Home / Mislim, dakle postojim / Krugu dvojke, u celoj Srbiji

Krugu dvojke, u celoj Srbiji

O belim listićima, svima koji odmahnu rukom i kažu – političari su budale. Apstinira se od seksa.

Svima vama koji zagovarate bele glasačke listiće, crtanje Mikija Mausa, dopisivanje babinog imena i omiljenog pevača, koji ćete na taj način apstinirati od glasanja.

Prvo, zašto biste uopšte izašli na glasanje? Da kao pokažete svoj revolt? Ma kako da nije! Dragi moji, vi ćete izaći zbog paranoje da bi sutra neko mogao da vas prozove da niste glasali.

Drugo – ne sviđa vam se politika nijednog od kandidata ili stranke? Svi su isti?

Pa izvin’te vi ste dozvolili svim tim kandidatima i strankama da vode takvu politiku. Prethodnim glasanjima a onda ćutanjem i nečinjenjem, strahom da ne bude gore, tu gornju granicu u Srbalja još niko nije dokučio. Gde je to?

Gledate nameštanja, prodaje, preprodaje, krađe, verujete da je za situaciju u zemlji kriva ili kriza, ili neki Šarić, ili neki Mišković, samo vam oni koji kose nikako nisu krivi.

Donirate narodne kuhinje, ala ste humani, aminujete nedopustivo reklamiranje narodnih kuhinja, sve ih je više i više.

Gledate kako se neka deca bore sa životom, ne radite ništa po pitanju toga da njihove bolesti nisu na spisku bolesti od kojih se može oboleti u Srbiji. Za to vreme, od jednog pola u pogrešnom telu se može oboleti i to se „leči“ na račun države. One države koja ne vidi bolesnu decu jer Evropa to ne traži od nje, traži da primeti ove druge. Donirate i preuzimate ulogu države.

Mirno ste prolazili danima i danima, dok su neki ljudi u Pionirskom parku, ili ispred Agencije za privatizaciju spavali na kartonima dok ih je okruživao kordon specijalaca. Ni zastali niste da pitate o čemu se radi.

Mirno prihvatate činjenicu da imate platu onoliku kako to kažu na televiziji, jelte.

Mirno čekate da ova zemlja dopuzi do Evropske unije, ne do Evrope, kako vam servira vlast, Srbija jeste u Evropi, pa da stignu donacije, pa da dignete sve četiri u vis. Taj novac je već potrošen iako nije stigao.

Verujete da je srpska politika transparentna. I šta vidite?

Od glasanja se, dragi moji, ne apstinira, to je vaša građanska dužnost, naročito u zemlji koja je ovako nesređena kao naša. Vi morate da se opredelite za neku politiku. Jer, ako se ne opredelite, serviraće vam se nešto što možda uopšte ne želite. Takav je sistem, a time na sistem glasanja ne utičete.

Nisu svi političari isti. To vam se čini samo zato što mislite da politika ne utiče na vaše živote.

Vreme je da Srbija krene napred. Sa kim god.

Vi nećete da joj pomognete.

Potpuna neodgovornost prema sebi, deci, prema ostalim članovima društva.

Vi ste se snašli? Svaka vam čast. I ja se snalazim. Već skoro 15 godina. Bukvalno, svakodnevno.

Zbog toga što ste se sada snašli, što ne vidite dalje od svog stola, što je prilično onih koji se na raznorazne načine snalaze, neko do letovanja a neko do obične paštete za decu, mi i jesmo ovde gde jesmo. Vlast ove zemlje vas je naterala da se snalazite i to vam je sasvim normalno.

Neću više da se snalazim. Neću da gledam kako moja ćerka misli o tome kako da se snađe.

Hoću da se nešto promeni.

Zar ne mislite da će vaše dete sutra morati da se snalazi baš zbog toga što ste se vi danas snašli, što niste ništa uradili za njega, danas kad vam je pun sto.

Život ume da napravi takve prevrate, šta biste onda?

Hoćete to detetu da ostavite u nasledstvo – gensko snalaženje?

Jel teško? Nego kako!

Svaki proces je težak, naročito onaj koji zahteva da se misli i radi.

Ali vidite, kad jedan porođaj ide teško, lekari pribegavaju carskom rezu, da ne izgube majku ili dete, ili oboje.

Ova zemlja je spremna za carski rez.

