Home / Politika je kurva / Mi smo tamo na Twitteru kao sedam sekretara SKOJ-a, samo nas ima malo više

Mi smo tamo na Twitteru kao sedam sekretara SKOJ-a, samo nas ima malo više

Probudiš se ranom letnjom zorom, otvoriš oči i uši, mir, tišina, u sekundi pomisliš da si na nekom rajskom ostrvu usred oceana i taman kad tako polusanjiv pomisliš da treba da zahvališ bogu što te u toku noći teleportovao iz Srbije koja nit se tera nit se vodi, već gotova kafa, uključen kompjuter, otvorene vesti i ukapiraš da si još uvek u Srbiji.

Živeći u godoovskom čekanju da se bar online mediji uozbilje juče sam se sekirala što se Berluskoni oklizuo na sapun i lakše povredio što će možda uticati na njegovu potenciju, radovala se što se Nole brčka na Azurnoj obali i razmišljala koja će prvo da nađe dečka, lepa Nata ili  sveže razvedena Goca. Ako još jednom pljunem, moraću da kupim nov monitor.

Između sam offline poznanicima odgovarala na pitanje – šta je taj Twitter. Već sam pisala, moji offline poznanici većinom imaju kompjuter. Nemaju Internet jerbo on ne ide uz kompjuter. Neće ga ni imati jer deca “treba da uče školu a ne da igraju igrice”, neće dozvoliti da to “ugrozi njihov brak”, čitali da tu može svašta da se radi, nemaju vremena, mogu da dođu u iskušenje da prevare bračnog partnera, imaju novine, dnevnu štampu, što bi tolike pare davali da čitaju vesti.

Ja nemoćna, majke mi, mislim ja sam niko i ništa a mediji su mediji i o Internetu pišu kako pišu. A i mene inače tretiraju kao malo revolucionarnu, pa mu ja dođem kao neki revolucionar s “tim Internetom”, umesto da živim žiivot sve pevajući – ala j’ lep ovaj svet a o Tadiću da ne govorimo. I kad tako, jadna, čujem, da nam je predsednik lep sve imam utisak da većina ljudi konta da će sa njim lepim Srbija mnogo toga da postgne, ko prosečna pevaljka koja je operisala nos i ugradila silikone. Ne zna da peva, al’ bato, ne da ima sise, ko sluša šta peva.

Uglavnom, kažem ja njima – mi smo tamo na Twitteru kao sedam sekretara SKOJ-a, pokušavaju da nas zabrane, ako im ne uspe, mož’ biti da nas sve streljaju.

I tako, razmišljajući o onim lažnim nalozima i tome da se Vuk ne zove Vuk nego Vook, prisetim se kako su i meni par puta krali identitet. I kako sam besnela. Taman što ne krenuh da saosećam sa Vukom-Vookom, sinu mi da sam ja autentična a da je Vuk-Vook samo demokratska replika kakvih u ovoj zemlji ima koliko hoćeš. Da je original pa da se buni.

Uto mi uleti vest da mi, to jest oni koji ne kapiraju o čemu se radi, ne prate ležne naloge na Twitteru jerbo Vuk nije Vook , ima svoj nalog na kome mi, to jest oni, možemo svakodnevno da pratimo njegove aktivnosti i turneju. I opet ispljuvah monitor, da mu pratim turneju! Pa se prisetim, jebi ga jeste, čovek putuje po belome svetu i zapeva da je Kosovo srce Srbije. Ima taj jedan hit, postigli dogovor tamo u vladi – to će bude hit i svi ima da pevamo. I svi pevaju a lažu, to vam je ono kao kad Mitar Mirić peva – Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine – em je glupo, em znaš da sudbina ne postoji kao strano telo koje atakuje na nečiji život, em loš ritam, al’ ko te pita, narod se na sve navikne samo ako mu obezbediš dovoljno vremena.

Nego, htedoh nešto da kažem, neću o gušenju slobode govora u demokratskoj Srbiji, pošto prvo nismo demokratska zemlja, a drugo ja bih progovorila na dupe ono što mi je na pameti. Sama sam sebi dala slobodu govora, da sam čekala da mi je obezbedi ova vlast sad bih i ja pevala – Evropa nema alternativu, Kosovo je srce Srbije, ulazimo u Evropu po svaku cenu, Kosovo nema cenu, nećemo u Evropu bez Kosova. Je l’ mi još ne verujete da je ovo ista vrsta pesme kao “Ne može nam niko ništa”?

