Home / Srbija medj' šljivama / Ko su frilenseri u Srbiji, pardon, slobodnjaci, i malo o licemerju

Ko su frilenseri u Srbiji, pardon, slobodnjaci, i malo o licemerju

Pre neki dan je u Beogradu predstavljena jedna od platformi za rad putem Interneta – Elance.com koja ima nameru, ideju, dobru volju, da pomogne ljudima iz Srbije da zarade novac kao onlajn frilenseri, što sam ja odslušala a o čemu je DedaBor juče pisao, pa o čemu su oni govorili možete pročitati kod njega.

Juče je RTS objavio tekst – Ko su frilenseri pa želim da se osvrnem na to. Na početku teksta možete pročitati da su frilenseri osobe koje „ne trpe standardno radno vreme, vole da rade od kuće, biraju  poslove” i da se najčešće radi o “programerima, dizajnerima i drugim IT stručnjacima.”

Pa da pojasnimo malo, frilenser može biti radnik nezavisno od industrije, fotograf, novinar, kopirajter, prevodilac, ima tu poslova. Uopšte, frilenser možebiti bilo ko koga je neka firma angažovala, za bilo koji posao za koji trenutno nema stručnu osobu a nije mu neprekidno neophodna. Ili hoće da smanji troškove, ili bilo šta.

Kad pročitate da su frilenseri osobe koje “ne trpe standardno radno vreme” kao mi Srbi, jelte, prvi što pomislite je da se radi o lenjim ljudima, koji bi da zarade a da ne rade, radili bi u noćnim košuljama, u krevetima i neviđeni baksuzi koji neće da rade sa svakim.

U stvarnosti, frilenser je osoba koja nije u stalnom radnom odnosu pa nema radno vreme od 8 do 16 ili od 9 do 17 posle čega će da svrati negde na pivce a onda da ode kući i digne sve četiri gde će do sutra da ga ga boli uvo  šta je sa poslom, to vam se dešava uglavnom u državnim firmama, kod nas naravno, znate ono – da se zaposliš u državnoj službi, ništa da ne radiš, bog da te vidi.

Frilenser je, eto, osoba koja nema posao a koja zna nešto da radi i hoće da radi. To znači da mora da bude posvećen poslu i radi ga odgovorno a to sve znači da ako ne radi tako neće imati ni klijente ni zaradu. Frilenser nema radno vreme, on će raditi 20 sati ako u određenom roku mora da završi posao, on je sam sebi i gazda i radnik, i nadređeni i podređeni. Ne ispoštuje li rokove, ne odradi li posao kako treba, neće imati mnogo drugih šansi.  To što se natura da frilenseri vole da rade od kuće, pa nema tu voli, ne voli, frilenser mora da radi od kuće, kuća mu je i dom i radno mesto. A to što frilenser bira poslove, pa znate šta, bira, ako je web dizajner, bira da radi te poslove, a ne kao u Srbiji, zaposlite se kao PR a neko vas na radnom mestu tera da perete prozore (ako niste čuli ovu priču, jednom ću vam je ispričati). Dakle, frilenseri biraju da rade ono što znaju i biraju klijente među onima koji plaćaju.

To da frilenseri imaju sve vrste sloboda koje nemaju ljudi koji su u radnom odnosu je netačno, prividno i licemerno. Da ne govorim pod kojim je stresom frilenser, on ne može sa posla da ode kući, mora uvek da bude dostupan klijentu, sam mora da nađe klijenta, sam da ga sačuva, sam da bude odgovoran za greške koje napravi.  On nema stabilne prihode, sve u svemu, frilenseri nisu razmaženi kako to možda da izgleda.

Posao frilensera je kudikamo rizičniji i nestabilniji od posla nekoga ko je u stalnom radnom odnosu, i kako posao frilensera nije zakonom regulisan u zemlji Srbiji u kojoj je sve po zakonu i redu, jelte, postavlja se pitanje šta ova država ima od frilensera.

