Home / Politika je kurva / Izmedju komunizma i demokratije postoji vakuum a mi čekamo autobus

Izmedju komunizma i demokratije postoji vakuum a mi čekamo autobus

A kao što znamo, kroz vakuum se prostire svetlost a ne prostire se zvuk. Može se desiti da u tom vakuumskom prostoru ugledate nešto ali to nešto nećete čuti. Kad već ne čujete, ne stvarajte iluziju da jeste čuli jer to može biti pogubno. Svaku sliku morate spojiti sa odgovarajućom zvučnom pratnjom i sinhronizovati ih do savrštenstva.

Postoji scena u filmu ‘’Klopka’’ u kojoj bankarski službenik saopštava klijentu, uz najširi izveštačen osmeh na svetu, da ne može dobiti kredit a na pitanje – Majke ti, što se smeješ dok mi saopštavaš ono što ne želim da čujem, odgovara da mora, takva je politika firme – vest možda jeste ružna ali dajmo si malo optimizma.

U situacijama kad sliku i ton nikako ne možete da uskladite najpametnje bi bilo gledati kako se ‘’mrdaju usta’’- Šaputanje – to je kad se mrdaju usta – ‘’Olovka piše srcem’’. Koristite ponekad ovu malu ‘’Bibliju’’, iz nje možemo učiti kako da posmatramo stvari svojim očima a ne naučeno, kako treba – ‘’ima razne krave, tako ima jedna krava, što uvek dođe kad imamo goste, da traži nešto od mame.’’

Živesmo u komunizmu, to je, ako se ne sećate, ono vreme crvenih pasoša, sidnikalnih odmarališta, zapošljavanja preko mere i potrebe, deljenja stanova, bolovanja u vreme setve i žetve, besplatnog školovanja, lečenja i lekova, samodoprinosa, dočekivanja i ispraćanja, sletova, optrčavanja zemlje sa štafetom, ladi specijalki kao vrhuncem auto luksuza sve do pojave Yuga, susreta samoupravljača, radnika udarnika, jedne partije i još koječega.

Onda je usledio vakuum.

Iz tog vakuuma smo uskočili u vreme demokratije, vreme u kom svi imaju prava a niko obaveze i već jednom postavih pitanje kako se mogu imati prava bez obaveza.

U demokratskoj Srbiji koja je zajahala na magarcu ka Europi (da vam dočaram – scena iz filma ‘’Život je čudo’’ u kojoj magarICA stoji na sred pruge i čeka da je udari brzi voz jer se zaljubila) znamo da imamo pravo na – disanje, život, školovanje, lečenje, zapošljavanje i rad, seks, seksualne slobode, mišljenje i govor, versko, nacionalno i seksualno opredeljenje i još mali milion stvari koje nam ne bi pale na pamet.

Medju nama su i životinje koje takodje imaju prava na život, reprodukciju, lečenje, dostojanstvo, na sve što mogu i što je karakteristično za životinje sem da piške uz prvo drvo. Potpuno smo pobesneli štiteći prava životinja – ko ne voli životinje ne voli ni ljude. I naravno, nemam ništa protiv samo što mi nije jasno to da se na Facebooku nikada neće pojaviti milion grupa koje će zahtevati da se pedofili kazne kako odgovara delu koje su učinili a za spas jedne zlostavljane životinje hoće. Ili – jedan platan ima više branitelja nego čovek – čoveka će izmlatiti na sred ulice a svi će okrenuti glavu.

To vam je posledica podignute društvene svesti. To je ono što nam fali i što je ostalo u onom vaakumu, neko se dosetio i rešio da nam diže svest. I dok većina misli da im je svest svakim danom na višem nivou – svakog dana, u svakom pogledu, sve više napredujem, dizanjem svesti se u stvari ta ista društvena svest samo srozava.

Pratite ton!

Ministar zdravlja je operisan u Nemačkoj posle čega je izjavio da je njegova diskus hernija njegova stvar i da on kao nemački djak od dva meseca ima pravo da misli nemački a i da se operiše na istom jeziku. Prašina se slegla.

Stiže lepo vreme kad će krenuti akcije podizanja svesti pa ću ja imati prilike da na Trgu republike čujem kako imam dve sise od kojih jedna može da se razboli, ako ne i obe, i da to neće biti posledica toga što sam neuka nego niske društvene svesti  i da će mi život biti mnogo lepši sa obe a i kompletnom društvu. Onda će krenuti neki autobus sa pokretnim mamografom, nikad ne kreće autobus sa mamografom nego sa pokretnim mamografom, mora da se naglasi, u ovoj zemlji  lako može da se desi da mamograf nestane dok istovremeno mamografi u kliničkim centrima ne postoje ili morate da džodžite na nekom spisku pošto u ovoj zemlji postoji nepredvidjen broj sisa, sve dok ne pobesnite i pregled obavite u nekoh privatnoj klinici i platite toliko da posle razmišljate što ne kupiste dva ara placa.

Dakle, to što sam ja svesna da imam sise i da može nešto da im fali i što sam mamograf videla bogtepitakad i što su moje sise moja stvar isto kao ministru njegov diskus – nije to. Moja svest je moja svest a da bih pokazala da radim na podizanju svoje svesti do društvene iako uopšte ne želim da zatupim toliko, moram da čekam neki autobus. Il’ sa mamografom, il’ da dam krv il’ sa ‘’Šarenicom’’.

