Home / Mislim, dakle postojim / Otac ko kolac… da li je baš tako? Ili kad se deli nedeljivo, o sindromu zlonamerne majke

Otac ko kolac… da li je baš tako? Ili kad se deli nedeljivo, o sindromu zlonamerne majke

Ne znam ko je prvi izgovorio ovu staru narodnu a ona postala nešto čime mnoge žene i danas opisuju očeve.

Pre par meseci sam napisala jedan tekst na Tetki o majkama koje ne dozvoljavaju očevima da viđaju decu, ili tačnije, osporavaju deci da viđaju oca, truju ih mržnjom prema ocu samo zbog toga što eto, taj čovek, nije ispunio njihove snove, nije bio ono što su htele, što ga više nisu htele ili što on više nije hteo njih.

Pre nego što neko krene o očevima zlostavljačima, alkoholičarima, narkomanima, ovakvim, onakvim, nekim patološkim slučajevima, da naglasim da govorim isključivo o očevima koji nemaju mrlju u bračnoj niti bilo kojoj drugoj biografiji i kojima bivše supruge , bez obzira na odluke suda, mišljenja Centra za socijalni rad na sve moguće načine onemogućavaju da viđaju oca. To se zove sindrom zlonamerne majke. Ne bivše supruge, nego majke!

Kako sam napomenula u tekstu na Tetki, jedan socijalni radnik mi je rekao da je naš zakon takav, naš stav je takav, da dete uvek ide uz majku, u svom mogućim slučajevima, uvek, uvek, uvek, sem kada se zaključi da može ugroziti život deteta. Kako smo videli u praksi, čak i tada dete može, zbog pogrešne procene da se neka mama opametila, da pripadne majci i da to može imati čak i smrtne ishode.

Nego, imamo naoko srećan par koji se venčao iz ljubavi i iz ljubavi izrodio decu. Pa dođe do rastave, one situacije kada se deli rodbina, kumovi, prijatelji na lojalne i nelojalne, svadbeni pokloni, kašike, viljuške i na kraju dva, četiri, šest nevinih očiju koja ne znaju šta ih je snašlo a isto gledaju i u mamu i u tatu.

Pametni ljudi to reše za dva minuta, ona presudna, nakon svega – mi se više ne volimo, mi više ne možemo zajedno, ali ove oči su naše zajedničke, i tako će ostati šta god da se dešava.

Oni drugi, uvređeni, a ovde govorim o majkama, ako neko opet krene o neodgovornim očevima, alimentaciji, ponavljam, govorim o majkama koje ne dozvoljavaju očevima da viđaju decu, pardon, deci da imaju oca.

Jer… one su uvređene. Preverene, ostavljene, razočarane, one imaju taj jedan adut, žalosti, kojim mogu da kinje svog bivšeg supruga do besvesti a njegovu ljubav pred decom isključivo da mere novcem, čak i kada tu ništa ne škripi.

Prisustvo oca tokom odrastanja i vaspitanja deteta (obratite pažnju vi koje očeve koristite kao vaspitno sredstvo – dobićeš svoje kada ti dođe otac, videćemo šta će otac da kaže i slično, pa ih posle svrstate u krpe) neophodno je za pravilan rast i razvoj deteta.

Žene su ubeđene da postaju majke još pre nego što zaista postanu majke i da su privilegovane time što nose i rađaju decu, jesmo, i ja mislim da sam privilegovana, samo sam i svesna toga da mi sve to nije palo s neba i da u svemu još neko ima važnu ulogu.

Postati majka nije nešto što se dešava preko noći, sem biološki, žene uče da budu majke, ja sam učila da budem majka. Isto tako, muškarci uče da budu očevi, to je procesa ne događaj. Koliko majke utiču na razvoj detetove ličnosti, toliko utiče i otac.

Pa, drage moje biološke drugarice, vi koje detetu oduzimate tako važnu stvar u životu i odrastanju, da li je vaša uvređenost jača od ljubavi prema detetu i želje da vam ono izraste u zdravu, stabilnu i emotivno neoštećenu ličnost, ponekad toliko oštećenu da se ne oporave do kraja života tragajući za tim nekim delom koji ste im vi uskratile?