U tekstu RTS-a možete pročitati da „retko koji frilenser sebi uplaćuje radni staž, a da li će dobiti platu, zavisi isključivo od toga da li je izabrao odgovornog poslodavca.” i da “ima svojih prednosti velikih, ali ima i mana, a pogotovo onih koji se odnose na socijalnu zaštitu, zaštitu socijalnog osiguranja lica koji se na taj način angažuju.”

Pa da rezimiramo, ne frilensere nego licemerje.

U Srbiji mnogo firmi svojim radnicima ne uplaćuje radni staž, mnogo njih sa fakultetskim diplomama prijavljeni su sa srednjom školom kako bi poslodavac zeznuo ovu državu, mnogo njih zvanično prima određen iznos a nezvanično sasvim drugi, mnogo njih na sve to pristaje zbog par hiljada više u džepu jer u Srbiji treba životariti. Zdravstveni sistem nam je tako uređen da vam je da dobijete zdravstvenu knjižicu sizifovski posao, čak i ako ste sve izmirili prema državi, pisalo je nekoliko preduzetnika o tome. Čak i ako imate zdravstvenu knjižicu, zdravstvene usluge su takve da većinu stvari morate raditi u privatnim klinikama da ne biste umrli dok ne stignete na red u nekoj od državnih. U Srbiji mnogi radnici godinama ne primaju platu i to je sasvim prihvatljivo, takve poslodavce zakon ne tereti da moraju da isplate lične dohotke onima koji rade, uvek imaju debele razloge, u Srbiji vas stalno ubeđuju da je važno radno mesto a ne plata, setite se ministra prosvete koji je rekao da je u vreme krize nepristojno pitati za platu.

Foto: www.dzungla.org

Sve u svemu, frilenseri u Srbiji su oni koji nemaju vremena da čekaju državu Srbiju da se uozbilji i poštuje ih kao ljude, prolaze im godine i koji imaju mogućnost da nešto zarade radeći kao slobodnjaci. To što država Srbija to nije regulisala kao ni mnoge druge stvari je lični problem zemlje koja je zbog toga samo na gubitku. No, da je ova država malo ozbiljnija, odavno bi bila Nemačka, ako ne Švajcarska.

A to što frilenseri u Srbiji ne uplaćuju sebi staž i ne plaćaju ostalo što bi im država vrlo rado otela je samo zbog toga što ne mogu da namaknu. Valja jesti, živeti, jelte.

Zato, pustite frilensere da rade, ako možete olakšajte im, ako ne možete, ne tupite, licemerno je, stvarno licemerno.

Nema čoveka koji ne razmišlja o penziji, samo je to u Srbiji besmisleno kad imate u vidu one pozive da ljudi sebi uplaćuju i privatno penziono osiguranje.

Ali, ko se plaši može da ide na sigurnu varijantu, da godine provede kao broj u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, jednoj besmislenoj instituciji.

Pročitajte i

Tražim pomilovanje

Za sve žene preko četrdeset godina, gore – dole neka godina, prevremeno otpisane, skrajnute, nepotrebne,  …

29 komentara

  1. Z

    Ima još jedna stvar, po meni ne manje bitna – frilenseri, bar oni koje ja znam, su ŽESTOKO up-to-date.
    Oni u svojih 25 sati rada uguraju i učenje i koješta, i verujem da su od svih profesija najstrašnije u toku baš oni koji su ovako trgikomično opisani u ovom tekstu…

    Pozdrav :).

  2. Svi advokati su frilenseri u tom smisli, samo moraju da su članovi Komore.

  3. Sinoć cuh šokantan podatak! Na jednom Beogradskom fakultetu je izašao konkurs za radno mesto spremačice, jedno mesto. Prijavilo se 52 kandidatkinje, od toga 32 sa fakultetskom diplomom! Hoće žene socijalno, zdrastveno a popodne će verovatno biti frilenseri.
    Dakle… nemam reči.

