Haotičan post

Danas slavimo. Počesmo prošle godine da slavimo slavu dede mog milog muža koji mu je ostavio stan. Eto, iz poštovanja, jer da deda nije bio pametan pa dao stan mi bismo bili na ulici jer su svi ostali ludi.

Onoj što se najavila poručeno da ne dolazi pre iduće nedelje da se ne nerviram a i da mi se ne mršti na preslano, nedopečeno, prepečeno i da ne zeva da l’ su mi viljuške čiste.

Crkla sam ovih dana, pojma nemam gde mi je dupe a gde glava al’ je u kući sve na svom mestu. Danas smo muž mi i ja sami sa ćerkom ljubimicom koja već pet dana koliko god ja rkćem po kući pravi velike pripreme zvane ’’jebote,šta da ponesem’’.

Ujutru nju ispraćamo na Kopaonik a dočekujemo užu rodbinu sa kumovima i probranim prijateljima. Nadamo se da će svi biti normalni u korist medjusobne komunikacije.

Imam mali milion spiskova i pojma nemam više po kom spisku sam kupila, po kom nisam, šta god da uradim znam da će nešto u pet do dvan’es da zafali.

Kiki riki mi izgoreo u rerni dok sam pričala telefonom. Trčala kupila drugi i arlaukala na rernu da smanji doživljaj. Slani štapiči mi se presušili i došli do faze konja da ubiješ dok sam ja opet telefonirala tj. dok mi je sestra pričala o novom udvaraču i o tome kako ne oseća ništa kad je poljubi. Rekla sam joj – ma kresni se sa čovekom pa ako ti ni onda ništa ne proradi batali ga. Iskreno se nadam da čovek možda samo nije dobar sa ljubljenjem jer u suprotnom me čeka noćna mora. Moja sestra inače mnogo voli da nateže ono što se nategnuti ne može al’ da ga nategne do pucanja ne ume.

Razbila sam tri čaše. Onda sam popila jednu ’’Belu osu’’ da ne poludim.

Jaja plaćala 14 dinara sve bogoradajući. Prisustvovala svadji prodavačice jaja i besne domaćice, prva tvrdila da je za jaja kriv Boris Tadić, druga joj odgovarala ’’Jebo te Boris Tadić’’, svadjaše, se svadjaše al’ se ne pobiše. A ja čekala da mi ulepšaju dan.

Otišla u crkvu da kupim sveću. Onaj što prodaje izvadi jednu, kaže ’’Ova je najbolja’’, ja klimnem glavom, on zapakuje i kaže: 500 dinara.’’

A? Šta, bre, 500 dinara?

Sveća, kaže on.

Ja ko tele, gledam ga i pričam da je to skupo, razmišljam da l ’ da se cenjkam, kad on kaže kako je sve poskupelo.

Ma, šta je poskupelo.

Pa, meso, jaja, gas.. – kaže on.

Pa od čega su vam te sveće, pitam ja teleće.

Od voska, kaže on, al’ su iz Dečana!

Samo sam razmišljala da l’ da ga opaučim onom korpom punom jaja, da prežalim i jaja i što sam u crkvi i da ga sravnim sa zemljom. Šta sam mu pomislila ne smem ni da kažem. I šta sam mu po spisku ne smem da kažem. Nisam rekla ni njemu, to sam onako u sebi. Ako bog provali šta sam mislila najebala sam.

Odem u obližnju prodavnicu sveća i istu kupim za 100 dinara. Ceo dan sam se kajala što odglumih tele a ne razbih glavu onoj budali što prati poskupljenja i udara po kosovskoj patetici.

Dovukli pića i pića. Ako nam se niko ne otruje od alkohola ništa nismo uradili.

Juče zvoni neko na vrata. Ja sa repom na vrh čelenke, u testu do lakata, na šporetu vri, krčka, kipi, skaču poklopci, otvorim neki prcko u odelu pruža ruku ja nemam šta da mu pružim.Jebi ga, imam samo dve obe zamazane. Pita jesam ja domaćica ovog finog i gostoprimljivog doma. Ja odma pobesnela, da mu objašnjavam da sam slobodna umetnica u životu ne vredi, kažem jesam. Je l’ može da udje???!!! Što da udješ? Da malo popričamo, kaže prcko, samo tri minuta. I njega sam trebala da raspalim oklagijom nego nisam, rekoh mu da nemem vremena, da neću ništa da kupujem, da neću nigde da se učlanjujem i da ne dajem dobrovljne priloge. I da nisam baš raspoložena. Molim vas, kaže on, od ovoga mi zavisi pos’o. O, jebem ti oca! Boli me uvo! Ne možeš, bre, da udješ! On se uvredjeno okrene i ode, ne reče ni dovidjenja. Nisam ga gadjala ni sa čim. Kreten! Ja, mislim.

Onda je neka u zgradi polomila ključ u bravi i nije mogla da izadje pa je u’vatila panika, arlaukala je, gruvala na vrata, cela zgrada se skupila da je spašava. Mislila sam preživeti neće od same sebe. Nekako je izvadiše.

Sinoć sam legla s namerom da spavam bar do 11. ’Oćeš djavola kad ludaci od sedam šalju poruke sa čestitkama. Jedva onako bunovna ukapirah šta mi čestitaju.

A spavala sam nikako jer sam prvi put u životu spavala sa viklerima da bih imala trendovsku frizuru. I uši me bole. Sad izgledam k’o rajska kokoška. Čekam da mi se ćerka ljubimica probudi da vidim šta je htela sa mojom glavom pa da posle razmišljam da l’ da je udavim.

Malopre me zvao tata da čestita i obradovao me, naučio da otvori poruku. Al’ još ne zna kako da je pošalje. Telefon ima punih deset godina i to oko poruka smo mu pokazivali jedno milion puta. Kupili mu jer voli da ide na pecanje pa se tamo zanese i zaboravi da se vrati kući. Par puta smo išli da ga tražimo uz Dunav sve do Rumunije pa smo mu kupili telefon tj. klepetušu.

Odoh suptilno da budim milog mi muža, osetljiv je na budjenje, sve ga budim izdaleka dok ne ukapira da sam to ja.

Trudiću se da budem normalna. Neko mora.