Inače sam dobro

Jutros sam bila na pijaci, vratila sam se natovarena k’o pustinjska kamila kojoj su potrošene sve zalihe vode.

Palo mi je na pamet koliko dugo nisam ni kod koga ostavila komentar al’ stvarno sam u nevidjenoj frci. Povremeno vas čitam, evo malopre sam kod Šuške pročitala da neki njen još nije svršio a ka’će ne znamo,valjda kad i Djekna umre. Čim se stabilizujem eto mene orne.

Inače, oprala sam tepih koji su mi doneli sa pranja isti kakav su i odneli. Sad imam dve crvene masnice na kolenima od klečanja i hodanja na kolenima unazad. Tu umetnost sam godinama razvijala. Al’ još nemam oči na dupetu tako da sam ustajući rknula glavom u policu pa imam i čvorugu.

Izvadila sudove iz mašine i stavila drugu turu. Jutarnja tura je uvek mali milion čaša iz kojih je ljubimica pila vodu, sokove, šejkove, ima ih taman toliko da nisam sigurna da l’ radim u sopstvenoj kuhinji il’ ko sudopera u nekom radničkom restoranu i to posle noćne smene.

Ispratila hazbenda na pos’o i rekla mu : Aj’ nemoj da se nerviraš!  On će da se nervira pošto mu je to u opisu radnog mesta. Poslaće mi poruku: Jedva čekam raspust! Zbog te poruke svaki božiji dan očekujem da udje u kuću sa rancem na ledjima i iscepanih kolena i da mi kaže šta ima za domaći.

Ljubimicu ispratila na Košutnjak usput uzaludno objašnjavajući da se u prirodu ne ide u belom, da ne seda u mravinjak, da beži od buba i ostalih akrepa i da se vrati kak’a je i otišla. Efekat mog predavanja je – kolutanje očima u svim pravcima sa naglaskom na mene.

Televizor mi je biona MUTE svih ovih dana al’ slika nije bila kako treba, oni od juče bi sutradan još vuek bili zamrznuti na njoj, umal’ ne odnesoh televizor na popravku.

I sad nešto razmišljam – u ovoj predizbornoj kampanji sam saznala koliko, jadna, loše živim, nemam ’leba da jedem, dete mi ne ide u školu, to što sam žena je vrlo ponižavajuće, ne mogu više ovi sa televizije da me gledaju kako se stidim pognute glave. Očekujem da mi 12-tog dozvole da dignem glavu. Ja ću odma’ da prestanem da se stidim i da zapevam Internacionalu.

Radnih mesta će biti kol’ko oćeš pa ću odabrati na ’’eci-peci-pec’’. Ako mi se baš ništa ne svidi zaoravaću njive, vidim da je to najveći problem. Doduše, pojma nemam kako se zaoravaju njive al’ probaću, kad ja budem zaorala biće zaorano!

Dobiću i mostove pa više neću morati da preplivavam reke kad negde podjem. To sam do sad radila slobodnim stilom.

Ako posle 11-tog vidite ženu kako laganica šeta preko mosta dok joj kosa viori na prolećnom vetru a u pozadini svira muzika iz serije ’’Grlom u jagode’’, sve onako ta-ni-na-ni-na-naaaa, da znate da sam to ja, jedva dočekala most.

Ovi što su pljuvali sa televizije su patentirali nov proizvod – pancir obraz. Mislim ono ’’obraz ko djon’’ ovde više ne znači ništa. To smo prevazišli. Ovi današnji obrazi su neprobojni ko pancir prsluci.

E, a na kraju dobih ručak. Po slučajnom uzorku. Mogu da povedem petoro. Ko ’oće izvolte! Doduše htela sam da odbijem, kako su mi rekli da sam dobila odma’ sam pitala šta treba za to da radim, jedva me ubediše da ih saslušam.

Mislim ,opekla sam se. Prošle godine sam dobila put u Dominikansku republiku al’ sam pre puta morala da idem na predavanja da me nauče kako se putuje. Pošto su mene odavno naučili kako se putuje i ako se izgubim da treba da pridjem prvom čika milicajcu i da mu kažem čija sam i koja mi je adresa, ’ladno sam odbila i rekla im: More jeb’ te se!

Sad ne moram da radim ništa nego uredno plaćam svih sedam telefonskih računa koje dobijam i ADSL. I pretplatu za ’’48 sati svadba’’. I struju.  I sve ostalo.

Nemam pojma da l’ je zbog toga, samo slutim. Mož’ biti da ću na tom ručku morati da pokažem šta znam ko na izboru za miss al’ nema veze znam svašta. Ma samo ću da  kažem da ću se boriti za mir u svetu i protiv globalnog zagrevanja. Od mene dosta.

Onda sam napravila retrospektivu ovogodišnjeg maja bez Eurosonga koja se zove ‘’Vodi me babo u cirkus Kolorado.’’A babo odgovara: “Ej, hoću, hoću, hoću, hoću rado, svi, svi, svi u cirkus Koloradoooo!“

Pevalo se ovo nekad kad je cirkus bio retka pojava.Sad više ne peva niko jer cirkusa u ovoj zemlji, unazad petnaestak godina, ima na sve strane, naročito ovog maja. Jest da nije bilo žena od gume, slonova – balerina, majmuna koji voze biciklu i sličnih stvari zbog kojih se i ide u cirkus, ali je atrakcija bilo na sve strane.

Za dvadesetak godina će govoriti:

Tog maja 2008. godine,

Ko god je imao para pojavio se na nekoj od nacionalnih, lokalnih i inih televizija. Mnogo su pričali a ništa nisu rekli.

Srbijom je vladala predizborna groznica.

Srbi su dobili precizna uputstva koga ne treba da biraju – lopove, krijumčare, ubice, lažove i narkomane. Koga su trebali da biraju nije im rečeno.

Kandidati za Skupštinu Srbije su jedni druge, optuživali da nemaju ni dva razreda osnovne škole.

Lagalo se na sitno a naročito na krupno.

Nit’ manje zemlje nit’ veći broj mafija, capo dei tutti capi je još uvek nepoznat, samo se nagađa

Ubija se naveliko i naširoko, ladnim, vatrenim i svakavim oružjem

Gatare se namnožile ko gubari, sve znaju, ko koga i u kojoj pozi samo ne znaju ko njih – to ne mogu da vide;

Licitirasmo Kosovo – čije je, od kad je, kome pripada i ko na njega ima prava, od ove licitacije mora da se u grobu okreću i Miloš Obilić i car Lazar a i Murat boga mi, mog’o je da skonča i na nekom drugom mestu;

Taaaa..ni…na…ni…na…naaaa…ni..na…ni…na..naaaaa……..

Šatra još uvek stoji. Artisti i retke životinje se još uvek nisu spakovali tako da niko ne može da pobegne sa njima.

Srbi i dalje tragaju za boljim životom.

P.S. Ako se nekome čini da ovo ima veze sa izborima ili predizbornim i postizbornim ćutanjima, nema ama baš nikakve.

Ima veze samo sa cirkusom.

Inače sam dobro.

Dobila sam akreditaciju za Eurosong pa ubrzano učim ono što moram da znam da bi mogla da postavljam glupa pitanja.

Mensturaciju nisam dobila. Već dva dana razmišljam da l’ sam trudna, da l’ to ima veze sa izborima il’ sam u klimaksu.