naše ponašanje, pa je pokušala da nam objasni ko je kriv što je ova vrsta programa toliko popularna.

M: Otkud potreba za ovakvom TV produkcijom?

Ljiljana Jerinić: Potreba za stvaranjem autohtonih TV formata nastala je usled nemogućnosti da se programska šema popuni samo sadržajima koje smo nasledili od drugih medija i adaptirali za TV produkciju. TV film je možda učinio da se isprazne bioskopi, ali i dalje bolje izgleda na velikom platnu, jer je za tu dimenziju i pravljen. TV drama snimljena elektronskom kamerom je isto izgubila deo čarolije – ovo će mi poverovati svako ko je imao sreću da gleda Zorana Radmilovića uživo u poređenju  sa snimkom koji je ostao posle njegove smrti. Muzički TV program, vesti, intervjui su samo radio programi sa slikom. Ako ne verujete, ugasite sliku i ostavite ton i moći ćete da nastavite „gledanje“. I praćenje sportskog događaja nije izvorno televizijsko – setite se prenosa fudbalskog meča  koji je uz veštog komentatora moguć i na radiju. Ali teško je zamisliti radio prenos VELIKOG BRATA. I pored inventivnog komentatora, sumnjam da bi držao pažnju današnjeg  auditorijuma. Reality format gubi kada se transponuje u drugi medij, kao što se dešava i obrnuto.

M: Hoćete da kažete da je REALITY SHOW rezultat TV evolucije?

LJ.J: Da. Autohtona TV forma morala je da se prilagodi karakteristikama savremenog načina korišćenja ovog medija. Televizija je postala pratilac svih naših slobodnih aktivnosti. Emitovanje traje neprekidno 24 časa. Gledalac mora da radi osam sati i spava osam sati. Tako prosečno dnevno gledanje TV programa od osam sati kaže da smo  razvili tehnike paralelne pažnje kako bi se naš život mogao da odvija uz uključen TV u pozadini. Posledica je da TV sadržaj koji se non-stop emituje ne sme biti zahtevan, jer nemamo kapacitet za takvo funkcionisanje. Nomadski karaker TV gledanja u prvi plan stavlja  kreativnost TV radnika u privlačenju pažnje. Dok hodamo iz sobe u sobu, pričamo sa ukućanima, hranimo se i možemo da biramo stotinak kanala… nije lako da nam neka TV stanica privuče pažnju. Zato relativno jednostavno koncipirani reality sadržaji kao začin koriste egzotičnost, divljinu, neobuzdanost, ali i sumanutost i abnomarnost kao granične vrednosti, da bi nas zainteresovali. Televizijska produkcija sve više liči na eksperiment. A kao kod svakog eksperimenta sa ljudima potrebno je odrediti pravila korišćenja. Ostaje pitanje: ako je uspešna TV formula – budi provokativan, senzualan, voajeristički usmeren i testiraj granice, gde su granice i ko će ih postaviti – TV stanice, gledaoci, RRA?

M: Da li je samo zato TV program, intelektualno malo zahtevan?

Lj.J: Ne, postoje i drugi faktori. Reality televizija ima prevashodni cilj da zabavi gledaoce. Pojam zabave za gledaoce ovog vremena je drugačiji nego u prošlosti. Sadržaji kojima strukturišemo naše slobodno vreme su dinamičniji, manje intelektualno naporni, vizuelno stimulativniji, nesistematičniji, interaktivniji… Reality programi su tako ne samo posledica tehnološki drugačijeg medija, nego i reakcija na naš potpuno drugačije organizovan svakodnevni život i novoformirane potrebe. Reality programi omogućavaju instant identifikaciju sa „običnim“ ljudima koji su učesnici. Neke ankete u Velikoj Britaniji potvrdile su da svaki sedmi tinejdžer mašta da će postati popularan pojavljivanjem u nekom reality formatu. Drugi gledaoci se regrutuju među onima koji vide u boljem svetlu svoj mali kamerom nezabeležen život posle gledanja poniženja koja dožive učesnici nekih kompromitovanih formi. Takodje, televizija, kao sredstvo masovne komunikacije, primenjuje zakone grupnog funkcionisanja. Zabluda je da kada komunicirate sa grupom, da se obraćate prosečnom gledaocu. Istina je da se obraćate najnižem članu grupe, jer tek tada svi razumeju poruku. Samo usko specijalizovane televizije mogu sebi da priušte visoko zahtevne intelektualne sadržaje.

M: Znači li to da velike nacionalne TV moraju da nude zabavu niskog kvaliteta?