Znate kako ono žene vole da se hvale kako su bliske i povezane sa svojim ćerkama, koliko je divno što su tu u njihovim najranjivijim godinama, da ih posavetuju, razreše im dileme, znate one godine koje smo svi prošli, kada od deteta postajemo odrasli ljudi. E, pa isto tako nekom dečaku treba da bliskost sa ocem, ili devojčici, često su bliskije sa ocem nego sa majkom.

Sve vi koje se striktno držite termina koje je odredio neko drugi, kada i koliko otac može da viđa decu, ne vodeći računa koliko deca žele da viđaju oca, koje i to osporavate i tvrdite da vaš bivši suprug loše utiče na svoje rođeno dete, koje ne dozvoljavate bivšem suprugu da dete odvede svojoj kući jer tamo živi sa nekom “kurvom” a ta ne može da se približi vašem detetu, vi kojima deca ne smeju da kažu koliko im nedostaju očevi, koje ste zatrovali misleći da neće da odrastu i jednog trenutka shvate koliko ste im uništile živote zbog svoje sujete, govorite im da ih neki drugi čika više voli jer im više i kupuje, vi čija deca nemaju stričeve i tetke sa očeve strane, bake i deke sa očeve strane, vi koje najbolje znate šta sve radite jer više volite sebe nego one koje navodno najviše volite, vi ste jednostavno zlonamerne majke.

Vi ste sebi najvažnije, da nije tako, progutale bi tu knedlu sujete i besa i ponašale se kao prave majke.

I jednoga dana, to će vam se sve obiti o glavu, ali biće kasno.

Moja mala pamet takvo ponašanje ne može da shvati.

Molim vas, ukoliko želite da prokomentarišete nešto, nemojte o zlostavljanju, ovo nije tekst o takvim muževima i očevima, nemojte o alimentaciji, ovo nije tekst ni o tome, nemojte o prevarama, ako je prevario vas nije dete, ovo nije tekst o onim očevima koji odu i zaborave da imaju decu, nemojte o svemu onome što nalazite kao opravdanje.

Ovo je tekst o zlonamernim majkama koje su same birale sa kim će imati decu i koje ne mogu da se pomire sa tim da više nisu u bračnoj ili vanbračnoj zajednici, da li svojom ili njegovom krivicom, milion je razloga za rastavu, ovo je tekst o tome da postoji nešto mnogo više od sujete i besa – dete.

Ovo je tekst o tome da vi, neke majke, nemate prava da oduzimate deci oca, nemate pojma koliko deca pate zbog toga.

Lektira: UDRUŽENJE TATA: Do 100.000 dece u Srbiji raste bez oca!

Jako je potresno kada slušate dete koje kaže: “Ja ću voditi centar, da meni druga deca kažu šta žele, a meni ako možete da nađete sekretaricu, ja ću njoj da pričam ono što ne smem od mame.” To su situacije u kojima 30 muškaraca sluša i plače. Ili kada vam petogodišnja devojčica kaže da sreda nije dan jer tada viđa tatu,  strašno je to što većina dece najviše na svetu želi da ima tatu”. Dejan Višekruna, predsednik Udruženja očeva „Tata“ razvedenih, rastavljenih i samohranih staratelja, citat iz Telegrafa.

Foto: FreeDitigalPhotos.net

Pročitajte i

Srbija u stalnom stanju borbene gotovosti

Ako ste kao ja, pa stalno, gde god se nađete, osluškujete šta priča narod, sigurno čujete, u prevozu, redovima u marketima, bankama, gde god stoji više od troje ljudi, da je sve ovo postalo strašno, da nas truju, da nas mrze, da nas potkradaju, čovek samo treba da gleda svoja posla, kako da preživi i izvede decu na put. I to, ako je ikako moguće, na neki put koji vodi van Srbije. Jer ko bi želeo da mu dete sutra živi na buretu baruta, u zemlji kojoj stalno neko preti, ako ne komšije, onda bar Kim Džong Un.

14 komentara

  1. O

    Imala sam više puta poriv da vam se zahvalim Mahlat, jer ste napisali post na temu koja je meni veoma važna u životu mnogih, a ovo je jedan od tih i evo, koristim priliku da vam se sad zahvalim na tome, jer ste napisali jednu surovu istinu koja pogađa, na žalost, mnoge očeve koji to jesu u pravom smislu reči, a kojima se to osporava da budu zbog svega što ste i sami tako lepo nabrojali, da me često bude stid, jer sam žena. I svakako, ako si majka, onda je sasvim prirodno da blagodet za naše dete, bude uvek pre svake naše, po nekad, sebične želje.