  4. Da dodam još nešto (što sam juče već rekla na fb kao odgovor na komentar da nas niko ne sprečava da otvorimo firmu i uplaćujemo doprinose). Ne vidim razlog da država traži bilo šta od slobodnjaka, iz jednostavnog razloga što ovde čovek može pre da se samoubije nego da dođe do nekog dokumenta, kako je sa poslovima, znamo svi. Šta je to država uradila da mi srećno i uspešno živimo i zarađujemo ovde u našim firmama? Ništa baš.

    Pored toga, toliko je onih koji su se obogatili obilazeći porez, a posluju u Srbiji. Kad njih sve sakupe i stave gde im je mesto i uzmu taj novac, onda mogu da se obrate nama, ne pre toga.
    Firme za koje radimo vani plaćaju porez, mi izvozimo proizvod/znanje/uslugu, na izvezene usluge se ne plaća porez, koliko znam.

  5. Treća stvar, o onom da su frilenseri lenji (ne osećam se pogođeno ali je glupo, baš glupo da neko ko se grebe o budžet i ne radi ništa naziva nekog drugog lenjim)… bilo bi dobro da taj neko tako pametan dođe kući kod bilo kog slobodnjaka i gleda šta ovaj mora da radi i koliko i kojim tempom. Takođe savetujem da se obrati pažnja na decu tih ljudi, koja najčešće čuju: „izvini dušo, tata/mama mora da radi, igraćemo se posle.“ Tako 14-16 sati dnevno, da bi se istoj toj deci obezbedilo najbitnije i da se ne bi porodice zaduživale. A možete li da zamislite kad vremena za igru ima i da li to vreme dođe, iako mali strpljivo čekaju.

    Nismo bez razloga tu gde smo i bilo bi dobro da ostali, koji nisu lenji i ne moraju da biraju poslove, bar po sat-dva svakog dana rade tempom kojim radimo svi mi.

  6. Ima moja drugarica stomatološku ordinaciju, sto hiljada su joj mesečno doprinosi, šipak na plombama može to da zaradi!

  7. I

    Mislim da je pogresan taj utisak kako „freelanceri ne placaju doprinose“, vecina ljudi koje znam (a znam ih mnogo) su legalizovali svoj posao i mnogo su redovnije platise od mnogih domacih „firmi“ (sto je i logicno posto placaju sami sebi). Freelanceri nisu samo klinci koji zaradjuju neke pare dok studiraju, pa prijavljuju u banci da im honorar salje „tetka iz Amerike“ na poklon. To je opste poznati stereotip, ali to je relativno mali procenat ljudi, jer ti klinci brzo porastu i razviju posao. steknu stalne klijente i pozele da imaju racun na koji firme mogu da im placaju. A realno (za evropske uslove) nasi pausalni porezi uopste nisu tako strasni. Mnogo je veci problem sto su zakoni nejasni, pa ljudima generalno nije jasno sta i kome treba da plate, poreski inspektori isto nemaju pojma o problematici, sve se svodi na licna tumacenja i stvara se stresna, nesigurna atmosfera bez potrebe… to je pravi problem i to drzava treba da regulise, ako zeli da poveca naplatu poreza…

  8. Skočio mi pritisak i mašim temu ali moram da lajem! 👿

  9. V

    Poznejem mnoge ljude koji rade upravo ovako. MNOGO rade, svakdonevno uce, svakog dana su pod jebeno neverovatnim stresovima i na kraju, ova nasa drzava pod forom da im pomogne, pokusava da ih uvuce u „legalne“ tokove, a nema ni mofel niti teoretske sanse…

    Slobodnjaci znaju sta rade i sigurno je da su napredniji par svetlosnih godina od ostalih sa budzeta, recimo…Kao i preduzetnici, dovijaju se i znaju vise zakona od mnogi ljudi iza saltera!

  10. Bravo za tekst. Ljudi su generalno izuzetno loše informisani a posebno skloni osuđivanju svega što im nije jasno ili ukoliko se to nešto razlikuje od njihove rutine (sa kojom ni oni sami nisu sretni).