Lj.J: Nisam govorila o kvalitetu, nego o intelektualnoj zahtevnosti, a ta dva pojma se ne preklapaju. Ako je neki sadržaj intelektualno zahtevan, ne znači automatski da je i kvalitetan i obrnuto. Kada definišemo kvalitet zabavnog programa, takođe moramo da koristimo posebne parametre, a ne one kojima merimo kvalitet naših aktivnosti iz sveta rada i obaveza. Kada radimo, i kada se zabavljamo, ne ponašamo se isto, pa tako svet rada i zabave ima drugačiji set vrednosti. Od zabave se očekuje emotivna stimulacija, uživanje bez napora i mediji nam to omogućavaju: avanturu, romantiku, strast, glamur, fantaziju.

M: Dakle, iracionalno?

Lj.J: Sadržaji koje inače ne bismo birali racionalno, kada se razonodimo lako nas animiraju. I likovi sa kojima ne bismo poslovno sarađivali, drže nam pažnju. Naravno, možemo govoriti i o tome da li je zabavni TV program profesionalno kvalitetno odrađen. Čista je kontaminacija da se zabavni program pravi po istim kriterijumima kao naučna studija. Kad mediji pokušaju da plasiraju zabavu sa ex cathedra pozicija, preovladava osećaj dosade kod većine gledalaca i oni se razbeže. A to jedna komercijalna televizija ne sme da dozvoli.

M: Zašto je gledanost toliko bitna? Kako broj gledalaca, dakle brojnost, može da određuje kvalitet?

Lj.J: Ma kako to surovo zvuči, od kada imamo piplmetre, na komercijalnoj televiziji, jedino merilo kvaliteta neke emisije je broj gledalaca koji je odgledao, ili njen rejting. Televizija ne prodaje ni emisije, ni minute, ni neki imaginarni prostor u etru, ona prodaje publiku. Ukoliko je TV emisija animirala veći broj gledalaca, onda je i reklamnu kampanju videlo više potencijalnih klijenata, TV oglašivača, koji su kupili određeni broj rejting poena. Bazična filozofija TV poslovanja je viši rejting – više para. Ima li tu mesta za sentimentalnost?

M: Pa, kakvi su rejtinzi „Farme“ i „Velikog brata“?

Lj.J: Izneću podatke Nilesen Audience Measurement, profesionalnog piplmetarskog merača u Srbiji. Među deset najgledanijih emisija emitovanih na svim televizijama u Srbiji od kada je počelo piplmetarsko merenje ( od 2002. godine), nalazi se Farma – finale emitovana 23.12.2009. na TV PINK. To objašnjava zašto će reality formati tek da postanu stalni deo programskih šema u Srbiji. Koliko je licemerje naše nacionalno obeležje, jasno pokazuje raskorak izmedju izjava koje se daju o gledanju bilo kog reality TV formata i onoga što piplmetri, elektronski merači, zaista mere. Nielsen baza u sva tri emitovanja FARME meri da je 95% mogućeg TV auditorijuma u Srbiji ili šest i po miliona gledalaca videlo bar deo. To se poklapa i sa tehničkom pokrivenošću TV stanice, tako da znači da svako ko može da uhvati TV signal zna o kakvom se formatu radi! Da je pauza u emitovanju, ostavila „specifičnu glad“ za ovim načinom strukturisanja vremena, pokazuje FARMA 4, jer je za sedam dana odgledalo 4,486.216 gledalaca. Po strukturi to je dobro izbalansirano po polu: 53% žena i 47% muškaraca (vertikalni procenti). Pošto smo staračka zemlja sa uzrastom i raste broj gledalaca, ali je 426.108 tinejdžera, 1,251.115 gledalaca starosti od 20-39 godina, 1,522.039 gledalaca od 40-59 godina, pokazuje das u gledaoci svih uzrasta. Po regionima jezgro je sa poteza ispod Beograda, ali je 1,169.867 iz Vojvodine i 864.012 iz centra Beograda! Po obrazovnom nivou: čak 64% je sa srednjom i visokom stručnom spremom i 60% sa prosečnim i iznadprosečnim primanjima. Po životnom stilu: 60% je urbanog životnog stila, iako se format zove FARMA. Nije svejedno na kojoj televiziji se emituje relity format. To potvrđuju B92 i PINK sezone VELIKOG BRATA, ali i SURVIVOR na TV PRVOJ. Piplmetri su utvrdili da svaka TV stanica generiše profil TV auditorijuma, te isti format na različitim televizijama ima različitu publiku i različiti kapacitet. Već ulazak ukućana u kuću VELIKOG BRATA je pokazao da je njegov kapacitet bar dva puta manji od FARME, jer se emituje na dva do tri puta slabijoj TV stanici. To nije propagandna poruka, nego zakonitost TV poslovanja. Svi koji imaju pristup TAM (television audience measurement) bazu podataka vide to isto!

