Home / Srbija medj' šljivama / Kad je nešto društveno, onda je društveno, otvoreno i za političare

Kad je nešto društveno, onda je društveno, otvoreno i za političare

To jest, imate društvene parkove, dobro, ne zovu se baš tako, zovu se javni ali to znači da u parkove može da ide ko god hoće i da niko nema pravo da se buni. Isto je sa bazenima, vozilima javnog prevoza, kafićima, restoranima, sa svim onim mestima na kojima ne postoji neko naci obaveštenje da je za određenu grupu zabranjeno, a koliko je meni poznato, ne postoji nigde.

I sad, mi smo, ovako bogom dani, skloni tome da etiketiramo neka mesta samo zbog toga što nam se ne sviđa ko sve tamo odlazi pa su neka mesta seljačka, ciganska, zaobilazimo ih u širokom luku da neko slučajno ne pomisli da smo i mi seljaci ili cigani, i trudimo se da idemo na ona suprotna, fensi i elitistička mesta na kojima ćemo biti deo elite a tako se i osećati, jelte.

Nažalost, u Srbiji je pojam – elita – potpuno izvitoperen, kad vidiš ko je sve svrstan u elitu lepo dođeš do zaključka da su oni koji se kurobecaju da budu deo toga potpuno izgubljeni. Prvo i osnovno, društvo je višeslojno i svaki sloj ima svoju elitu, pa tako je ima i svako selo, elitni su uglavnom oni koji u Austriji čiste kanalizaciju ali imaju najveću kuću u rodnom selu.

Danima planiram da napišem nešto o sveopštoj kuknjavi na Twitteru o elitama, političarima, ko je koga doveo i nauvukao i onima koji to sve doživljavaju kao da im je u kuću upala rodbina koja je izbegla sa ratnog područja pa sad moraju da trpe a ne da im se.

A propo mog tviterisanja i života na Twitteru, mene je navukao Deda, seo mi je na glavu dok nisam gvirnula o čemu se radi pa svi oni koji imaju nešto protiv toga mogu njemu da se obrate.

Nego, ja htedoh da kažem – ako je nešto društveno, onda je društveno. Potpuno me zbunilia histerija na Twitteru o sve većem prisustvu političara, kako će to poremetiti uspostavljenu harmoniju u kojoj ujutru, čim upadneš prvo moraš da čitaš želje, čestitke i pozdrave, pa tek kasnije, kad se svi osveste možeš pročitati i nešto konkretno. U vezi ovoga, Twitter je pun banalnosti i sama sam sklona tome ali nemoguće je filtrirati ga toliko pa da bude samo ono što svako od nas pojedinačno želi.

I samo na trenutak da se osvrnem na to zašto smo mi, uopšteno, tako neuspešni – zato što ne poštujemo ništa i nikoga. Mislim, neko nam nešto ponudi i mi bismo malo da se bavimo time ali po našim pravilima, standardno. Znate, u nekim zemljama postoje pravila i zakoni, ljudi ih se pridržavaju, ne pitaju se zašto. Da uprostim – u nekoj zemlji postoji, na priimer, zakon po kome slika treba da bude postavljena 30 cm od plafona i na podjednakoj udaljenosti od obe ivice. I svi tako kače slike. Mi ćemo iz čistog ubeđenja da smo najpametniji i najstručniji u svim oblastima te iste slike pomerati gore, dole, levo, desno, i eto haosa.

Pa… društveno… otvoreno… i to je to. Kome se ne sviđa neka se isključi i pravi svoju autističnu zajednicu, toga na Internetu ima koliko god hoćete.

Dakle, čemu tolika histerija oko prisustva političara na Twitteru, koliko vidim, svi se prilično „bavimo“ i politikom i političarima, važno nam je šta kažu, urade, slažu, zar vas ne interesuje kako će se ponašati na društvenim mrežama? I zar vam to ne pomaže da shvatite da nisu vanzemaljci nego obični ljudi koji se bave time čime se bave, prosto da ih demistifikujete? Mislim, je  l’ vam Twitter dedovina koju neko pokušava da vam otme?