Nego, onaj vakuum.  To jest, ovo posle vakuuma. Demokratija. Vreme u kom imate posao a nemate platu pa vam u predizbornoj kampanji obećavaju da ćete je sigurno imati. Pa vi poverujete i to traje par godina dok ne ukapirate da pravo na rad povlači obavezu da radite ali ne i pravo da primite platu što naravno automatski opstruira vašu obavezu da plaćate račune. Tranziciono vreme. Četvoronožno. Puziš al’ ništa.

I onda ljudi izadju na ulice. Neki da traže platu a neki ono što im fali. Šta im padne na pamet. Sinoć gledam neke radnike, zaboravih koje fabrike jer sam se totalno sludela – upitaše jednu ženu šta traži, ona odgovori  radila toliko i toliko godina, u penziji je al’ nije dobila stan. ‘Oće stan! Njoj to fali. Digla mi se kosa na glavi.

Ogorčena sam na ovu vlast ali da se razumemo – država nije socijalna ustanova. I ne treba da bude.

E, zbog toga što mnogi misle da jeste i što su dvadesetak godina proveli u vaakumu niko danas nema pojma šta treba da traži. Mnogi ne znaju ni šta nude pa se tako desi da ministar za rad i socijalnu politiku izadje i kaže – Veliki vam računi za struju? Videćemo da vam EPS oprosti dugove, kad može bog što ne bi mogli i oni, samo  se maknite sa ulice.

I bez obzira što znam da mnogo njih ne mogu da plate nije mi jasno kako nekome padne na pamet da priča o opraštanju duga. Kako će raditi i proizvoditi oni koji nam budu opraštali dugove za struju, vodu i ostalo.

Prema tome – vreme je da mnogi shvate samo jednu stvar – kad već izadju na ulicu treba da traže samo jedno – da svako u ovoj zemlji poštuje svoju obavezu. Nije obaveza ove vlasti da otvara narodne kuhinje pa da zvoni na sva usta i to reklamira kao letovanje all inclusive već da otvara fabrike i nova radna mesta.

Koliko mi je muka od vlasti toliko mi je muka i od onih koji traže – daj mi, pokloni mi, oprosti mi. Umesto da traže da im se omogući.

Ko svoju svest izvede na ulicu neka bar traži, pokuša, da ostvari jedno pravo – na rad, ako može plaćen, da bi iz tog prava mogao da ostvaruje i druga. Neka traži da problemi budu rešeni, problemi se rešavaju a ne preskaču. Zbog tih silnih preskakanja i jesmo ovde gde jesmo.

Ono, doduše, demokratsko uredjenje ne osporava da svako misli i priča šta hoće al’ ja ne vidim da se svest podigla, ni pojedinačno ni kolektivno.

Do sledećeg autobusa koji će obezbediti neko od ljubitelja vlasti u kojima ćemo imati bepslatne preglede dojki, ginekološke, očiju, prostate…

Nema nigde džabe, naročito ne u demokratiji.

Možete i dalje da podižete svest, to je fensi, i usvojite psa.

A možete da pokušate da razmrsite one pobrkane lončiće i shvatite da ni u jednom nema onoga što je bilo u komunizmu. Ukinuto. Prosuto.

Ili jednostavno kad god vam pod nos nabiju prava nemojte da zaboravite da pitate a koje su mi obaveze da bih ostvario to pravo i koje su vaše obaveze kad ja ispunim svoje obaveze. To je ključ.

Lakomost je kad nešto hoćeš da jedeš a ono nema – ‘’Olovka piše srcem’’

Država je što moj tata kupuje lutriju pa se ljuti – ‘’Olovka piše srcem’’

Pročitajte i

Drugovi Hrvati, Tito je deo i vaše istorije

Svet u 21. veku radi na tome da ljude pošalje na Mars, usavršava bioničku ruku, pokušava da otkrije tragove inteligentnog života van ovog sistema, vama je najveći problem kako da se nosite sa sramotom ako popijete kafu, pardon – kavu na Trgu maršala Tita.

5 komentara

  1. Teška priča… I još teže da budeš u svemu pametan: ko je kriv, ko je nadležan, ko je u pravu… Ja sam za početak usvojio psa. Toliko od mene. Bar je nešto konkretno.

  2. A jel’ se vazi i za macke?

  3. n

    samo je steta sto ovo nece procitati mnogi koji bi to trebalo da urade…

    pozdrav Mahlat 🙂

  4. Hm..u tom vakumu ima onih koji su odlično čuli sve što ih je interesovalo. I, pošto je to za njih dobro osvetljen vakum, sa polica velike samoposluge, u šta se pretvorila Srbija, pokupili sve što se moglo. Koje su ih „kasirke“ pustile u te markete, ne znam, nisam još pročitao savremenu istoriju.
    A nama su ostavili i vakum i svetlo – da se sunčamo u tišini i odmaramo „k’o sav normalan svet.“ 😯 😯

  5. E

    samo je steta sto ovo nece procitati mnogi koji bi to trebalo da urade…

    pozdrav Mahlat 🙂

Ostavite komentar