    I baš svi oni koji tako pričaju da su freelanceri lenji, da je njima super, da su najgora deca, nek probaju malo da se potrude i da rade takav posao pa da vidimo dokle će dogurati.

  11. s

    Lenštine, džabalebaroši, a 5 u Evropi i 12 u svetu po prihodima sa najveće freelance platforme na svetu… kakva smejurija…

    Svako ko misli da je lako biti freelancer, nek proba… I dare them! Pa da vidim kako će da „pišu Lepu Brenu za četiri osobe na preduzeće“… Svaka čast na post-u!

  12. Б

    Као фриленсер већ 15 година, слажем се са свим наведеним, а додао бих да фриленсер а то је заправо слободњак, мора имати вазда луфт одређеног новца ако посао „затаји“ тј. дође лоша година – штагод. Дакле, ретко извесан начин рада, ал’ мени одговара. Радим по 16 сати дневно, суботом, недељом, празницима, ал’ одмарам кад могу и колико могу. Тако сам изабрао, нема назад.

  13. Baš zato što je tema giruća, a rešenje nije na vidiku, osnovali smo projekat Budi freelancer (www.budifreelancer.co.rs) gde se na pitanja freelancera daju i odgovori besplatno. Pogledajte koliko ima i kakva su pitanja. Čak smo došli i do nekih ministarstava, ali sve je to njima isuviše komplikovano. Krajnji cilj jeste mogućnost registrovanja kao freelancer.

  14. S

    Ja sam gorespomenutog sajta isfinansirala svoj apsolventski staz, bio mi je dodatni posao dok sam zivela u Bu-u i zivela sam ko Bog u Indoneziji sa par sati posla dnevno. Mislim da od redovnog posla koji sam imala u Bg-u koji mi je placao doprinose ne bi mogla da izguram bez elance-a. Trebalo je vremena da se probijem a kad jesam, poslovi su stizali jedan za drugim… Naporno ali isplativo potpuno 🙂

  15. A

    Dovoljno je da iskopiraju zakone bratske Slovačke i odmah bi bilo sve u redu. Tri paragrafa mogu da reše freelance posao u Srbiji. Ali čak ni u poreskoj, ni min. finansija, ni na RTS ne znaju šta znači biti freelancer. To je raditi od vidim do nevidim i sam se oslanjati na svoje sposobnosti, komunikaciju i vredan rad. To kapitalizam svugde nagradjuje!! A mi smo kde u tome?

  16. s

    @Ana mislim da je inicijativa budifreelancer.co.rs sjajna, ali nazalost, ja sam ostao bez odgovora na moja pitanja koja sam postavio na pravodaznam.com

    Ima sanse da nekako otkrijem to sto me muci?

  17. K

    Naručeni članak. :*

  18. E! Leba ti? Da je naručen, pisalo bi da je naručen. No, ako znaš ko je naručio, koliko mi je platio i ostalo što ide uz to, slobodno napiši.

  19. Добро запажање. Једино што није тачно јесте да посао фриленсера, тј. хонорарних радника није регулисан. Јесте, и то уговорима о делу. Е сад, друга је прича то што је изузетно непрактично сваки пут правити уговор о делу са људима који се повремено или привремено ангажују. У Србији физичка лица не могу да издају фактуре (у земљама развијеног света могу), али их издају. У Србији је по закону обавеза да се сав новац који се прими на лично име пријави пореској управи и да се на њега плати дебео порез, али то нико не ради (односно, то ради врло мали број људи); но, ни држава се не брине да тај новац наплати јер капира да се мора живети од нечега. У Србији је неписменост фриленсера по питању закона фрапантна, не само неког општег закона, него питања пореза и сл. су табу тема и нико се не труди ни да их разуме. Лакше је само правити се луд и с времена на време закукати како треба бежати напоље из домовине 🙂 ОК, не функционише доста тога. Али постоји могућност за оне који хоће. Зашто је минималан број фриленсера у Србији спреман да отвори предузетничку радњу? На тај начин, има фиксну обавезу за плаћање пореза држави (око 100 евра месечно), а све паре до 3 милиона динара су његове или њене. Шта? Сто евра је много? Немојмо се зезати. Такви људи су оно што на сајтовима за преузимање и постављање садржаја зову liches 🙂 Људи који би узели све, а не би дали ништа. И онда хоће да „побегну“ напоље. О, боже, боже…