 M: Šta je, po Vama, budućnost televizije?

Lj.J: Kada posmatramo duži vremenski period, a piplmetarska merenja su u Srbiji prisutna od 2002. godine, možemo uočiti kuda se kreće medija scena u Srbiji i svetu: od adaptiranih formata iz drugih medija ka autohtonim TV formatima; od romansiranih formi ka onim bez rigidnog sadržaja i bez profesionalnih glumaca, radi brže identifikacije; od pasivno receptivnih ka interaktivnim; od nelicenciranih ka internacionalnim, od analognog ka digitalnom (produkciji, emitovanju, prijemu), od uprosečenog ka usko targetiranom auditorijmuu, od opštih ka tematski specijalizovanim televizijama… ali, ono što se neće promeniti to je da će profesionalizam biti uvek parametar. Što bolje osmišljen program, što više novca uloženo u projekat, što više vremena, energije i znanja se ugradi u produkciju, nastaće kvalitetniji TV proizvod. Naravno, da i mi kao TV gledaoci imamo svoj deo odgovornosti. Tek kada budemo rafinirali svoj ukus i intelektualno zahtevniji sadržaji postanu masovno u potražnji, tek tada će takvi formati dominirati medija platformama. Kao i u svemu i ovde vlada zavrnuta međuzavisnost televizija i njenog auditorijuma, „čudna petlja“. I niko nije oslobodjen odgovornosti ni televizije, ni gledaoci ponaosob, što cela Srbija satima gleda Farmu, Velikog brata, ili tursko-indijske serije.

U Beogradu, 26.01.2013.

(Foto u zaglavlju: 2.bp.blogspot.com)

 

Pročitajte i

Kako nas je zajebala nepismena Srbija

Osvanulo postizborno jutro u Srbiji. Sunčano. Atmosfera međ’ intelektualnom elitom (bokte!) zgusnuta do pucanja. Juče …

7 komentara

  1. Prvence u ovoj oblasti nisam gledala, a onda sam shvatila da sam uskraćena za jednu ogromnu i neiscrpnu temu razgovora što je, s mojim odbijanjem da gledam i češljanje nekih baba na javnom servisu, uzrokovalo – neuklapanje u društvo, ne samo jedno, nego skoro svako. Te tako, počeh da bacam pogled-e na ovaj fenomen, što me je ubrzo pretvorilo u ravnopravnog gradjanina ove zlje, sposobnog da diskutuje o tako važim životnim temama kao što su – da li je ovaj zdrav i koliko je daleko od Laze,ima li ova mamu i tatu i kako li će se osećati kad izadju pred narod.
    Predlagala sam, čak, da se ovi programi uvedu kao obavezno gradivo i to za osmake, kako bi na konkretnom primeru videli šta valja a šta ne.Kako sam se samo prevarila – ti isti, za koje sam mislila da će izgubiti publiku, pažnju, kakvo-takvo poštovanje javnosti, postadoše još veće zvezde, a narod svoje oduševljenje njima uznese do obožavanja.
    Te tako, propadoše ko vaspitna metoda i jedno im ostaje da i dalje zamajavaju narod , kojem prija svodjenje zvezda i zvezdica na nivo čobana i robova. To, što manire i kvalitete zvezda ni pre F i VB nisu imali, nikoga nije ni briga.“Šouvi“ teku, narod ima jeftinu zabavu, tvorci marketing strategija misle da su napravili dobar posao i dalje ne shvatajući da većina promeni kanal da zvirne u onaj drugi šou dok traje reklama, a kompanije koje se reklamiraju ionako bi te pare dale u neke glupe svrhe, pa svi mirni i zadovoljni.

  2. S
    Sasa Milosavljevic

    Zamislite za 30 godina Staniju kao akademika u SAN-u??? Kakva li ce to drzava biti ???

  3. p

    Pohvale za intervju, razjasnio mi neke stvari. Još da nam se objasnio izraz „praktičar transakcione analize“ bilo bi odlično.

  4. S

    Baš opširna i temeljna analiza, nema šta.
    Šteta što iz nje nisam shvatio baš puno… bar kada je suština u pitanju.

  5. M

    Sa takvim blogerima i takvim psiholozima imamo i odgovarajuće TV emisije.

  6. Molim one koji komentarišu pod različitim imenima i mejlovima da se konačno odluče kako bih mogla da konverziram, jelte, ovako imam utisak da ću se obratiti ili nekome ko ne postoji ili nekome ko sam sa sobom nije baš načisto.

  7. n

    zelim da udjem na farmu jer mi je to zelja molim vas da mi udjete u susret

Ostavite komentar