Home / Život piše romane / Ja sam moja a vi ste vaši

Ja sam moja a vi ste vaši

Dragi svete,

slobodno mogu da kažem: da, nisam se dovoljno trudila. Nisam dobro odigrala ulogu koju ste pokušali da mi nametnete, na pozornici na koju ste me postavili, na daskama koje su trebale život da vam znače. Nisam se dovoljno trudila… Kostim koji ste mi ponudili bio je premalen. Zavesu ste prebrzo spuštali dok su moja usta još bila otvorena a kostim pucao po šavovima ponovo i ponovo. Do premijere nikada nisam stigla.

Plašila sam se giljotine za koju ste govorili da je samo scenski dekor. Plašila sam se i vas koji ste sedeli u mraku. Zaslepljivali su me reflektori koji su trebali da uveličaju moj trijumf, tako ste govorili. Da li se sećate da su to bile isledničke lampe? Nešto me je gušilo dok ste me primoravali da ponovim svaku scenu koja vam se nije svidela – ako se dovoljno potrudiš uloga će se sama igrati.

Gospodo, režiseri u pokušaju, samopostavljeni delioci životnih uloga, pa vi niste čuli za Stanislavskog! Glumac, gospodo, ako je pravi glumac, mora svaki put, kad je na sceni, da ponovo i ponovo živi i proživljava svoju ulogu. Valjda ste, konačno, shvatili da od mene kao glumice nema ništa.

Bilo je tužno gledati vas kako odnosite rekvizite koje ćete smestiti u svoje prašnjave, neraščišćene, podrume gde će čekati dok vi ponovo ne napravite pogrešan izbor. Bilo je tužno gledati vas razočarane dok rasturate scenu i prosipate eksere nadajući se da ću stati bar na jedan.

Gospodo! Ja nazdravljam umornom krojaču. Obećavali ste mu da ćete uspeti da me ugurate u premalene kostime. Ko je još uspeo da napravi šešir za glumicu skraćenu za glavu?

Propali režiseri! Ja vas nazivam gospodom! Niste uspeli čak ni da me umorite. Ipak sam nešto naučila – nisam rodjena za glumicu. A niste ni vi za režisere. Bez vas, mada nije po Stanislavskom, moja uloga se sama igra. Možda sam statista. Mozda epizodista… Svakako više nisam vasa nada, vaša glavna glumica.

Gase se svetla u vašem teatralnom teatru. Mene, van vaše crvima nagrižene scene čeka život.

Moj dubok naklon!

Pročitajte i

Priča o mami koja mora dugo da živi

Adam i Jovana su moja sreća, tuga, radost, moja krivica.Ja sam im dala tu bolest i celog svog života se nadam da moja ljubav to može nekako da ispravi, pomogne, izleči.Nikada nisam ni pomislila da odustanem od njih.

33 komentara

  1. d

    Potpisujem Grinetin prvi komentar za prethodni post! 🙂

  2. S

    wow, opet si svasta slusala pre prve kafe?! 😯

  3. Onda ti je odgovor slican kao njoj. Nije mi nista. Prvo sam mislila da nemam a onda ukapirala da sa figurativnim moodima mogu svasta da uradim.

  4. Sanja, ti si zaboravila da si ovo vec citala 🙂

    Citala sam mene

  5. Pljes, pljes, pljes ❗
    Predivan tekst, draga Mahlat, sa uzivanjem sam ga procitala i prozivela, moj naklon.
    Bez zeza.

  6. Bravo!
    Meni žao što ja tako nešto nisam napisala 🙂

  7. S

    Nisam, nego nisam znala sta ga je bas sad iniciralo. 😛

  8. Ivana, hvala.

    Sanja, ma nista, samo se reklamiram 🙂

  9. u

    Nisam ja sio male kostime, nego ti prestani da tamanis grickalice i da nazdravljas pivom! 👿

    Nazdravljam i ja tebi! :mrgreen:

  10. S

    Aaaaaaaaaaaaaaa, onda dobro, cestiiiiiiiiiiitamooooooooooo!!! 😛 😛 😛

  11. Ja ne pijem pivo nego viski, viljamovku, vino, sve tako nesto na V i ne grickam nego jedem k’o ocek, konkretno i sa uzivanjem.

    Kad jedem – jedem, kad ne jedem onda ono ostalo :mrgreen:

    I ti da si neki krojac ti bi me “uter’o“ u tesno 😆

  12. Falaaaaaaaaaaaaaaa 😛

  13. MAJSTORI, MAJSTORI !!!!
    Sta drugo do iskrenog aplauza i blagog naklona uz veliko postovanje..

    Bravo Mahlat, bravo maestro !!!

  14. Deda, evo poklonila sam se pa cu od pocetka 🙂

  15. d

    Čitala sam bezbroj puta i uvijek ponovo sa uživanjem čitam tvoju knjigu.
    I nadam se novoj, uskoro:)

  16. Imas cime da se hvalis i u dobrom drustvu si citirana!

  17. Donna, nocas preslisavanje,da vidim sta si zapamtila 😆

    Zelena, aha, i ja se iznenadila :mrgreen:

  18. A šta će biti sa daskama koje život znače? 🙄

  19. s

    Kada ti je tesno u svojoj kozi drzi se onog starog „Zivot je maskenbal…“

  20. Ovo je tako lepo napisano….

  21. Ja hocu knjigu po svaku cenu. Znala sam da postoji i nekako cu je se dokopati, pa makar morala i da je kopiram 😛

    Na mom spisku je za letnju kupovinu. Molim te kako do nje….

    😀

  22. E, …. ja sam baš zaostala 🙁 😐

    Gde mogu da nabavim knjigu?

  23. Stevo, cekaju da na njih stupi neka prava i dobra glumica.

    Soska, maskenbal je ipak vasarska zabava, klonim se takvih i ne verujem da se sa tudjim maskama lakse zivi, ako bih morala da biram ipak bi bilo pozoriste 🙂

    Casper, hvala

    Zmaju, moj takodje, svima vama 🙂

    Sara, najiskrenije pojma nemam, ako saznam javicu, malo komplikovana prica.

    Suske, ti mozes da je nabavis kod Sanje mada sam joj “zabranila“ da je deli. Ti kazi – rekla mi Mahlat :mrgreen:

  24. Odavno sam saznala da postoji knjiga, neko je pre mene pitao kako se zove, ali ja odgovor nisam nasla, ili si ga ti „zaobisla“.
    Zaista bih volela da procitam knjigu, kad budes znala gde se moze naci, javi.

  25. Casper u gornjem linku imas kako se zove knjiga. Mogla je da se kupi u “Stubovima kulture“, ne znam da li je jos uvek ima.

  26. Pokusacu da nadjem sigurno, jako mi se dopalo ovo sto sam procitala.
    A i citajuci sve sto ti napises, mogu misliti kakva je knjiga.

  27. Z

    Kraljevstvo za knjigu dajem!

  28. Nemoj Zmaju, mada lepo zvuci, dacu ti je 😀

  29. Z

    Mahlat,na jednoj premijeri kad mi dodjes 🙂

  30. Hocu Zmaju, cim me pozoves!

  31. Ovo je sjajno napisano! 🙂
    Hocu i ja knjigu?

Ostavite komentar