Home / Srbija medj' šljivama / Hajde da skupimo tih 10, 15 miliona eura i kupimo brend Srbija

Hajde da skupimo tih 10, 15 miliona eura i kupimo brend Srbija

Kad kažem zemlja, mislim na zemlju bukvalno, državu, zakone, ljude…

U ovom trenutku nijedan marketinški stručnjak ne može da izračuna koliko košta brend Srbija jer on trenutno, kako tvrde upućeni, i ne postoji.

Ipak neke procene govore da je za njegovo formiranje potrebno između 10 i 15 mil EUR.

Na građenje brenda Srbije utiče bukvalno sve: način na koji vodimo pregovore s Briselom, rezultati koje na međunarodnim turnirima postiže Đoković, kako se nosimo s nasleđem iz 90-ih, koliko smo dobri u privlačenju stranih investitora, kako vide naše ljude koji žive u inostranstvu , tvrdi Saša Veljković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Glavni brend Srbije je Novak Đoković, ali je Srbiji potrebno rebrendiranje – da bi bila privlačnijainvestitorima i prepoznatljiva u svetu, govorili su privrednici na nedavno održanom Kopaonik biznis forumu. (boldovani delovi teksta – Za brend Srbija trebaju nam milioni)

Bilo bi divno da možete da odete na neku berzu, u antikvarnicu, juvelirnicu i kupite brend Srbija. Nažalost, ne može. A ne može jer…

Mi se još uvek ponosimo rupom na mestu na kome je nekada bila Narodna biblioteka Srbije, srušena tokom aprilskog bombardovanja 1941. godine.

Još uvek u centru Beograda (a ima ovoga još po Srbiji) stoje ruševine iz bombardovanja kad nosismo transparente – NATO, veni, vidi i idi.

Neke zemlje koje su još žešće bombardovane nego Srbija, zakrpile  su te svoje materijalne rane i krenule dalje. Mi ih negujemo. Da se zna. Prvo mi da znamo, da imamo opravdanje pred sobom, a onda i pred čitavim svetom.

Neprekidno pokušavamo da dokažemo da o Srbiji u svetu vladaju predrasude i da nije sve tako loše kao što izgleda. Predstavljamo Srbiju i nudimo je kao matoru udavaču sa falinkom, ali radnu i čuvarnu, trgujemo njome kao da nije naša…

Ovo su predrasude:

Srbija nema puteve, mostove, pruge, sve je izlokano i na klimavim nogama

fabrike su zatvorene, po krovovima niče drveće

mi smo lenji i zajedničko ne poštujemo

deca u nekim, mnogim, školama još uvek idu u poljski toalet, pardon, to je onda klozet

Srbima je teško da kažu – dobar dan, izvolite, doviđenja, hvala, izvinite

u Srbiji ne smete biti homoseksualac, pripadnik suprotne političke partije, lepi, ružni, debeli, mršavi, pametni, glupi, obrazovani, neobrazovani, bogati, siromašni, uspešni, neuspešni, domaći, stranac… jer uvek postoji neko ko vas mrzi. Mržnja je dozvoljeno osećanje ako se sve zadrži na osećanjima, ali postoji realna opasnost da preraste u nešto što preti fizičkom likvidacijom

u Srbiji se ne poštuju zakoni već rupe u zakonu, to jest, u Srbiji se ne pišu i donose zakoni, već se pišu i donose rupe u zakonu koje opet nisu iste za sve

Srbi prvo pokušavaju da zeznu svoju družavu pa sve ostale, od zakona, plaćanja poreza pa do crknute komšijine krave

Srbi još uvek piške i kake uz najbliže drvo, pre ćeš usred Beograda da naletiš na ljudsko govno nego na cvet, samo ako mrdneš od centra

đubre bacaju gde stignu

ljuti su, kako otvore oči, na sebe, pretke, potomke i ceo svet

kradu na sitno i na krupno

vređaju se kad im zatražite račun za ono što ste platili

državu Srbiju, čitati – vlast, političke partije, ministre, poslanike, sve one kojima smo dozvolili da gospodare ovom zemljom, čovek ne interesuje, samo lični interesi

u Srbiji se ne promoviše rad – da bismo imali moramo da stvorimo, promoviše se – čekajte i neko će sigurno doći sa vagonima punim para

u Srbiji je najnormalnije da ne odgovaraš za ono za šta se u drugim zemljama debelo odgovara

Srbija uporno istupa pred svetom čuvajući nešto što nema – Kosovo, srce Srbije dok su joj svi ostali organi atrofirali…

srpski mediji, kad god neko od njenih građana napravi glupost u nekoj drugoj zemlji, stave naslov – Srbi opljačkali, ubili, silovali, odrali, tranžirali…

ovo je samo deo, ako vam se čini strašnim, žao mi je, tako je. Ako je ovo deo predrasuda o Srbiji, žao mi je, vi ne znate gde živite.

Može li sve ono što ne valja da potre jedan Novak Đoković? Ne može i ne treba. On nije srpski brend, on je lični brend, a svi imamo tu sreću da on promoviše svoju zemlju.

No, na kraju, imam predlog, hajde da skupimo tih 10, 15 miliona eura i kupimo brend Srbija.

Lakše je nego da se zasuku rukavi. Od lopate do olovke.

 

Pročitajte i

Kako nas je zajebala nepismena Srbija

Osvanulo postizborno jutro u Srbiji. Sunčano. Atmosfera međ’ intelektualnom elitom (bokte!) zgusnuta do pucanja. Juče …

Ostavite komentar