Kakav narod takvi i mediji

Juče sam se posle ne znam poloko vremena našla u javnom gradskom prevozu. Na svakom drugom sedištu sedi čovek/žena i čita onaj dnevni list kome neću da pomenem ime. Čitaju s takvom ozbiljnošću da sam lepo mislila da je objavljen treći svetski rat. Gledam ih i razmišljam kako bi mene bilo sramota to da čitam čak i u samoći svog milog doma a da ne pričam koliko bi me bilo sramota da rastegnem te novine naočigled nekih drugih ljudi. Isto kao da sam neizdepilirana obukla suknju pa prekrstila noge. Hoću reći, čitanjem tih novina sve imam utisak da bih otkrila duboko skrivenu stvar o sebi – da sam kreten kome nema pomoći.

Kad god vidim da neko to čita a viđam svakog dana imam samo jednu sliku u glavi – dve seoske sokačare koje ništa drugo ne rade već po čitav dan šetaju ulicu stoje na ćošku i ogovaraju svakoga ko prođe, dodajući nevažne i pikantne detalje a oduzimajući one važne. Sokačare koje se iživljavaju nad životima drugih ljudi, ponašaju se kao krdo divljih lavova nad gazelom. I koje odu kući tek kad su prevrnule i najsitnije srevce.

Priznajem, radoznalost mi najčešće ne da mira, krenem da maltretiram sebe – pa nisi ti najpametnija na svetu – i eto, otvorim njihovo online izdanje.

Koliko god odvratno bilo ipak sam ubeđena – nisu oni krivi. Oni samo zadovoljavaju tabloidnu glad tabloidnog naroda. Kakav narod takve i novine. Prosto. I verujem da su najtiražniji iako ne objavljuju čitulje. Još kad bi to objavljivali sve druge dnevne novine bi mogle da ugase.

Pažljivim svakojutarnjim posmatranjem primetila sam da ljudi koji kupuju malo kao ozbiljnije novine to rade zbog čitulja. Kako ih naknadno žustro zatvore zaključujem da tog dana nije umro niko koga poznaju i da se debelo kaju što baciše tridesetak dinara.

Od skoro ide neka reklama na televiziji od koje mi presedne gledanje , scena podseća na scenu iz jednog filma iza koga se takodje ne bih nikad potpisala, stid me nadjačava – on kreten sedi na nekom radnom stolu, igra se nekim daljinskim upravljačem a oko njega sedi gomila onih bodigardova što mu čuvaju telo i hrane sujetu, pripravni da pripucaju na mušicu ako uleti ili da potrče da mu brišu dupe ako mu se prisere. Ipak je on milioner. Odmah zatim iskače dečko koji euforično saopštava da je svoj prvi milion zaradio grebući neke novine, il neko kartonče, nešto tako, već budem dovoljno iznervirana da ne obratim pažnju šta da grebem. Dakle, ko ogrebe neki milion logično treba da postane kreten. Valjda je takva poruka onima koji treba da grebu svakog dana.

Retke su dnevne novine koje se ne bave lutrijom i koje vam u detalje ne objasne kako da okrenete novinu i kako da zagrebete levim kažiprstom a onda da ih pozovete i kažete da ste srećni grebator ako posle toga od uzbudjenja uopšte možete da progovorite. Posle toga pišu šta im padne na pamet, znaju da niko i ne čita.

Juče čujem da će većina američkih dnevnih novina i časopisa prestati sa štampom i preći na online izdanja dok ne prođe kriza. Kod nas to ne može da se desi. Prvo, mi nemamo veze sa tom krizom a drugo kakva god da je kriza kod nas je sasvim normalno da niko nikome ništa ne plaća, da novac postoji samo na papiru, da se niko ne buni i da se svi vode kao poslovno uspešni a treće, kad bi se to desilo, samo bi trideset i nešto posto ljudi, koliko po zvaničnim statistikama ima domaćinstava priključenih na internet, čitalo vesti. I to ako uopšte znaju da dođu do njih.

Da se to ne bi, ne daj bože desilo, vlada je na jučerašnjoj sednici usvojila ’’interventne mere za pomoć medijima’’ kojima će pomoći sa 60 miliona dinara iz tekuće budžetske rezerve. Ja, iskreno rečeno, ne kapiram otkud im tekuća budžetska rezerva kad stalno trube da je u budžetu manjak i kad nas biju toljagom po ledjima da taj manjak popunjavamo, kako nešto što ’’ima’’ manjak može da ima tekuću rezervu. Al’ dobro, ja nisam dorasla ovoj državi,vladi još manje, ja sam duduk.

‘’Попут осталих европских земаља Влада ће помагати медиjе кординисаним оглашавањем своjих активности преко Канцелариjе за сарању са медиjима по jасно утврђеним критериjумима гледаности, читаности и адакватне циљне групе.’’

Po ovome, to jest, po ugledu na Evropu pomoć će dobiti oni koji su najviše čitani, pretpostavljam da su najviše i kupovani, što logike nema, gde su im pare, i otprilike one televizije od čijih emislija ( tipa – ako nisi zvezda u svom selu Beograd te čeka raširenih ruku ili – nemate ljubavnika, pa šta vi imate da kažete ovom narodu, nemojte da nam dolazite) polude piplmetri.

Ali ono što mi ne da mira je ‘’адакватнa циљнa групa’’.

Koja ciljna grupa naroda je medijima adekvatna, ili bolje rečeno koja grupa naroda je vladi adekvatna pa samim tim i medij.

Pretpostavljam koja… da nije tako ne bi se mi bavili time da neke novine treba zabraniti, spaliti na lomači i slično, samo bi se to ugasilo.

Ovako, narod ima baš ono što mu treba.

Vlada takodje.

Udarna jutrošnja vest je da je umro Majkl Džekson. Polovina internet korisnika se oprostila sa njim sa R.I.P.; legendo; uvek ćeš živeti u mom srcu; sa tobom sam ras’o i poras’o; ne mogu da verujem; neka te andjeli čuvaju; itd, itd…

Vest o ogradjivanju Roma u bloku 67 tokom trajanja Univerzijade ima 11 komentara. Postavljena je u isto vreme kad i prethodna vest…

Kakve ciljne grupe… smešno…