Home / Srbija medj' šljivama / Kako na'vatati i iskoristiti izabranog lekara

Kako na'vatati i iskoristiti izabranog lekara

Jutros je u Blicu osvanula vest – obaveštenje da će svi koji se u roku od šest meseci ne opredele za nekog lekara ostati bez prava na punu zdravstvenu zaštitu, imaće je samo ako umiru.

To zato što je teko u EU u kojoj nismo a koja nam je životni guru, da nas naprave odgovornima jer smo stoka nedokazana i da nas kroz raznorazne preventivne akcije drže zdravima što duže.

Da li se, kao što neki tvrde, time krše osnovna ljudska prava i pacijentima onemogućava da biraju lekara, promene ga ako su nezadovoljni njihovim odnosom, je priča u koju neću da ulazim.

Hoću da vam kažem kako to izgleda sa izabranim lekarom.

Razbolite se. Morate da budete dovoljno medicinski obrazovani da procenite da li je to ozbiljno ili nije, pa shodno tome i da se ponašate što znači – ako procenite da vam se organizam samo malo uznemirio, pozovete mesto gde ordinira vaš lekar opšte prakse i pitate kad radi vaš lekar. Odete onda kad su vam rekli. Ukoliko ste bandoglavi i krenete kod lekara pa ispadne da on ne radi, da je na godišnjem odmoru i slično, tamo vam objasne da idete kući i uredno se razbolite kad vaš lekar bude na svom radnom mestu. One izuzetno ljubazne službenice na šalteru ponekad vas proguraju kod onoga koga niste izabrali zbog čega se čim uđete osećate krivim.

Inače, to biranje uglavnom ide – eno vam tamo spisak na zidu pa izaberite. Mislim nama koji ne poznajemo lekare i nismo ni sa jednim od njih imali iskustva.

Ukoliko se opredelite da pogledate na Internet prezentaciji određenog Doma zdravlja kad radi vaš lekar, ne koristite telefon, ‘bem mu videla sam na Internetu, odete i tamo saznate da je vaš lekar te nedelje na zameni u nekom Domu zdravlja u Zemunu. U Zemun vam se ne ide a i nemate karton tamo pa vas vrate kući i opet vam kažu da se strpite.

Ako vam je baš  priša, kao što me meni bila, ljubazno im obajsnite, kao što ja umem, jetle, da je za vas Internet merodavno mesto za informisanje, sednete i kažete – vidite vi hoće li sad doći moj lekar ili će me primiti neko drugi.

Uđete. Neizabrani vas pogledom mrzi i pita vas – kad već znate da vam treba onkolog, što ste došli. Kad ste već tako pametni. Vi mu taktički, opet kao ja, objasnite da ste došli jer bez uputa ne možete kod specijaliste.

Zapamte vas i svaki sledeći put vam se smeškaju. Samo da znate.

Inače, kod tog onkologa ne stigosmo jerbo – odeš u Onkološku kliniku. Nigde žive duše oko šaltera, ti se obradujeeeš neviđeno. Daš uput. Ona zaštićena ga okrene i na njemu nažvrlja neke brojeve. Šta je ovo, upitete vi. Broj telefona. E? I šta ću s njim. Da idem kući i tamo nekog utorka, bogtemazo, da zovem i zakažem pregled. A? Ponovi vam. Vi onako, kao ja, sa izgledom uvelog cveta, pitate što tako, rašta ste dolazili, da zakažete odmah kad ste već tu, a ne, ne, ne može, samo telefonom. Gde vam je telefon? Evo ga ovde? Se može dobije veza, to u taj utorak? Teško, odgovori ona. Nju nisam uspela da namolim. Neumoljiva. Ima da zoveš telefonom pa ako ti uspe kao onima što zovu radio da pljuju državu ili one emisije da dobiju frižider – super!

Izađeš i pomisliš – jebem mu, to je to. Umri, sistem takav.

Zbog svega toga mi odlazimo na privatnu kliniku. Košta kao đavo. Ali  je sve na Internet zakazivanje, na podsećanje sa njihove strane, odnosno – danas imate zakazano, dolazite ili ne, tačno u minut. Razgovaraju sa vama, tetoše vas, posavetuju, pitaju kako ste. Ako vi sad krenete sa onim – ali i naplate ti – pa normalno, od čega će živeti i raditi ako  mi ne naplate, ali se bar osećam kao čovek.

Još jedna stvar – ako vam padne na pamet da proverite kakva vam je krvna slika, e to ne može, te analize su limitirane po lekaru. Nema vadiš krv kako ti hoćeš i ako ne umireš. Skupi ragensi.