  2. Dobar tekst, mada… mislim da bi zaista pri rodjenju svi trebali da budu „podvezani“ pa da se onda u odnosu na osobine, tj osecaju odgovornosti i lojalnosti dozvoljava nekome da uopste ima decu- pod uslovom da je nasao odgovarajuceg partnera.
    Strogo, rigorozno, preterujem? NE, jer su ljudi takvi kakvi jesu- sebicni do koske, ipak vise muskarci nego zena…ipak svako od nas je sam birao i muski i zenski, pa neka snose posledice svog izbora- ja sam svoju gresku platila i jos uvek placam, ali to je vec druga (opozitna) tema.
    U svakom slucaju jedno: U pravljenju dece ucestviju obe strane, ciljano ili ne, nije vise ni vazno- tako da OBE strane treba da preuzmu odgovornost za svoje postupke! Prozivanje bilo koje strane u smislu musko ili zensko nije fer prema onome ko JESTE RODITELJ j!!!

  3. Ništa te nisam razumela, uz poštovanje toga da si napravila grešku, mnogo njih je pravilo greške, te greške ispaštaju, lepo sam naglasila o čemu se radi u ovom tekstu – o onim majkama koje iz čistog hira deci oduzimaju oca a ocu decu. I šta tu nije fer?

    Po tome, nijednu društvenu devijaciju, ništa što neko radi ne treba prozivati ili pominjati jer ima onih koji to ne rade, pa, eto, nije fer prema njima.

  4. S

    E, da se jednom ti i ja u potpunosti složimo.
    Ođe ti je svaka ka’ Njegoševa.

  5. j

    E, draga Mahlat, ja imam sestru, pet godina stariju, koju mi njena majka nikad nije dozvolila da upoznam kako treba. Viđale smo se na po petnaest minuta u razmaku od po 15 godina. Što je najgore, ja tu ništa ne mogu, ako sestra ne želi da se zbližimo. Tako je naučena, a sad smo već previše matore obe da se menjamo.
    Svaka čast za tekst, i svaka čast tim tatama što su se samoorganizovali.

  6. Bravo. Sve je receno. Voleo bih da moja bivsa supruga procita ovo.

  7. I

    @Jelena Milosevic

    To o cemu vi govorite je prirodna selekcija, ljudi kao vrsta je sputavaju od onog trenutka kad su poceli da praktikuju medicinu u svrhu lecenja psihicki bolesnih, genetskih poremecaja. Ma koliko to surovo zvuci, lececi takve ugrozavamo vrstu, i progresom medicine na tim poljima procentualno ce biti sve manje dobrih gena. Medicina je otisla u pogresan smer u onom trenutku kad su prestali da gledaju na coveka kao pojedinca i uveli genericke lekove za sve.

  8. V

    Ja bih iz sopstvenog iskustva dodao da se nešto slično može desiti i kada ne dođe do razvoda. Moji roditelji su imali neharmoničan brak najvećim delom zbog toga što su oboje emocionalno nedovršeni ljudi. I danas, u dubokoj starosti, su zajedno (naravno, i dalje imaju nesrećan brak).

    Moj brat i ja smo odrasli uz konstantne priče koje smo slušali od majke o tome kako je naš otac loš čovek, kako je njegova porodica prepuna zlih ljudi, i kako su on i oni isključivo krivi za njihov loš brak. Ona je, naravno, bila svetica. S druge strane, on nam ni jednom nije ni jednu lošu reč rekao o majci iza njenih leđa. Niti jedan jedini put.

    Trebalo mi je mnogo godina (i mnogo razmišljanja) da shvatim da moj otac nije bio jedini krivac za disfunkciju u našoj porodici. Moja majka je bila podjednako kriva. On je bio emotivno distanciran i fizički nasilan (prema nama, deci, ne i prema njoj), a ona je bila emotivno nasilna prema svima.

  9. I “moja mala pamet“ ne može da shvati takvo ponašanje 😀

  10. V

    Moj sin nema ni dve godine i već zna da igracku ili slatkiš ne treba da nosi kada krene nazad kod mame jer ce mu biti istrguta iz ruke i bačena na ulicu. Naučio je da ne sme da maše kada se rastajemo niti da kaže ‘ćaje ćaje’ (ćao ćao). Prilagodio se, i bolje tako nego da plače svaki put kada ga vraćam ili da jeca kada dodjem po njega, pa ga dovedu do kapije da me vidi i vrate nazad govoreći mu da je tata otišao kući.

