Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju
Ja sam Mahlat.
Plavuša.
Imam ćerku, muža i životno iskustvo.
Volim sve što vole mladi iako znam da to nije ni zdravo ni po pravilima.
Ja sam Mahlat.
Marioneta.
Kud vlast okom tu ja skokom.
Nije što hoću nego što neko tako povlači konce.
Ja sam Mahlat.
Imam belo grlo za pevanje.
Duge noge za igranje.
Dugačak jezik za lajanje.
Ne ujedam.
Ja sam Mahlat.
Nisam homofobična.
Jedem životinje.
Nosim krzno.
Ja sam Mahlat.
Kreten.
Još imam obe ruke iako sam ih prečesto ’’u vatru stavljala’’.
Ja sam Mahlat.
Odgovorna i poštena gradjanka.
Plaćam sve, i ono što mi se ne svidja.
Ja sam Mahlat.
Seksualni objekat.
Naguzio me ko je stig’o i nije mi dao na oči da gledam.
Uglavnom oni kojima nikad ne bih ’’dala’’ pri čistoj svesti i zdravoj pameti.
Ali, ja sam Mahlat i živim u zemlji Srbiji.
Ja sam Mahlat.
Glupača najgore vrste.
Ona koja ono malo svoje pameti ne ume da iskoristi.
Ona koju pobedjuju glupost, drskost i bahatost.
Ja sam Mahlat, nikad ne plačem zbog muškaraca.
Ja sam Mahlat koja je danas ušla u park, izvinila se jednoj baki – Bako, ja moram malo da plačem – sela pored nje na klupu i počela da plače.
Ako, ćerko, samo ti plači, reče baka i nastavi da gleda u prazno.
Ja sam Mahlat, plačipizda kojoj je muž danas, u parku, objašnjavao da su dva i dva – pet. Uvek. U zemlji Srbiji. Da ni jedan moj rezultat nije tačan. Nekome se može tako.
Ja sam Mahlat koja se teško miri sa tim da ništa nije onako kako ga vidi.
Danas sam počela da sanjam belu ladju.
Ja sam Mahlat.
Glasačko telo.
Broj u banci.
Broj u redu.
Broj u telefonskom imeniku.
Poreski obveznik.
Korisnik usluga koje ne tražim.
Majka hraniteljica vlasti zemlje Srbije koja ne prima nadoknadu za svoj humanitarni rad.
Ja sam Mahlat.
Niko.
Ništa.
Broj deljiv sa bilo kojim brojem.
Nemam ostatak.
Ja sam Mahlat i živim u zemlji Srbiji.
To ne može da se prepriča.
Ti si Mahlat, i trebaš biti ponosna zbog toga.
MY RESPECT TO YOU !!!
Ti si Mahlat i zato glavu gore!
YOU ARE THE BEST – FUCK THE REST!
Ma da, stanem ja ponekad ispred ogledala i mantram – najlepsa, si, najbolja si, najpametnija si… a onda se vratim redovnim dnevnim obavezama neosedlanog magarca…
Ti si neko ko mi krade misli i pretace ih u reci onako skladno kako bi ja to voleo da uradim …
Razbila si ga !!!
Eto, mene utesi ne to sto se jos neko povremeno oseca kao ja nego sto isto misli…
Ako je za utehu, nisi jedina.
Si i ti, Deda, plavusa
Ja sam casper, i vrlo rado bih pisala ovako kao ti!
Svaka cast!
Vule, za utehu jeste ali kako to moze da me utesi? Sve nas? Utesno je sto smo svesni a porazavajuce sto nas ima, sto smo dovedeni ovde gde jesmo.
Casper, samo napred, pisanje je samo stavljanje misli na papir. Ili na blog, svejedno. Uostalom, nevazno je da li je lepo napisano, vazno je sta je receno.
Pa valjda smo navikli u zemlji Srbuji, da izvadimo trn iz dupeta i idemo dalje. Takva nam Karma. Za tebe ne brinem, jaka si ti, ebes jedan trn, idemo dalje.
Ma necu da se naviknem!
I kakav jedan trn! Sta su sve zaboli u mene, hodam okolo kao jez 😯
Sto se karme tice ja mora da sam u proslom zivotu bila diktator.
„Svi smo mi Mladić“, „Sve smo mi Seve“… E, pa nismo! Ja sam Mahlat! Samo tamnokosa… Ali isti je to k***c! Kad smo ovde gde smo, kad smo takve kakve jesmo.
Nisam plavuša, niti živim u zemlji Srbiji,sve ostalo jesam.
dijica, ja jesam Seve
Dolly, nemas pojma sta propustas, dozivljaj ti uopste nije kompletan 😛
Ti jesi mahlat. Al’ nasa! Malo li je?!
Rastuzi me, id u *urac…sve sam to, samo jos i gore.
Ja nisam plavuša, ali isto mislim. Ali isto mislim da to više i nije neka uteha. Bar meni…bedak
Zelena, ne moze gore 😐
Ivana, u ovakvim situacijama boja kose nebitna.
Nemoguće…
Deda i ja juce u setnji kukasmo isto ko ti, ja pitam jel oce da mu opet skoci pritisak, on kaze nece i nastavismo… u pizdu materinu. 😕
p.s. jos kad bi mozak hteo da mi funkcionise u skladu sa bojom kose, pa da me booooooleee za sve…
Je l’ njemu cesto ripa pritisak
jeste. I ja sam. Kreten. I sve drugo. I baš je tako. Samo sam ja isti taj dan rondzala na terasi. 😕