U vezi svega toga, pročitah komentar RainDoga kod Dede na blogu i prilično se iznenadih. Hoću reći, ja se ne osećam drugačije zato što na mom TL ima tvitova @gordanacom, @JelenaTrivan i @JasnaMatic, ni elitističnije, ni poniženije, ni značajnije, ja sam samo korisnik jedne društvene mreže, ništa više. Nisam značajnija zato što sam imala priliku da popričam sa njima. A nisam ni beznačajnija. I život mi se nikako nije promenio, mišljenje još manje. Po bilo kom pitanju.

Svaka čast političarima, svima redom, sa ovakvim rejtingom u narodu, koji su imali petlju da se uključe u društvene mreže bez straha da će neko da ih oplete što na društvenim mrežama ne može da se kontroliše.

A u vezi svega toga, meni je važno šta će oni reći. Isto tako mi je važno da se čuje šta ja imam da kažem, ja kao neko iz mase, jer, kako vidim, svi mi pokušavamo nešto da kažemo a nema ko da nas čuje. I važan mi je svaki tvit svih onih koje pratim, na raznorazne načine.

Moj vam je savet da sve to posmatrate tako, ako želite da razumete, demistifikujete, učestvujete, menjate i sebe (prvo sebe) pa svet oko sebe.

Kome smeta neka se isključi po sistemu – ova kafana mi se ne sviđa, ili u ovom autobusu ima seljaka sa obramicama, prosto. Usput, ne vidim zbog čega šize pojedini da ne žele da im se mreže zovu socijalne nego moraju da se zovu društvene kad na njima uglavnom ispoljavaju svoje socijalne probleme.

Ali, ko ne ume da kreira „svoju“ društvenu mrežu, a može, proglašava krivim drugog, to vam je kao u životu, uvek su drugi krivi što smo se rodili u porodici u kojoj smo se rodili, na teritoriji kojoj smo rođenjem pripali, što nismo uspeli da budemo ono o čemu je bog za nas maštao nego ostali ništa. Lakše je, je l’ da?

Iskoristite društvene mreže, prestanite da ih obesmišljavate na onaj prost način da sa nekim nećete da komunicirate jer znate ko je i šta je, šta misli i šta radi. Nemate pojma. Isto kao što nemam ni ja. Zato i pratim. Ili se isključite i prestanite da tupite.

I da se vratim na pravila i mogućnosti, Twitter ih ima nekoliko, izmešu ostalog i RT opciju. Pa ja ću rtovati sve što smatram da treba da čuju, vide, pročitaju drugi.

Usput, kakav je poredak u vašoj kući, zna li se ko nosi brkove i ko lupa šakom o sto?

Poenta – na mom TL nema elite. A nema ni onih koji misle da su elita.

Vi razmislite o svom.

Doduše, postoje i oni koji bi uporno da postanu neka Twitter elita, to je već za drugu priču. Ali je uglavnom zbog toga što je većini najvažnije da se zna ko je elita, mnogo manje od onoga čemu sve služi.

Definitivno, Twitter nije za one koji žele da to bude onako kako oni hoće. Neka naprave svoj. To malo košta ali svaka ljubav košta, jelte.

Pročitajte i

Kako nas je zajebala nepismena Srbija

Osvanulo postizborno jutro u Srbiji. Sunčano. Atmosfera međ’ intelektualnom elitom (bokte!) zgusnuta do pucanja. Juče …

13 komentara

  1. m

    Ono sto me je iznenadilo je to sto na nekim blogovima citam „dosli neki koji misle da su elita, sta ce mi koji K politicari na TW, uticajni tviterasi“ zalbe, i u istoj recenici neko pise „jao kako je nama bilo fino na pocetku kad nije bilo puno ljudi, bas nam je bilo ekstrica“- zar to prisvajanje TW za sebe i uski krug ljudi oko sebe nije elitizam samo po sebi?
    Izvini sto kod tebe pisem ovaj komentar, vise se i ne sjecam kod koga sam to procitala.
    A da je drustveno i svacije – jeste. I NIKO NAS JEBENO NE TJERA DA NEKOGA PRATIMO I CITAMO I SAMI SEBI KREIRAMO JEBENE LISTE ZA PRACENJE PA SMO SAMIM TIME SAMI SEBI KRIVI AKO NA TL IMAMO GOMILU GLUPOSTI.
    I da, aj lav ju :*