  11. S

    Нису криви поједници,криво је друштво у целини.Увек би тога било,да раније друштво то није осуђивало.То је системска грешка која нам је наметнута из „развијеног, културног“ дела земаљске кугле.Сва срећа има и оних који мисле својом главом!Ја сам имао сличних искустава. Ово данас је највећи терор над људским родом, што је икад постојао. Чувајте своје породице, јер нема ништа Светије, ни важније од тога,на кугли земаљској.

  12. B

    Taj Centar za socijalmi rad treba ukinuti jer u njemu rade zlonamerni ljudi ,pretezno zene koje se verovatno iz svog loseg iskustva svete ocevima, Svaka majka bi trebala da ima sina a narocito u centrima pa bi drugacije mislile. Zene budite pametne pa sto vise dajte svoju decu tatama jer ce ta ista deca kad odrastu biti Vasi socijalni radnici i za sve ce te vi biti krive sto ste terale inate , pa onda ,tesko vama .Vi ce te biti krive sto ste im oduzeli oceve ,Deca Vas vole podjednako i onda vi necete biti dobre majke.Moja unuka zahvaljujuci svojoj majci provodi svoj skolski raspus zatvorena u cetiri zida , a mogla je na Dunav sa tatom ,na izlete po Fruskoj gori ,na Zlatibor…Tesko njenoj majci jer kad poraste popice joj krv sto joj je oduzela jedno leto koje se vise nikad nece vratiti .Deca su su najbolje sudije .Nek deca budu sto vise sa ocevima ,zanemarite modele vidjenja ,bice vama mnogo lakse jer odgajiti dete je najtezi posao.

  13. M

    Prvo zahvalnos sto ste omogucili ocevima da iznesu svoje probleme…ja svoj problem nezelim navoditi vac komentarisacu kolektivno na sve i dati savete ocevima koji prolaze sve to ali nek razmisle prvo dobro dali ce poslusati..jas tako uspeo opstati i dalje u igri. KO vam je rekao da mi ustvari imamo neka prava,ajde da se vratimo na pocetak de je sve i pocelo, to se odnosi na BRAK pa prvo pitam sve zajedno dali nam je brak svetinja i zasto je brak svetinja a zasto ne!?DALJE dete je rodjeno ma nepita se ni otac ni majka kako im je dali im je tesko podizati dete jel zadovoljni u braku…ako gledamo na prava trebamo gledati u dete a ne na oca i majku.A sta sta smo kolektivno uradili:omogucili smo vencavanje,omogucili razvod…..sta smo kolektivno omogucili za dete NISTA jos vise smo mu uskratili…………istrazivao sam na ovu temu mnogoi dosao da raznih informacija i zakljucaka pa se nadam da cu imati prilike pricati o svemu tome . DA evo i saveta nekh: MAJKE borite ze za svoju decu i cuvajte im oceve. OCEVI…ako vec…..bivsa zena ,bivsa deca ziveti za one koji vas vole i kojima ste potrebni…. NASTAVICU detaljnije na nekim drugim stranama a i pod otvorenim nebom govorim sve ono sto nam je zabranjeno …tako stanite slusajte nesudite ,na podrzite i ne gresite…T.O.L.I.K.O. Z.A. S.A.D.A. od ovog TATE

  14. I
    Ivan Tanaskovic

    Nase dete je dodeljeno normalno majci, ja sam od tog centra okarakterisan kao ratni zlocinac, dok je moja bivsa imala ljubavnika, losiju situaciju, otac joj se skoro ubio, napomenuo sam to u centru, da covek ima paranoidnu sizofreniju, nisu me culi mi za preljubu i zanemarivanje deteta u braku, dete svaki put vec pet godina vristi po bukvalno 3 sata kada trebam da je vratim. Kada majku pozove od mene kaze joj sta stvarno oseca a kada je na silu predam majci, place, ali majka to istrpi i tako iz nedelje u nedelju. Recite mi sta da uradim, dajte mi bilo kakav savet jer ovo postaje za sve sem za bivsu psihicki nepodnosljivo

    Obratite se udruženju Tata – http://www.tata.rs/

Ostavite komentar