    Одох предалеко. Остатак текста је тачан сто посто. Једино ме страх што не допире до оних до којих треба да допре. Генерално, у Европи је тај предузетнички дух врло неразвијен. Америка је чудо. Тамо је све могуће. Европа као да има неку опну око човека. Не знам… не могу да будем паметан… 🙂

  20. @sixli Verovatno je negde promaklo, možete li ponovo da nam pošaljete pitanje? Hvala na strpljenju 🙂

  21. s

    @Ana – Stigao je u medjuvremenu – hvala! 🙂 Divna inicijativa!

  22. nakon ovog clanka i nakon fenomenalne konferencije webiz pada mi na pamet jedna stvar…da li je vreme za osnivanje Udruzenja Freelancer-a Srbije?
    radi saradnje, edukacije, poboljsanja usluga i sirenja posla, networkinga kao i uticaja na promene zakona i poreskog sistema na nacin na koji to nama odgovara.

    sta mislite? ja sam vec uveliko u planiranju tako necega.. 🙂

  23. Šta ima da mislimo, odlična ideja 🙂

  24. p

    Koliko ste reči potrošili da objasnite termin odaavno poznat u Srbiji, takozvani slobodnjaci, sasvim adekvatna domaća reč.

  25. „slobodnjaci“? Iako kao prevod dobra reč, uopšte ne bih rekao da konkretno taj izraz adekvatno opisuje izraz freelancer. Ako bi se tražila jedna domaća reč možda „honorarac“. No, kao i svaki prevod ima tu sigurno više mišljenja….

  26. D

    Sve tačno od reči do reči. Odgovorno tvrdim, jer sam i sam „freelancer“ gotovo 30 godina. Kamo sreće da imamo neke freelance članove vlade, pa da se krvavo bore za svaki svoj dinar, a ne ove lopuže što zagrabe koliko žele iz budžeta (čitaj: od onih para koje plaća sirotinja kroz porez). Pa im ni to nije dosta, nego se „druže“ sa narko bosovima, ne bi l’ kanula još koja kinta. E zbog tih gadova mi je žao i ono malo para koje moram da (im) uplatim kada poslove naplaćujem kao „autorski honorar“. Nego, jel zna neko kakvog „freelance plaćenog ubicu“ pa da sakupimao između sebe nešto para za njegov honorar i rešimo se gorenavedenih smradova.

  27. N

    Ne vidim da je iko pomenuo, ali broj freelancer-a se u USA mnogo povećao od kako je počela kriza. Verovatno jednim delom jer tehnologijato omogućava, ali najvise zbog krize. Ljudi bi više voleli da imaju stalne poslove, ali ne mogu. A firmama ja zgodnije da im poslove rade ljudi prema kojima imaju manje obaveza.
    Sad, kako bilo, kad već stvari idu u tom smeru, najbolje bi bilo da freelancer-i imaju podršku, da lakše nađu poslove tj posao, da obezbede potrebne vidove socijalne zaštite i sl. Evo, ja idem odmah na http://www.budifreelancer.co.rs da vidim šta tu ima.

  28. Željkova Ideja je FANTASTIČNA!!!.Mi iz Srbije sa ostalim kolegama sa EX-Yu već godinu dana stvaramo Najbolji Tim ,,Slobodnjaka,, ( Freelansera ) i već smo stvorili ,,mini udruženje,, Slobodnjaka,,.Sastajemo se 3-4 puta mesečno, držimo on-line javne prezentacije i Vebinare za članove,družimo se ,razmenjujemo iskustva.Saradnici smo dve vodeće Kompanije u MLM industriji.

Ostavite komentar