  2. P

    Da se razumemo, poitičari nisu došli na tviter iz istog razloga zbog kojih to rade drugi. Oni su tu samo zbog lične promocije što se i vidi iz njihovih TL. ne komuniciraju oni sa nama, nego pokušavaju da prikupe koji politički poen kao i svaki drugi tviter spameri.

    Međutim, cela ta pojava je u stvari dobra pošto njihovo prisustvo na tviteru baca svetlo na njih. Na meti su običnim ljudima koji sada mogu u lice da im kažu ono što inače govore dok gledaju TV dnevnik ili čitaju novine. Oni će to uglavnom da ignorišu, ali nije isto ignorisati onogo ako škrguće zubima dok čita novine i onoga ko te javno prozove pred prilično velikom publikom.

    No, toga ćemo verovatno malo videti na tl, jer su se mnogi tviteraši promenili otkako su se političari pojavili. Odjednom nisu više tako oštri u komentarima i postali su manji od makovog zrna, dok su se neki čak i otvoreno počeli ulizivati tim političarima-tviterašima.

  3. Supuroviću, na Twitteru većina promoviše sebe i svoje ideje, retko ko se bavi drugima i društveno korisnim stvarima, na svakome je da radi i piše šta mu je volja, na drugima je da filtriraju i prihvataju/ne prihvataju.

    O tome da su se neki promenili, pa jesu, ali to je njihova stvar, nisu ih političari na to naterali nego je uvek lakše vrištati u gomili, vršitati anonimno, nego stati iza svojih reči i braniti svoj stav. To nije problem političara koji su se pojavili na Twitteru već guzostraha.

  4. Sa svima na twiteru imam istu komunikaciju.
    Jako mi je drago sto su i politicari poceli da korsite drustene mreze jer sada imam priliku i sa njima da komuniciram kao i sa svima drugima iz ostalih branši.
    Mreza je otvorena. Na nama je da biramo sa kime cemo se druziti i u realu i na tl.
    Takodje, svako od nas ima svoj nacin na koji ce komunicirati a ostali mogu ili ne da izbegnu iste, ali je prejako da drugi ocenjuje to ulizivanjem ili necim drugim pogrdnim samo i samo ako je ostvarena komunikacija sa nekim poznatim ili sa nekim od politicara.

    Takodje, kome se ne svidja, široko mu polje Glamočko, opet je izbor na nama.

    Kada sam Mahlat terao na Twitter, sigurno da su neki od razloga i samopromocija i serovanje sopstvenih linkova, ali isto tako i nesto sasvim bitnije kroz sta smo prosli u predhodnom periodu IRC-a, raznih foruma, blog agregata, Fejsa i MajSpejsa i evo sada u mikroblogingu …
    Brzina, potreba za kvalitetnim informacijama, mogucnost komunikacije sa ljudima i sa onima prema kojima ostvarujemo odredjene interese, bilo kakve.
    U svakom slucaju, cekamo nesto novo. Za sada, svima su vrata otvorena i svi imaju istu mogucnost, šansu i priliku za ostvarenje svojih zelja, interesa ili cega god.
    AKo je nekom od politicara interes da dobiju moj glas, neka se potrude svojom konverzacijom i umećem. Prihvatam to isto kao i dolazak na moja vrata sa promo materijalima ili samo pricom.