Vaša je dužnost da joj pomognete.

Ili je čak ni ovakvu, kakva sada jeste, ne zaslužujete.

Ne govorite mi o belim listićima, crtićima, to nisu tarabe. Preuzmite odgovornost za budućnost.

Niste samo vi i sada. Neko je postojao pre vas. To ispaštate.

Ali, još tragičnije, neko će ostati posle vas…

Nemoguće da je toliko teško to shvatiti.

Nota bene: Na slici je Luda, karta obeležena nulom u Tarotu. Nije lud… potražite šta simbolizuje,

Pročitajte i

Ne morate ništa i možete sve čak i ako nije društveno prihvatljivo i bogougodno

Radiš ono što ti se ne radi, kao želiš ono što ne želiš, misliš što ne misliš, samo zbog toga da bi te voleli. I mrziš sebe, a ne provaljuješ zbog čega.

7 komentara

  1. Licno mislim da niko ne moze da uradi nista. Svaka vlast je necija marioneta i nista vise.
    Nemam za koga da glasam i bice mi listic precrtan. Jer je sve sjasi kurta uzjasi murta.

  2. S

    Godinama već glasam za „manje zlo.“ I razumem te, stvarno, ali prosto ne znam šta bi to trebalo da preduzmem. Zabole nekog šta ja mislim, ne znaju ni da postojim. Počevši od stotina dopisa koje smo, kao učiteljsko društvo (kao ima veću jačinu od pojedinca) slali, a na koje su se posrali sa podsmehom, ili je pročitala možda neka pomoćnica pomoćnice sekretara. Ja više ne verujem da je moguće bilo šta promeniti.

  3. S

    Probala sam.
    Nervirala se i odustala.
    Nemoguće je pobediti čoveka koji se bori za vlast, tačnije MOĆ!
    Svi su željni moći i povlastica.
    I laže svako ko kaže da ga to ne zanima. Pa zanima i nas obične smrtnike što vilenimo po društvenim mrežama, svi smo željni moći i uticaja, kojim ćemo obezbediti sebi malo kiseonika.

    Da, ja nemam za koga da glasam.
    A upropastiću glasački listić, da im povećam cenzus, bar da ona sitna boranija ne uspe.

    A ono što pokušavam … čuči u draftu više meseci :/

  4. S

    U ovoj zemlji ne postoji ideologija. Ne postoji program za koji se određena stranka zalaže i bori. Sve se svodi na postizborne kalkulacije i koalicije i golu bitku za vlast, beneficije i privilegije koje ta vlast sa sobom nosi.
    Nema više trulih kompromisa, kako sa njima, tako i sa nama samima. Nema više manjeg zla. Nema više menjanja jednih lopova novom garniturom istih takvih. Za koga da se borim? Za neku bolju Srbiju? Srbija mora sama da se izbori za to. Loša vest? Neće se izboriti dok ne dogori do nokata. Good news: samo što nije.

  5. Listić uništiti da ne bi ostali glasali umesto nas na kraju izbornog dana. Ne dam glas, i pun mi je sto jer ni jednog sekunda nemam iluziju da moj život zavisi od vlasti i vladara. Kako god te život baci moraš se dočekati na noge, dignute glave i samo napred.

  6. v

    Za dvadesetak godina „srpskog demokratskog modela“ sam uvek bila glasač,a ne navijač…U to ime sam, na protestnim šetnjama, pocepala dva poslednja para italijanskih cipela koje sam imala i ogrbavila noseći dete od dve godine na svaku,jer nije niko ostajao u kući da bi ga pričuvao,da bih 5.oktobra 2000. dočekala „promene“ koje su izgubile svaki smisao i vrednost posle marta 2003.Vrhunac „demokratskih tekovina“ se desio spajanjem nespojivih ideologija,koalicija,amnezijom svega zarad 126-og glasa u Skupštini,prljavim dilovima,kojima se kraj ne vidi,korupcijom svega što dolazi u domen – moguće koruptivno.Ne bojim se nikoga i ničega,jer nisam državni službenik,ne zavisim od partijske knjižice i kombinacije,i zato ću izaći da im napišem da znam da su prodali Đinđića i sve njegove vizije, zbog svojih privilegija,pljački i perverznih postizbornih koalicija.Izaći ću da im napišem da im ne dam svoj glas,čak ni da ga ukradu.

Ostavite komentar