Mahlat vs Tanjug, kadar drugi – molba za naknadu štete

Sećate se kako mi je Tanjug ukrao tekst sa Tetke?

To je bilo u oktobru, minulog leta. Sada je februar mesec, leta gospodnjeg 2012.

U međuvremenu…

Tanjug, to jest neko iz Tanjugove mase je usred ukradenog teksta ubacio ono „ kako javlja portal tetka.rs“. Onda kad su tekst već svi pročitali.

Nikada mi nisu odgovorili na mejl koji sam im poslala, jer, zaboga, ko sam ja, i neće se valjda spuštati na taj nivo.

Na festivalu u Boru, njihova dikretorka, ili šta je već, je objašnjavala prisutnima nešto o Internetu i novinarstvu iako je trebalo da je pitaju da li zna nešto o časnom ponašanju na Internetu i o tome da je Internet javno dobro ali da su autorska prava autorska prava. I da je pokrasti blogera isto, apsolutno isto, kao i pokrasti Ivu Andrića. Nema razlike.

Kako god, direktorka Tanjuga je pokušala preko Twittera da mi objasni kako nije sve onako kako izgleda, čini se i deluje. Nešto kao – ko je jači taj i tlači a ti mu ne možeš ništa.

A ja ne podnosim drske, nadobudne, bezborazne, kao autoritete, kosa mi se diže na glavi i nakon toga sam, angažovala advokata.

Advokat, odnosno, moj pravni zastupnik u ovom slučaju, je krajem decembra meseca uputio Tanjugu molbu za naknadu štete sa rokom od 15 dana koji je istekao polovinom januara, i, naravno, sa obaveštenjem da ga u vezi nedoumica, to je ono ako im nešto nije jasno kontaktiraju telefonom, mejlom ili kako već kontaktiraju ljude. Naravno da ga nisu kontaktirali jer nedoumica nemaju, oni su Tanjug, može im se u državi u kojoj bahati sve mogu.

Ako se pitate koju štetu treba da mi nadoknade – sve moguće koje su napravili kad su mi ukrali tekst, poslali ga kao svoju agencijsku vest, i to što moj tekst i dalje stoji na gomili portala u Srbiji, Bosni i Crnoj Gori sa naznakom – izvor Tanjug, a ne izvor tetka.rs.

Njihova dužnost je bila da svima pošalju mejl sa izvinjenjem i zahtevom da promene izvor, tako da neko stvarno može mene da optuži da sam ja u stvari pokrala Tanjug. Jer Tanjug je Tanjug, još od Jajca.

Ali ja sam Mahlat, i ne dam na sebe. I malo se osećam glupo kad me iz nekih redakcija kojima sam se obratila da promene izvor obaveste – mi za vesti plaćamo Tanjugu, obratite se njima. Znači, između ostalog Tanjug je zaradio i na mom tekstu.

O ignorisanju, tome da nisu smatrali da treba da mi se obrate nijednom rečju, sem da od mene prave budalu na Twitteru, da ne govorim.

Zato želim da vas obavestim da sledi treći kadar – TUŽBA.

I da ću ih „dobiti“ makar okrenula nebo i zemlju, i makar se sto puta zvali Tanjug.

Svaka krađa je kažnjiva i mora da se plati na neki način.

Vas, koji ste ovo pročitali molim da me podržite šerovanjem ovog teksta, da se čuje što dalje kako Tanjug kad javlja ume da javi i nešto što nije njihovo.