Ravno godinu dana nismo uspeli da malo prošvrljamo po krvnoj listi moje ćerke zbog uporne temperature koja se navraćala na petnaest dana. Odradiš privatno, šta ćeš.

Zato – čim bude moglo osiguranje u privatnoj klinici, biću osiguranik neke od njih. To je tako jednostavno ali sistem to ne dozvoljava još uvek.

Jer najvažnije je da ne šteti država, je l’ tako?!

Vest o odgovornosti ovde.

Pročitajte i

Kako nas je zajebala nepismena Srbija

Osvanulo postizborno jutro u Srbiji. Sunčano. Atmosfera međ’ intelektualnom elitom (bokte!) zgusnuta do pucanja. Juče …

8 komentara

  1. P

    Ma ta vest je bila i pre jedno dve-tri godine, pa ništa.

    Ovde kod nas su svojevremeno u celoj toj ujdurmi da nabede ljude daizaberu lekara dali i podataka da je svega 30% građana izabralo lekara, ali su se prevarili jer su pokazali da im je sistem promašen. I sa tih 30% ti lekari su već pretrpani poslom i ne može ni do jednog da se dođe u razumnom roku. šta bi bilo da svi idu kod lekara.

    Inače, nemam ništa protiv da mi uskrate zdravstvenu zaštitu ako ne izaberen lekara, samo onda i da prekinu da mi je naplaćuju. Ionako već vieš od 10 godina plaćam nemali mesečni iznos za zdravsatveno osiguranej a lekara nisam video ni kad mi je ozbiljno zatrebao. Mislim na tog lekara kog plaćam kroz osiguranje. Uvek sam morao da idem kod privatnog i da platim sve isto kao i da nisam osiguran.

  2. Što se lekara tiče, ne znam šta bih rekla za naš dom zdravlja (koji i nije naš, jer ne idemo više tamo).
    Dobijemo mi bebe i sa mesec dana bebe treba da idu na prvu kontrolu i da prime vakcinu.
    Spakujem ja dve bebe i zaputim se u dom zdravlja.
    Prvo se na mene izurla Šalteruša zašto sam uopšte došla i što baš u ovaj DomZdravlja. Ja smireno kažem da pripadamo tom DomuZdravlja. Onda ona nastavi da se dere na mene, u fazonu: ovde svako dovuče svoju dečurliju kad mu se digne.
    Ja već malo nervoznija kažem da hoću da mi lekar primi decu.
    Ona počne da zapomaže i dođe lik iz obezbeđenja da mi kaže da treba da izađem sa dve bebe od mesec dana.
    U tom trenutku je prolazila jedna doktorka i ja već plačući pitam ko je ovde lud, našta mi je ona rekla da joj ne pada na pamet da prima novu decu, jer su plate bedne, a da tako misli i većina njenih kolega.
    Ovaj iz obezbeđenja me je otpratio sa dve korpe napolje.
    Nisam mogla da dođem sebi. Ne znam kako sam ušla u taxi i stigla kući
    Kad sam se oporavila, pozovem ZdravstvenuInspekciju da ih prijavim. Tamo se Teta koja je primala moju žalbu saosećala sa mnom, ali mi i rekla da se ne nadam ničemu, da se tako ponašaju u domovima zdravlja, ali da su oni utefterisali moj slučaj, pa možda jednog dana…
    Ja već u panici, klinci treba da prime vakcine…
    Sednem na net, nađem neke privatnike i počnem da zovem…
    Odem kod onih, koji su mi rekli da dođem za sat vremena sa decom.
    I danas idem kod njih. I imamo porodičnu karticu, pa imamo i popuste. Za klince je od 1. do 10. u mesecu popust 20% na preglede + 10% sa porodičnom karticom, a nekad dobijamo i kupone koje možemo da iskoristimo u toku meseca (isto 20%)….
    Što ti kažeš, jeste da košta, ali ima zašta i koštati.

    Iz DržavnogZdravstvenogFonda mogu odmah da me brišu. Samo neka mi i izbrišu obavezu da stoci moram da plaćam mesečno osiguranje i ja srećna.

  3. Koristim priliku da pohvalim Dom Zdravlja Milutin Ivkovic u Knez Danilovoj ulici.
    Zakazivanje telefonom je uvedeno pre pet ako ne i vise godina. Nikada nisam cekala duze od 10 minuta. Imaju oftamologa, internistu, ultrazvuk za sve.. Sredjen je, tv na svakom spratu, svi ljubazni.
    Od pre par dana ima col centar, pozivi za zakazivanja, javljaju se u roku od odmah.
    Desavalo mi se da odem kada je hitno, ni jedan problem nisam nikada imala!
    Kanda im je politika kao kod privatnih lekara.
    Znaci moze se.