Dakle, politika je kurva, jelte, i kao svaka kurva ima pravo da se našminka, nasloni na banderu i vrti tašnicu dok ne počnu da stižu mušterije. Ali, odakle ovoliko mušterija?!

Sve nekako mislim, svaka kurva, kad završi svoj radni dan, noć, ode kući, razmontira se, sedne i pomisli – pa rešila sam da budem kuva, nisam mogla od mušterija da tražim da budu malo kulturnije. Računam, kurve su poštene prema sebi a i dovoljno pametne da znaju da ne može i jare i pare.

I sad se pitam, koji optimista treba da bude političar u Srbiji pa da misli da se niko neće sprdati sa onim što gorovi, kad zna da ne govori ništa. Svi smo naučili pesmu, dosadila nam. I još se žali da mu neko kalja lik i delo. Drugovi političari, poštovanje svog lika i dela, šta god da radite, možete tražiti samo od uže rodbine, onih koji sa vama dele postelju i koalicionih partnera. Onih sa kojima ste prevarili sve nas.

Vi samo imate sreća što je još uvek većina Srba offline, da je drugačije prošli biste još gore.

Daklem, vi mene nikad nećete naterati da verujem u ono što govorite, još manje da vas poštujem.  Mislim, svaka ljubav košta, budite srećni što plaćate samo sprdačinom, može da bude i gore, pokazala istorija.

A u vezi svega, da nije tužno bilo bi smešno. Sva ona pisanja.

Zaključno sa “Vuk Jeremić meta prevare na Twitteru”.

More, marš!

Ja sam meta vaše prevare kako otvorim oči!

E, sad mogu da nastave da češljaju šta mi tamo lajemo protiv države.

Inače, ovo je dobra reklama za Twitter.  Čak i u maloj Srbiji. Imaće Twitter nekoliko korisnika više.

Aj’ da vidim kako ćete vi sa izgrađenim likom i delom u poslednje tri godine da steknete pristalice. A da se ne služite prevarama kakvim se služite – sve može ali prvo da se učlanite u stranku.

Ako mislite da sam malo skrenula od one teme o slobodi govora, ja se ne osećam ugroženo, a po sistemu – Vuk, ministarstvo, država, ovaj, onaj, pisali Twitteru i tražili da se ukine neki nalog, ja mogu isto tako da pišem:

Mili i dragi Twitteru, ja sam navučena na tebe, ka’te molim ukini nalog onom srpskom ministru inostranih poslova, kad god tvitne on meni ono na oči, nije mi dobro.

Srdačno, blogerka ovdašnja.

Vita jela, zelen bor.

Pročitajte i

Drugovi Hrvati, Tito je deo i vaše istorije

Svet u 21. veku radi na tome da ljude pošalje na Mars, usavršava bioničku ruku, pokušava da otkrije tragove inteligentnog života van ovog sistema, vama je najveći problem kako da se nosite sa sramotom ako popijete kafu, pardon – kavu na Trgu maršala Tita.

9 komentara

  1. Mene poznanici gledaju k’ disidenta. 🙂 Komentari su tipa „pusti vlast, imaš dvoje zlatne dečice, misli o njima“.
    Nit’ menjam vlast, nit’ sam prestala da postojim kao ličnost, nit’ mi broj dece igra neku ulogu u celoj ovoj priči. Nisam samo MAJKA (mada, vidim, da je to u Stradiji baš popularno zanimanje – ONA je MAJKA).
    Sve što radim, radim zarad ubeđenja.
    Smatram da je najveći problem u Stradiji urođeni i stečeni Pičkoizam. Kao Pičkoizam sam klasifikovala pojavu da bi mnogi hteli, al’ istovremeno ne bi smeli. Plaše se ljudi da kažu šta misle, jer kazna stiže „odozgo“. Save your ass!!!
    A nikako da skontaju da se guza ne čuva ćutanjem…
    A politiĆarima zatucan i pičkoistički narod legne k’o budali šamar. Lepo se vidi kako forsiraju NarodnoZatucavanje.
    Još da se reše i StatističkeGreškeSlobodnihMislilaca i ovde će za njih da bude raj na zemlji.
    Al’ malo morgen, što se mene tiče! E, neće da može!

  2. Čitam Vas ja, čitam… 😛

  3. 😛 Izraz „sprdačenje“ si uzela od mene, pojedes bombonu od Voooka!!! 😛

  4. R

    Vala svakoj ti amin. Nešto sam se i ja mislila da iskucam koju, ali sad sa ovom tvojom pričom sve je rečeno! Odličan blog!

Ostavite komentar