    Ajde sada da se osvrnem na neke moje jako bitne momente sa Twittera:
    1. u svakom trenutku imam sjajno drustvo i uvek me neko odusevi svojim izlaganjem, prejakim linkom, humorom, bilo cime
    2. za 15 minuta sam dobio fenomenalu informaciju od mlade dame iz Novog Sama Mime Popovic koja mi je trebala tada.
    3.kroz nekoliko prejakih tvitova su mi dvoje mladih ljudi iz Zagreba i Beograda pomogli da prebrodim neke teskoce u ucenju, jer oni su znali i podelili su svoje znanje…
    4. u svakom trenutku imam puno ljudi koji zele na bilo koji nacin da pomognu
    5.i sam sam dao krv …
    6.postoje ljudi sa kojima dugo saradjujem i twiter nam je mesto okupljanja i deljenja informacija kao i mesto za dogovore i razmene misljenja i slicnih obaveznih stvari.
    7.
    I tako bih mogao da nabrajam, ihaaaa. Redovno postavljam svoje linkove kao i linkove drugih ljudi da bi iste procitao sto veci broj ljudi sa istim ili slicnim interesovanjima…
    O samopromociji i da ne govorim. Uostalom, twiter , blog i generalno net su mi otvorili vrata i dovela do ljudi o kojima bih mogao samo da sanjam.
    Zasto bih to krio, zasto da ne kazem da je samopromocija jako bitno. Uostalom i kacenje najobicnije slike iz komsiluka zelimo svima jasno da kazemo da psotoji nesto u nasem okruzenju zasta mozda smatramo i da je nase, da je najbolje ili da kritikujemo…
    Voajerizam na netu je odavno marginalan, i mozda je vise zastupljen na fejsu zbog slika, a Twiter ne omogucava slikama vec vise recima da se pokazujemo ili da prihvatamo druge. Zato je jako tezak i ogranicen sa 140 karaktera.
    Svaki retvit, ili linkovanje na twiteru je zlata vredno. Ko to osporava, nek ide da kopa, ne mora da trosi struju i baterije, kilobajte…

    I meni je kao i Mahlat jako drago sto ima ko da nas cuje i sto pored toga i dobijemo konkretan odgovor na mnoga pitanja.
    Jako mi je bitno i sto imam gomilu dobrih prijatelja sa kojima da se salim…

  5. Uhhh… mnogo toga ima što bih ti rekao na ovo, ali nemam sad volje da palamudim, težak dan danas.
    Kada sam pripremao prethodni EWF mislio sam baš isto kao i ti. A sada mi je malo muka od twittera i javnih ličnosti.
    Mislim, videh ja da ima tamo cool likova (goca naročito), ali…
    Mnogo toga mi se pomerilo u glavi na poslednjem sastanku u Krivaji (gde smo prilično dugo razgovarali u offu o društvenim mrežama i javnim ličnostima na njima), pričaćemo o tome kad uzmognem.

  6. Samo da se ne razumemo pogrešno, iz tvoje perspektive sve što si napisala je tačno.
    Meni je problem što neki ljudi izvlače korist od toga što smo ti i ja (i desetine hiljade sličnih) deo mreže. A to mi se ne dopada. Zato sam kod Dede i spomenuo pekare (ako je to ono što te bocnulo :))

  7. E, Dedam mene mrzelo sve ovo da pišem, nekako se podrazumeva 🙂

    Rain, ma nisu me bocnuli pekari, ako baš hoćeš, bocnulo me to što si napisao da se uz prisustvo političara osećaš drugačije.

    Oni uopšte ne menjaju moje sagledavanje cele stvari, o politici da ne govorim, nisam sticala političko mišljenje tri dana pa da ga sad neko tek tako okrene.

    I savršeno dobro znam da je politika kurva. A znaju i oni koji se njom bave. Mislim da su hrabri, kako rekoh, kakvim god znanjima o komunikaciji da raspolažu ovo je za njih mač sa dve oštrice.

    No, šta god, kako god, uopšte mi ne smetaju, smatram da treba da ih bude na društvenim mrežama.