  4. S

    Sad baš nešto čitam ovaj tekst i razmišljam, koliko sam puta u ovih 4-5 godina (koliko već ima kako je ustanovljen ovaj „sistem“) menjala „izabrabog“ lekara… I to ne svojom voljom. Koga god da odaberem, tu bude još mesec dana. U najboljem slučaju. Obično još kraće. Ako je „ideja“ iza ovoga bila stvaranje nekog kontinuiteta između pacijenta i lekara, u smislu da lekar poznaje pacijenta, zna njegovu zdravstvenu istoriju, onda je u pitanju #fail. Žestok.
    I stvarno, hvala Bogu te sam prilično medicinski obrazovana pa su mi nekoliko gigabajta stručne medicinske literature na hard disku i Google dovoljni da provalim šta mi fali (kad mi nešto fali). U protivnom, bila bih prepuštena na milost i nemilost srpske primarne zdravstvene zaštite. A o uputima i dijagnostici da ne počinjem… Samo ću da se iznerviram.

  5. Privatnog lekara / osiguranje, privatnu penziju, privatnu školu za decu – i PET PUTA manji porez (da bi mogao sve ono nabrojano da LADNO platim).

    I znaš šta je najbolje? Svi lekari i sestre, profesori i pomoćno osoblje – ne samo da bi zadržali posao VEĆ BI IM SKOČIO STANDARD. Radili bi nasmejani i zadovoljni sa istim takvim korisnicima svojih usluga – idila!

    Naravno – čista utopija jer bi desetine hiljada parazita ostali bez ‘leba, a politička elita bez glasačke mašine.

    Znači: ćuti dobro je! Biće gore…

  6. D

    Informacija, da u EU ne mozes da se lecis ako nisi izabrao lekara,nije tacna i nije mi jasno zasto to proturaju i kako im prolazi.
    Licno mislim da je normalno da ides kod jednog zubara, urologa, ginekologa, decijeg… Zasto bih ga menjala,ako sam zadovoljna.Ako je na odmoru dobijes obavestenje ko ga menja u tom periodu,ako ti je hitno potreban bilo koji lekar,a njegova ordinacija bas tog dana radila do pre 15 minuta, odes u dezurnu ambulantu pri odgovarajucoj bolnici. Ne placam privatno osiguranje,normalno mi odbijaju mesecno socijalno i penziono i ne placam, dodatno, preglede. Participaciju za lekove placam, mada i tu ima olaksica za izvesne grupe(deca,invalidi,hronicni bolesnici).Do pre 2 godine smo morali da idemo kod prakticnog po uput za specijalistu i nismo mogli da dobijemo u jednom kvartalu 2 puta uput za istog.Tako da, kada je urolog dijagnosticirao mom muzu rak besike i kada smo hteli drugo misljenje morali smo da platimo, privatno, pregled kod drugog urologa. Sada imamo kartice,ali je princip isti.
    Iznos koji placamo za zdravstveno osiguranje ne zavisi od usluga koje si ili ces koristiti vec od visine plate tj. od toga kojoj poreskoj grupi pripadas. Kako doktori naplacuju svoje usluge od socijalnog nije bilo nesto sto me je zanimalo,meni je bilo vazno da mogu da obavim sve sta mi treba brzo i jednostavno, da su ljubazni i da im verujem.
    Desi se da se ceka i po dva-tri sata, iako imas termin,desava se da su „Salteruse“ nadrndane,desi se i da lekar nije odusevljen,ako trazis drugo misljenje, ali jos nisam cula da se desilo da je nekome uskracena zdravstvena usluga ako nema izabranog lekara.

  7. Ja bila glupa pre neki dan pa ne shvatih tacno o cemu se radi.
    Sad znam i jebem im mater!
    Znaci neko placa zdrastveno osiguranje i ako nema odabranog lekara moze samo u hitnu pomoc, posto nas vecina nema para za privatnog lekara i lekove.
    Grupisu nas kao telad pred ono zigosanje, svuda i na sve nacine 👿

  8. Dajana, danas pročitah da to uopšte nije tačno, ovde je samo važno zamlaćivati narod ali će se neko uvek zakačiti za novinski članak i pozvati se na njega. Žalosno.

    Zelena, sve si dobro skontala, šta ti je. Super je što je tvoj Dom zdravlja takav, može se naravno, ali vidiš kakvo iskustvo ima Costruktoria, nekome se može i drugačije…

Ostavite komentar