  8. Nisi me ukapirala, možda napišem kasnije ako padne kiša i prođe sparina.
    U principu, ne smetaju ni meni.

  9. Mah. Mene malo nerviraju oni ljudi koji su na tviteru tri godine, pa se prema svakom novom ponasaju kao da su ti novi uzurpatori.. Nerviraju me i ona pravila, kao nemojte da chatujete, posle rt stavite svoj komentar, bla, bla. Nije mi jasno zasto bi svaki tvit trebao da bude sokratovski. Oni koji svaki cas napisu neku mnogo pametnu recenicu, neka lijepo objave roman.. A i nervira me ono kukanje ‘ko me zapratio ko me otpratio..’, ao. A to o politicarima je posebna prica. Uopste mi nije jasno sto im se toliki znacaj pridaje. Ljudi k’o ljudi..I trebalo bi da ih je vise na drustvenim mrezama, valjda im i jeste u opisu radnog mjesta da se ‘priblizavaju’ biracima i vrebaju potencijalne glasove..:) Al’ sta ja znam. Nisam uticajan tviteras. 😀

  10. K
    Kolateralna_steta

    Ako ljude koji tvituju posmatramo samo imenom i prezimenom, radi se o pojedincima, koji ne bi trebalo da budu objekti povrsnih i grupnih analiza.
    Kad se, madjutim, kaze politicar, onda se ocekuje komunikacija povodom politike.

    Na prste mogu da izbrojim osobe koje se cine zanimljive za komunikaciju, licnim imenom i delom.
    Zahvaljujuci modernim prcesima negativne selekcije,na danasnjoj politickoj sceni situacija je mnogo gora pa u politici imamo srazmerno vecu masu karijerista, mutivoda, nedopravljenih agencijasa, partijskih poslusnika i cega sve ne. Isti odnos se projektuje i na ucesce u socijalnim grupama. Na jednog zanimljivog i kreativnog, dobijamo oko dvanaest i po ovih drugih.

    Ne svidja mi se ideja da takvi likovi, kao politicari, tvituju politicke teme i komentare. Scena je dovoljno haoticna da i kroz zvanicne kanale procuri hrpa gluposti. Ako se prosiri praksa koriscenja neformalnih i labavo regulisanih javnih kanala, za pricu zvanicnika, vise necemo znati ni sta je zvanicno ni sta je tacno.

    Sto se mene tice, neka se ukljucuje kogod hoce, pa dok moze da se dise.
    Ali, smatram potpuno nepozeljnim one koji svoj status u socijalnim grupama podupiru skelom zvanom – politicar. Oni su tu da bi pokupili glasove za sebe ili nekoga. I samo zato.

    Jedina korist od njihovog ukljicivanja je sto za tili cas iz mase izdvoje i okupe poltrone.
    Da ih lako prepoznamo.

  11. Ne vidim iz kog razloga bi trebalo da mi smeta prisustvo političara na twitter-u. Svako ima pravo na svoj način razmišljanja i iznošenje ličnih stavova.

  12. m

    „rainbowica says:
    19. jul 2011. u 02:49

    Mah. Mene malo nerviraju oni ljudi koji su na tviteru tri godine, pa se prema svakom novom ponasaju kao da su ti novi uzurpatori.. Nerviraju me i ona pravila, kao nemojte da chatujete, posle rt stavite svoj komentar, bla, bla. Nije mi jasno zasto bi svaki tvit trebao da bude sokratovski. Oni koji svaki cas napisu neku mnogo pametnu recenicu, neka lijepo objave roman.. A i nervira me ono kukanje ‘ko me zapratio ko me otpratio..’, ao. A to o politicarima je posebna prica. Uopste mi nije jasno sto im se toliki znacaj pridaje. Ljudi k’o ljudi..I trebalo bi da ih je vise na drustvenim mrezama, valjda im i jeste u opisu radnog mjesta da se ‘priblizavaju’ biracima i vrebaju potencijalne glasove..:) Al’ sta ja znam. Nisam uticajan tviteras. 😀 “
    Pun pogodak. Od a do ž/š

Ostavite komentar